U petak je obavljena jednodnevna ekskurzija na Narodnom pozorištu. Mala ekipa sa SSC je uz pomoć profesora Danijela Kukarasa, uspela da obiđe svaki kutak pozorišta i uz jednočasovno profesorovo predavanje dođe do manje ili više poznatih detalja o samom pozorištu, njegovom stanju, rekostrukciji i trenutnim radovima.
Pošto projekat Narodnog pozorišta ne može da stane u jedan tekst, svi oni koje interesuju ono što je profesor Kukaras pričao, možete pročitati na sledećim linkovima.
Budući izgled Narodnog pozorišta
O enterijeru Narodnog pozorišta
Poenta ovog teksta je da uz par slika pokušamo da dočaramo stanje starog dela objekat i trenutne radove u njemu.
Stari deo pozorišta
Tek kada se skine malter i ogule zidovi, može se uočiti kako se neki objekat gradio, a na osnovu vrste i starosti materijala, kako se objekat menjao tokom istorije. Šta je prepravljano a šta nije. Pošto je pozorište imalo burnu prošlost, u njegovim zidinama se može otkriti čitava jedna prošlost isprepletena raznima dešavanjima u i oko njega.
Pa je tako na primer, na izgradnji objekta učestvovalo mnogo ljudi a između ostalog i zatvorenici ili ljudi na prinudnom radu, koji se nisu baš najbolje razumeli u zidarski zanat, što svedoči izgled zida na samom ulazu u pozorište (ili Yufest)
Stubovi su izrađeni tako, što su izidana dva reda cigala u krug. Spoljašnji red je isklesan kako bi se dobio sadašnji izgled stuba. Unutrašnjost stuba je ispunjena raznoraznim ciglama, kamenjem, i zemljom (u narodu poznatiji kao šut), izmešanim sa peskom i cementom, koji se stvrdnuo kada je povukao vlagu. Time se dobila čvrsta masa unutar stuba.
Rekonstrukcija stubova dolazi poslednja
Ko je izlazio u Yufest, taj sigurno prepoznaje ova prizor. Istina, nedostaje pod, ali pravo se ide u dvorane (stepeništa nema, jer je odneseno), a ako malo pre skrenete desno, odlazite u WC Yufesta.
Da malo pojasnimo, sa iste pozicije gledano desno. Ovog polukružnog prostora u festu se sigurno sećate. Samo i ovde nedostaje pod. Tačnije, podrum i prizemlje su spojeni.
Stub na ulazu u pozorište se ne miče…
Što se tiče temelja, jedan deo je urađen poput gore prikazanog zida, gde su radnici nepravilno nabacilavi cigle i tako zidali temelj i podrum. Kasnije kada bi se došlo do jedne tačke, majstor bi posao preuzeo na sebe, izravnao zid, a kasnije na te zidove izidao svodove, koji izgledaju perfektno.
U drugom delu objekta, nisu ni postojali temelji, već se materijal nabacivao u kombinaciji sa cementom baš kao u stubovima i kada bi cement došao u dodir sa vlagom on bi očvrsnuo i povezao tako nabacan materijal čime bi se dobio „temelj“, na kojima zbrada stoji već evo skoro dva veka.
Naravno, takav temelj se nije mogao zadržati, zbog čega je dobar deo starog temelja zamenjen, a praktično je ceo stari deo objekta podbetoniran kako bi se dodatno ojačali temelji. Negde se betoniralo 1m a negde i 2,5m, sve u zavisnosti od kvaliteta starog temelja.
Betoniranje temelja
http://www.subotica.org/?p=389
Svidjaju mi se ovi strucni tekstovi bez politicara. Samo kod vas mozemo dobiti ovakva objasnjenja. Samo tako nastavite.
Potpuno pogresno! Da je Danijel Kukaras u politici to bi bilo odlicno za NAS grad jer je odlican strucnjak. Isto kao i njegov usamljeni strucni kolega Jasmin Secic koji je i ovde pisao odlicne strucne tekstove kao i ovaj Danijelov. Da takvih ima vise grad bi procvetao. A mi pustamo da grad vode ljudi bez struke i radnog iskustva. Ko nam je kriv?
To sa Jasminom i Danijelom uopšte nije pravilo. Koliko ima inženjera, pravnika i ekonomista koji su političari pa opet nemaju radnog iskustva. Ima ljudi i sa manje škole koji su dobri u politici ako ne odlete ali isto kao i drugi. Pa i Geza je bio samo ucitelj pa je bio dobar gradonacelnik jer je cenio struke.
Geza nije bio dobar gradonacelnik, Geza je samo bolji gradonacelnik od Vucinica, ali daleko da je dobar.
Deo Velike dvorane slikan sa vrha objekta
Velika dvorana
Mesto budućeg restorana ili kafića sa pogledom na okolinu.
Za one sa mnogo boljim foto opremom…
U nivou Gradske kuce