Stare subotičke reklame

Reklamne table, firme, plakati… za jedan grad predstavljaju stalnu izložbu primenjene umetnosti i grafičkog dizajna u javnom prostoru. Poslednjih decenija smo toliko zatrpani bilbordima, oglasima i raznim agresivnim reklamama, da ih sve više doživljavamo kao svojevrsno zagađenje a ne kao nešto što je vredno pažnje. Međutim, nekada smo upravo to priželjkivali.

Vratimo se sto godina u nazad, u vreme “crno belo” , kada je svaka šarena reklama mnogo lakše izazivala pažnju. Sa dolaskom holivudskih filmova stigle su i slike američkih metropola i njihovih svetlećih reklama i panoa. Svetlosti velegrada! Između dva rata u našem gradu pojavile su se i prve radionice za izradu neonskih reklama. Ispred Lifkine prodavnice elektromaterijala na korzou tada svetli: PHILIPS.

Ipak, većinu reklamnih poruka pre jednog veka činili su novinski oglasi i ilustracije, oslikani zabati gradskih palata i table na radnjama. U Subotici su taj posao obavljali firmopisci, čiji majstorski rad je ponekada dostizao umetničke domete. Industrijski proizvođači su prodavcima delili emajlirane table sa imenom firme ili popularnog artikla. Na berzama antikviteta još se mogu naći one na kojima piše: Singer šivaće mašine, Schicht Jelen sapun najbolji, Albus je odličan, Kolinska cikorija, Franck kava… Neke od njih proizvelo je subotičko preduzeće „Zephir“ DD.

Posle II Svetskog rata promenilo se društveno uređenje sa kojim je počelo vreme snažnog upliva države u ekonomske odnose. Izostanak tržišne utakmice i prave konkurencije, reklamu je sveo u manje okvire. Uz sve to, dizajn je pratio svetske trendove a to je tada značilo jednostavnost i minimalizam.

U to vreme, najčešće se subotički “Dekor” bavio firmopisanjem i kreiranjem vizuelnih prezentacija preduzeća. U nedostatku školovanih marketinških stručnjaka, same firme su znale da za takve poslove angažuju nekog od svojih talentovanih radnika. Vremenom se pojavilo nekoliko biroa koji su pružali usluge grafičkog oblikovanja reklama ili ilustracija na pakovanjima. Recimo, u Grafičkom zavodu “Panonija” su imali svoj kreatorski biro i koristili se likovnim umetnicima kao vanjskim saradnicima.

Početak ulice Vuka Karadžića, tridesetih godina

Kada danas gledamo neka od tih grafičkih rešenja, deluju nam svetski. Neka su pak suviše uprošćena ali i takva Subotičanima deluju nostalgično. Iako nije bilo agresivne reklame, socijalistička preduzeća i trgovine su trajale pola veka pa su se njihovi simboli građanima duboko urezali u pamćenje. U poslednje vreme raste interesovanje za taj period i antikni primeri grafičkog dizajna imaju sve veću vrednost. Logotipi i reklame iz tog vremena deluju jednostavno ali u duhu modernizma.

SVETLA NEONA

Početkom šezdesetih godina, u Subotici ima premalo svetlećih reklama. “Subotičke novine” pišu kako su robne kuće u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani njima „ukrasile grad“.

To je vreme planske privrede kada ozbiljna reklama predstavlja više ukras nego sredstvo da se skrene pažnja kupaca. Više od direktora firmi, za tim žude građani. Svetla raznobojnih neona čine gradsku atmosferu kompletnom. Stvari su tada krenule polako napred: “Solid”, “Borac” , “Građanka”, “Nada”… Najlepša je ona iznad “Miki” radnje dok ih je u Rudić ulici bilo najviše. I na krovovima palata u centru grada pojavile su se svetleće reklame od kojih će neke nadživeti preduzeća koja su predstavljale i dočekati današnje dane. Možda najatraktivnija je bila ona iznad “Jadrana” u čijem središtu je bio znak “Kreditne banke” oko koga su se jedan po jedan palili žuti novčići.

Problem sa svetlećim reklamama predstavljalo je njihovo održavanje. Kada bi bi neka pregorela ili bi se ugasilo koje slovo, predugo je trajalo takvo stanje. Kao da trgovci nisu žurili sa popravkom pa je više bilo onih koje svetle polovično ili nikako. Na to se nadovezala i restrikcija struje krajem sedamdesetih, koja je pogasila dobar deo uličnog osvetljenja.

BOMBARDOVANJE REKLAMAMA

Kada se pojavila televizija, upoznali smo ono što se zvalo ekonomsko-propagandni program. Iako je bio komercijalnog karaktera, ovakav tv sadržaj nije zlostavljao gledaoce. Njime nije prekidan program te stoga nisu ostali u lošoj uspomeni. Jugoslovensko gledalište preko televizije saznalo je za Severove kosilice, Pionirove čokoladice, subotičke paštete „njam, njam kvalitete“…

Povratak kapitalističkih društvenih odnosa početkom devedesetih, doneo je čitav jedan novi rečnik izraza vezanih za poslovanje, trgovinu i reklamu, preformulisanih u reč marketing, koja i sama ima bezbrojna značenja. Propaganda nam danas rasipa pažnju na hiljadu i jedan segment i praktično dovodi do “slepila za reklame”.

Nikada više neće biti kao pre, kada su pakovanje proizvoda i reklame bili često vrlo skromni. Iako smo zavideli Zapadu na šarenilu, naše reklame iz tog vremena deluju nekako čedno. Vrlina im je nenametljivost, što tek sada umemo da cenimo, kada nemamo mira od napadnih oglašivača.

Sačuvane predratne reklame iz bioskopa Lifka

Lansky

---

---