Staro gvožđe kupujem!

Od silnih sakupljača starog gvožđa, plastike i drugog otpada, čovek bi rekao da ni komad takvog materijala kod nas ne bude protraćen. Za to vreme na apokaliptičnom prostoru gradske deponije po smeću prevrću ljudi nalik onima iz filmova o “Poludelom Maksu” ali i neki iznenađujuće urednog izgleda.

 

O nivou profesionalnosti može se govoriti i ako posmatrate one koji proveravaju sadržaj kontejnera. Neki imaju posebne “alatke” ili sredstva za transport, naspram onih koji muku muče sa nekakvim kesama.

 

Svi su oni na zadatku revizije vaših odluka  da bacite nešto u nepovrat i u društvenokorisnoj misiji zvanoj – reciklaža. Kada je pre izvesnog vremena komunalno preduzeće postavilo kaveze za plastične flaše, ispostavilo se do danas da je najveću uslugu učinilo ovim trudbenicima.

 

 

Slika br.1

 

Neki sakupljači su vremenom postali preduzetnici, zaposlili druge ljude, registrovali firme i plaćaju porez.

 

Postoji podatak da u Srbiji od 2009. godine udesetostručio broj firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada. Reciklaža, najmlađa industrijska grana u našoj zemlji, jedina je u vreme svetske ekonomske krize beležila rast i u protekle tri godine.

 

Procvat reciklaže u Srbiji zabeležen je posle 2009. godine i donošenja takozvanog seta zelenih zakona. Uvođenjem taksiranja proizvoda, koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, svi proizvođači, distributeri i uvoznici takvih proizvoda postali su obavezni da plaćaju ekološku taksu.  Krajem 2009. godine počelo je subvencionisanje firmi koje tretiraju otpadne gume, a godinu dana kasnije električnog i elektronskog otpada, akumulatora i ulja. Primenom načela „zagađivač plaća”, proisteklim iz zakonodavstva Evropske unije, putem ekoloških taksi i podsticajnih sredstava obezbeđeni su uslovi za razvoj reciklažne industrije i razvoj sakupljačke infrastrukture – kažu u Udruženju reciklera Srbije.

Reciklažom namerava da se bavi i preduzeće Regionalna deponija Subotica. Njihovi planovi u tom pravcu  predviđaju i razvrstavanje otpada u gradu, uz pomoć posebnih kontejnera. Tu se vraćamo na sliku broj 1,  gde vidimo da su specijalni kontejneri idealna nalazišta za individualne sakupljače.

 

U predviđanju budućih problema može da posluži poslednji primer iz Pančeva. Tamo su kontejneri za selektivno prikupljanje otpada uništeni od strane individualnih sakupljača da bi iz njih izvadili sekundarne sirovine. Reciklažni centar nove pančevačke deponije, oštećen je tako ne samo za materijal za reciklažu koji je odnet, već su i upropašteni kontejneri vredni 1,8 milona evra koji su prošle godine stigli kao donacija iz Italije.



KOMENTARI

  1. Loš Đak kaže:

    Hm, hm,

    Imali u tom staaaaaaaaroooooooo gvožđe (obratite pažnju, akcenat je na samoglasniku O u reči gvožđe :-))i neki poklopac od šahta ili akumulator iz vozila koja su, na nesreću njihovoh vlasnika, noćila napolju? Neću da prejudiciram, samo se pitam…

  2. Nataly kaže:

    U gradu manjka (ustvari, da li uopšte i ima ?) kontejnera za odlaganje stakla. Prilikom kupovine, puno je nepovratne staklene ambalaže, i šteta je što staklo završava na deponiji, umesto da se reciklira. 

  3. nekoime kaže:

    raspitivao sam se…pa ima tome jedno 2 godine…oko otkupa stakla, da ne duzim, dosao sam do podatka da je cena (tada) bila oko 2 din po kg (dakle izrazito neisplativo), da je najblizi “sabirni centar” u somboru… primera radi,u to doba je zeljezo bilo oko 10 din, a al od 70-130 (zavisi od mesta),a bakar ~300 din (sve u dinarima za kilogram)

    cak i plastika (koju je lakse “skupljati”, jer je mozes izpaletirati) je bila oko 6 din

     

     

  4. bas kaže:

    staklo niko ne otkupljuje, niti ima mesta gde da se odlaže osim na gradskoj deponiji

  5. boban kaže:

    kupujem

  6. dragan kaže:

    interesuju me cene otkupa 

  7. jelena kaže:

    ko otkupljuje baterije u subotici ?

  8. Verica kaže:

    Imam 250kg radijatora.koliko vrede

  9. Zuzana Sebenji kaže:

    Imam stakla da li neko kupuje?

OSTAVITE KOMENTAR