UNICEF u Srbiji pozdravio je nameru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da uvede zabranu fizičkog kažnjavanja dece jer se, kako navode, kažnjavanjem bilo koje vrste krše prava deteta na dostojanstvo, telesni integritet, kao i pravo na nediskriminaciju i jednaku zaštitu pred zakonom, prenosi Tanjug.
Kako se navodi u saopštenju UNICEF-a, rezultati "Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji 2014 (MICS 5)", pokazali su da 93 odsto roditelja u Srbiji smatra da fizičko kažnjavanje nije potrebno primenjivati u disciplinovanju dece, dok je istovremeno 43 odsto dece doživelo fizičko kažnjavanje.
UNICEF podseća da Konvencija o pravima deteta zahteva od država da zaštite decu od "svih oblika fizičkog i mentalnog nasilja", dok je pod brigom roditelja i drugih i dodaje da je zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja jedan od načina da se napravi sledeći korak u dobrom pravcu kada su prava deteta u pitanju.
Fizičko kažnjavanje, dodaju, boli i ponižavajuće je i negativno utiče na detetov osećaj samopoštovanja te ne ostavlja prostor za objašnjenje zašto je neko ponašanje neprihvatljivo. Iz te organizacija navode i da su istraživanja koja su sprovodena u zemljama koje su uvele zakonske zabrane fizičkog kažnjavanja pokazala da veći broj roditelja veruje da je fizičko kažnjavanje pogrešno, kao i da roditelji češće potvrđuju da oni ne tuku svoju decu.
Društva u kojima je uvedena zabrana fizičkog kažnjavanja postaju manje tolerantna prema ozbiljnim slučajevima nasilja nad decom i postoji veća verovatnoća da će prijaviti takve slučajeve, i na taj način omogućiti intervencije koje mogu spasiti živote dece. UNICEF veruje da uvođenje zakonske zabrane fizičkog kažnjavanja treba da bude podržano informacijama i savetima o pozitivnom roditeljstvu i efektivnim alternativnim metodama disciplinovanja.
Ovo je možda čudno i staromodno, ali verujem da smo svi mi dobili bar jednom po stražnjici, i da bi izrasli u kako tako normalne ljude, u poremećenoj državi. Naravno, postoje ljudi koji su sadisti i uživaju da nanose bol i svoju frustraciju na nekog drugog, za takve trebaju najstrožije kazne. Ali kako objasniti malom detetu da će ga struja udariti ako namerno iz inata čačka neku instalaciju, sumnjam da je u stanju da shvati apstrakne pojmove kao elektricitet ili smrt rečima. Ili da ne guta predmete. Rešenje je da se uvede obaveza da roditelji do 12. godine bar jednom godišnje odvode decu na generalni pregled, ili da komšije ne izigravaju lažne moraliste ( u vestima je često u tekstu opisano da je ubica bio poznat kao nasilan čovek, da se oduvek nešto naslućivalo- što se moglo sprečiti! ) .
Deca se moraju po potrebi kaznjavati (malo po turu) i to nije nista neobicno.
Danas dete nastavnik nesme udaljiti sa casa ako remeti red, policajac mu nista nemoze jer ima 11 god. otac ga nesme popreko pogledati jer ce ga mali prijaviti da ga maltretira i otac ce biti priveden na saslusanje a deca nam sve NEVASPITANIJA na ulici, skoli, kuci i takvi rezultati se mogu videti na svakom korako.
Pitam; koce da ih vaspitava ULICA, KAFICI, ili roditelji koji nemaju nijedan adut u rukavu i zavise od detetovog loseg drustva koji ce ih navesti kako da se ponasaju prema roditeljima.
Resite vi problem drustva uopste, i nekih nasilnika roditelja a ne stavljati sve u isti kos, što je jako pogrešno.
Razlika između nasilja nad decom i fizičkog kažnjavanja, to jest onoga što se u narodu zove „batine“, to jest ćuška ili šljepka po guzi, svakako da postoji, i teško da se u tome ne prepoznaje drastična razlika. Sa druge strane, teško će i jedan zakon uspeti da spreči roditelja da svoje dete vaspitava na „starinski“ način, osim ako ova halabuka oko novog zakona sve više izgleda kao projekcija budućnosti u kojoj deca neće pripadati roditeljima, nego državi.
Mnogo je veći zločin govoriti detetu ružne reči, govoriti mu da je nesposobno, glupo i da od njega nikada ništa neće biti, mnogo je veći zločin svađa roditelja pred decom, psovanje, nedoslednost i nedostatak moralnih vrednosti. Batina nije iz raja izašla, ali sigurno da iz raja nije izašao ni koncept da je deci sve dozvoljeno. Deca moraju da znaju za granice, deca moraju da se vaspitaju i mora da im se usadi pristojno ponašanje.
Ako roditelj nikada nije pročitao nijednu priču svome detetu, ako dozvoli da mu dete deklamuje marke telefona, a nijednu pesmu, to je dno. Ako roditelj podmićuje učitelja, i dopusti da mu dete nepismeno završi osnovnu, i da je polupismeno, to je mnogo strašnije nego batine. Ako roditelj detetu dozvoli da po ceo dan bulji u ekran televizora, kompjutera, mobilnog telefona, ako ga vodi u igraonice umesto u parkove, ako roditelj upisuje svoje dete u privatnu osnovnu školu, i trlja ruke što ima i privatnih gimnazija, jer se tamo lakše prolazi, to je katastrofa neuporedivo veća nego bilo koja „mamina varjača“.
Ceo tekst na: http://zelenaucionica.com/a-mami-sam-odavno-oprostila-one-varjace/
Odrastao sam u porodici u kojoj je maltretiranje bilo deo svakodnevice.Imam stariju sestru koju je otac tukao sa drvenom klompom po glavi, krvavi zidovi su bili normalna stvar.Sestra je živa ali posledice maltretiranja se osećaju, ne deluje sposobna za samostalno funkcionisanje.Bio sam klinac kad sam dobio od oca udarac u genitalije.Nekim čudom nisam pao u nesvest ali sam dugo ležao nepokretan.Kad sam došao sebi plasirao sam ocu jedan udarac u glavu od kojeg je skoro izgubio svest. Posle ovog okršaja nikad više nisam dobio batine ali je nastavljeno psihičko maltretiranje.Njegovi postupci ukazuju na psihički nestabilnu osobu.Majka nije ništa bolja jer je dolivala ulje na vatru umesto da brani sestru i mene.Ponekad se zapitam da li sam oca trebao muški izlomiti? Da sam to uradio možda bi intervenisala nadležna služba i poduzela adekvatne korake.Biološki roditelj ne mora da bude psihički stabilan, to je kod nas još uvek tabu tema.Mi smo kalendarski u 21.veku ali mentalitet dela našeg društva je zaostao i primitivan.Ako je moguće molim primitivne bolesnike koji misle da je nasilje u porodici nešto što treba da ostane unutar kuće da se uzdrže od komentara a ja im želim da nikad ne postanu žrtve maltretiranja svojih najbližih.Vaspitno udaranje po turu ne računam u maltretiranje.
@Mister No
Strasno je to sto si napisao. No, treba pogledati realno i videti da u dobrom delu slucajeva problem lezi u tim komunistickim vrednostima u bivsoj SFRJ, vrednostima koje su uvek bile veoma pogresno shvacane, to je bilo vreme u kome su se razmirice u firmi resavale tako sto odes u mijanu, naloces se ko stoka i dodjes kuci i pretuces fino decu i zenu, i onda krenes u nove radne pobede. To je u Srbiji i tim primitivnim zemljama istoka i dalje tako, zena niti se ista pita niti je bilo ko zarezuje, ona je tu da sluzi i da prima udarce. Da je narodna milicija i sluzbe koje treba da se brinu o tome funkcionisala kako treba, toga bi bilo mnogo manje. Ovako danas imamo cele generacije koje su tako stasavale i ne mozes ti nikako imati ni sigurnosti u sebe niti funkcionisati pravilno ako se ceo zivot postupalo sa tobom kao sa smecem, to jednostavno ne ide, ali zato nisu kriva deca nego takvi roditelji i tu treba podvuci liniju i poceti ozbiljno vaspitati roditelje.
Ja mojim roditeljima nikada ne mogu uzeti za zlo sto su me izmedju ostalog vaspitali I batinama, nije da se nisam nadobijao batina do 16 godine, ali brate iskreno – zasluzio sam.
@ stormwach
Činjenica je da su u SFRJ milicija i nadležne službe drugačije funcionisale nego danas ali sestra nikada nije prijavila maltretiranje,možda iz straha.Neki poznanici mi kažu da je prijavila maltretiranje da bi nas verovatno razdvojili od roditelja. Možda je tragedija veća što naši roditelji nisu bili alkoholičari.Izvan kuće su bili vredni i pošteni, međutim u kući su lečili svoje komlpekse na meni i sestri.Veći deo rodbine je znao šta se dešava,folirali su se da žale mene i sestru ali po njihovim postupcima sam osetio da su nas doživljavali kao kolateralnu štetu.Ne znam da li taj primitivan stav može da se okarakteriše kao komunistički? Majku i oca su njihovi roditelji pomagali naspram svojih mogućnosti,međutim osetio sam da ih nisu shvatali ozbiljno.Verovatno im nije bilo lako da priznaju sebi da su napravili psihopate.Mislim da su očevi i majčini roditelji gurali psihičke probleme mojih roditelja pod tepih da bi ih skućili i da bi se rešili nevolje.Pročitao sam u jednoj stručnoj knjizi da je tragedija kompletna tj. da prava nevolja počinje ako nervno nestabilni ljudi postanu roditelji.Verujem da neka današnja deca koristeći aktuelne zakone provociraju roditelje i naravno da to ne odobravam, ako je neko zaslužio šamar možda nije loše da ga dobije.Zbog nestabilnih roditelja nalik mojima odobravam sadašnje zakone.Ne mora zatvor da bude prva asocija..Za najveći deo bolesti postoji lek.Za nervne bolesnike su nadležni psihijatri.Posebna tabu tema je što se kod nas sve psihoze i neuroze smatraju ludilom.
@Mister No:
@stormwach:
To sto ste doziveli i opisali je za osudu, ali na takve slucajeve je okolina trebala reagovati, a nije, i to je problem koji nije resen a sa ovim novim zakonom da se ne zavaramo ce toga biti i treba se boriti protiv toga i nemojte sve stavljati u isti koš jer cemo onda imati drugi problem koji sam vec opisao u predjasnjem tekstu.
Roditelje koji hoce da vaspitaju decu i trude se, i nervni roditelji koji se fizicki i psihicki izivljavaju nad decom, nemogu nikako da se stavljaju pod isti zakon jer to jednostavno nije isto i zato se to mora zakonom prepoznati i razvrstati sta je sta.
@Suboticanin
E moj Suboticanine, okolina treba da ima mudo da bi reagovala na takve incidente, a muda niko nema osim da se busa u prsa.
@Suboticanin
Mislim da ni u jednoj rečenici nisam naveo da stavljam u isti koš psihički nestabilne roditelje koji leče komplekse na deci i roditelje koji ponekad malo stegnu svoju decu u dobroj nameri.Ili sam se ja pogrešno izrazio ili Ste nešto pogrešno razumeli.Okolina koja zvanično gleda svoja posla a iz kukavičluka i primitivnosti reaguje samo onda kad treba do detalja da se razjasne bračne prevare je posebna tema.Mnogi su jaki na jeziku a u stvari su kukavice.Neki stavljaju znak jednakosti između nasilnika i onih koji prećutkuju nasilje.Mislim da se u kriminalističkoj terminologiji prećutkivanje nasilja ili zločina karakteriše kao pokrivanje zločina ili saučesništvo.Razumem ljude koji ne žele da imaju posla sa policijom ili socijalnim službama, ali ako čovek želi da pomogne naći će indirektni način.Pojedinci iz moje okoline koji su znali što se dešava u mojoj kući mogli su anonimnim pismom obavestiti nadležnu službu da su to želeli.