Na kraju ulice Đure Đakovića, nalazi se nekadašnja lepotica svetlih fasada, a danas olinjalih zidova i siva od trajanja. Građena je 1935. godine kao BERZA RADA, po projektima Đorđa Tabakovića, novosadskog arhitekte.
Natpis, sa jedne strane ćirilicom, sa druge latinicom, ispisan krupnim slovima, bio je ugaoni akcenat fasade svedenih linija. U prizemlju je nekada bilo radničko kupatilo a na spratovima radničko prihvatilište. Četiri vertikalna đerdana okruglih prozora daju fasadi estetski detalj i osvetljavaju stepenište. Centralni ulaz je u neko doba zazidan pa zato zgrada danas deluje zbunjujuće.
sa krova
Pošto je radnička klasa od 1950. prestala da prodaje svoju radnu snagu i počela da udružuje rad, u ovoj zgradi se smestila Željezničko industrijska škola – ŽIŠ. Nastava je ustvari bila u staroj jevrejskoj školi a ovde je bio dom za đake sa strane i menza, pa kad se pominjao ŽIŠ, mislilo se na ovu zgradu. Prva asocijacija na ŽIŠ bili su „žestoki momci“. U vreme kada je svaki kvart u gradu imao svoju bandu, ŽIŠovci su predstavljali respektabilnu silu. Nisu bili ekipa ali su, kao momci sa strane, bili solidarni pa nije bilo šale sa njima.
Do početka sedamdesetih, u današnjoj zgradi MESŠCa, nalazila se Birografika. Odlaskom štamparije na Palićki put, posle adaptacije zgrade, tu će se preseliti Žiš, Mašinsko elektrotehnički školski centar i Institut za elektro i mašinsku automatiku. Sve to je trebalo da čini elektro – mašinski centar, uz koji bi išla i Viša tehnička škola, za koju se tada mislilo da će se naći pod ovim krovom.
Bio sam prva generacija školske1969g koja je boravila u ovoj zgradi berze rada.Nezaboravno sećanje na uspomene iz tog perioda.