Stranci najviše kupuju srpski softver i kukuruz

Nakon utvrđenih rezultata robne razmene sa inostranstvom u prošloj godini, izdvaja se jedan podatak koji možemo smatrati vrlo značajnim. Sadašnji deficit u trgovini sa svetom najniži je u poslednjih deset godina. Povećanje izvoza i smanjenje raskoraka između vrednosti izvoza i uvoza, rezultat je poboljšanja konkurentnosti privrede, kao i poboljšanja odnosa razmene, ali i pada domaće tražnje, ističu pojedini ekonomisti.

internet

Spoljna trgovina Srbije u poslednjih pet godina postaje značajniji deo naše ekonomije. Prema podacima zvanične statistike, posle drastičnog pada u 2009. godini, vrednost spoljnotrgovinske razmene stalno raste, a posebno raduje što izvoz brže raste od uvoza. Pokrivenost uvoza izvozom u 2015. dostigla je rekordnih 73,4 odsto, a u februaru ove godine čak 78,3 odsto. U ovakvim situacijama, postavlja se pitanje šta je to presudno delovalo da bi se ovako zaključivalo i odgovor je malo iznenađujući.

Smanjenju spoljnotrgovinskog deficita poslednjih godina više doprinose izvoznici kompjuterskih usluga (softvera), kukuruza, smrznutog voća i automobilskih guma, nego naših prvih deset najvećih izvoznika.

Iako se u mnogim stvarima ne slažu, srpski ekonomisti su jednodušni u stavu da, uz investicije, ponajpre izvoz može biti nosilac održivog ekonomskog rasta u narednim godinama. Srbija ima mogućnosti da poveća izvoz, jer njen ukupan izvoz čini oko 45 odsto BDP, dok u sličnim zemljama iznosi 70 do 80 odsto vrednosti svega stvorenog. Komentari privrednika, pa i privrednika naše regije svode se na zahtev da država treba merama ekonomske politike da usmerava privrednike ka izvozu, odnosno povećanju izvoza. Ovome će doprineti i blagi pad vrednosti dinara krajem prethodne i početkom ove godine i pozitivno će uticati na njegov rast izvoza i usporavanje uvoza. Slabljenje domaće valute privlači investicije u sektor razmenjivih dobara, čime se povećava izvoz, a i aktuelna fiskalna konsolidacija usmerava preduzeća da izvoze. Međutim, slabljenje dinara bi izazvalo ubrzanje izvoza na kratak rok i njegovo usporavanje na srednji rok, tako da i sferi pada vrednosti dinara moraju postojati granice.

U svakom slučaju, značaj navedenih proizvoda koji su zastupljeni najviše u izvozu naše zemlje mora se isticati kao pozitivan primer. Zato je potrebno politiku stimulisanja prilagoditi onome što „prolazi“ u svetu. Ovo će biti potrebno činiti i po cenu nekih redukcija velikih državnih projekata koji za sada ne daju rezultate koji su se očekivali. Svakako, ovde se misli i na Fijatovu fabriku u Kragujevcu.

Regionalna privredna komora Subotica



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR