Pre izvesnog vremena izašao je „Oglas o otuđivanju građevinskog zemljišta“.
Možda i ne bi bilo toliko zanimljivo da se ne radi o 40 000 kvm placa preko puta Rodića koji se nalazi na mestu nekadašnje Druge kasarne i oslanja se direktno na Segedinski put.
– Broj parcele je 17698/8, K.O. Novi grad u Subotici
– Površina parcele je 40.000 m2
– Početna cena je 1.280.000 EUR
– Visina garantnog iznosa (30% od početne cene) je 384.000 EUR
– Minimalni iznos uvećanja cene pri javnom nadmetanju iznosi najmanje 1% od početne cene, odnosno 12.800 EUR
Plac označen crvenom bojom
Po urabnističkom planu, lokacija na kojoj se nalazi parcela je namenjena za građenje poslovnih (komercijalnih) objekata, spratnosti P+2+Pk (prizemlje+dva sprata+potkrovlje). U neposrednoj blizini placa su izgrađene dve trafo stanice od po 1 MW sa mogućnošću priključenja, kao i gasovod prečnika ø250mm na koji je takođe moguće priključenje.
Povodom ovog oglasa obratili smo se doskorašnjem gradonačelniku Saši Vučiniću koji je za portal GradSubotica rekao:
– Pregovori sa austrijskim investitorom započeli su decembra prošele godine, kada je gradsko rukovodstvo kontaktirano od strane pravnih zastupnika Štrasera. Prvi kontakti i razgovori sa investitorom započeti su u drugoj polovini januara kada nam je i saopštena namera izgradnje 16000 kvm komercijalnog prostora. Nakon sprovođenja procedure pribavljanja procene vrednosti zemljišta i procene potrebnog ulaganja u izgradnju neophodne infrastrukture usledili su završni pregovori početkom juna. Tada smo dobili potvrdu o zainteresovanosti za ulaganje – govori za GradSuboticu Vučinić.
Nakon tih junskih razgovora koji su vođeni u Beču, raspisivan je javni oglas o prodaji komercijalnog zemljišta koji je u međuvremenu i okončan i predstavlja prvu fazu uređenja zemljišta koje je grad otkupio od Vojske a koje je u nadležnosti JP „Privredno tehnološki parkovi“.
Da se dobar glas o Subotici širi među investitorima potvrđuje i činjenica da su predstavnici Štrasera Suboticu prvi put posetili nakon razgovora sa predstavnicima iz kompanije Svarovski.
Taman da malo sredite pozoriste, bar sa strane korza!
I vratite jos koji kafic u funkciju…
Odlična vest (ali je eto i na nju neko lupio „dislajk“)… Quinterra, Štraser i misterija u V. Karadžića…konačno da se u narednih nekoliko godina vrati život u Suboticu, a i da se prekine odlivanje novca u susednu Mađarsku…
Pricam ti pricu !!! Ovo je isto kao sto su rekli za mesto nekadasnjeg DES-a, i diskoteke stars. Ovde fali samo informacija koliko stotina radnih mesta ce bit obezbedjeno !!!
Nisam baš sasvim razumeo tvoj post. Šta je tu odlično? 16.000 kvm „komercijalnog prostora“. Šta je to? To, kao prvo. Drugo, PRODAJA zemljišta!!! Razumem da se stranom investitoru (strancu) ustupa zemljište za šta god hoće, ali ne i PRODAJE. Pola Vojvodine VEĆ nije vlasništvo Vojvodine pa ni Srbije.
Jer, koliko mi je poznato, u centralnoj Srbiji se zemljište NE PRODAJE. Ustupa se. Bez nadoknade. Na korišćenje. Eto ti primer Jagodine. Da li ti Ivice, zamislimo tu mogućnost, možeš da kupiš 4 hektara zemlje, npr. u Engleskoj, i da to bude tvoje trajno vlasništvo, a ti NEMAŠ britansko državljanstvo? Znaš kada? NIKADA. I ne samo u Engleskoj, već u SVIM onim zemljama, odakle dolaze upravo ti koji su pokupovali pola Vojvodine…
A što se para tiče, dobijenih prodajom… To o pozorištu, Vuka Karadžiće, kafićima & ostalo…. ZABORAVITE 🙁
@Bivsi,
Kao što reče djomla na jednoj temi, nastavak gradnje Avenue Mall-a bi praktično obeležio kraj krize…ipak se radi o veoma skupom i ekskluzivnom objektu za one sa malo dubljim džepom…
Retail parkovi su ipak nešto drugo, pošto nude širok asortiman robe objedinjujući više trgovinskih lanaca, kako mašovite i tehničke robe, alata, nameštaja, tako i odeće, obuće i mnogih drugih….u prevodu, više tržnih centara na jednom mestu, odnosno sve i svašta za široke mase…za razliku od njih, šoping molove čine gomile ekluzivno opremljenih butika i restorana itd…ali sve to ne znači da se tu neće naći većina onoga što nude i molovi, samo u znatno skromnijem zdanju…
Možda je trenutno preambiciozno graditi i ove parkove, ali treba imati na umu da se neće ovo otvoriti odmah sutra, već možda za, lupam, 2 godine…
Ovoj vesti fali samo gradjanin koji ima kupovnu moc. A njega jos nisu smislili kako da naprave.
Ustupanje zemljišta može da se radi samo ukoliko će se na tom zemljištu nešto proizvoditi. Ne sme se ustupati zemljište u komercijalne svrhe bilo da se radi o izgradnji poslovnog ili stambenog prostora.
Što se tiče vlasništva, grad za komercijanu zemlju mora da raspiše tender i taj tender je bio javno okačen na sajtu grada i na sajtu PTPa. Ne vidim razlog zašto bi se u ovom slučaju pravila razlika između domaćih i stranih investitora.
Ovo je dobra vest iz jednog prostog razloga. Ne znam tačno šta će i u kom obliku biti na ovoj lokaciji jer još uvek nije potpisan ugovor a i projekat još uvek nemamo, ali sasvim sigurno postoji interesovanje za otvaranje sadržaja veoma sličnog Quinterri. Što znači da Štraser iako zna za Qinterru nije odustao od investicije u Subotici. To je dobar znak, jer neko sa strane malo drugačije vidi potencijale Subotice.
Sada se jos vise vidi koliko je Sasa bio bolji
a sta su uopste taj straser i quinterra?
Ne bih da koristim vulgarane reči, ali nemaš pojma koliko me zabole da li je to neko kupio ili mu je ustupljeno na korišćenje…Meni je samo bitno da umesto zakorovljenog placa dobijamo nov i atraktivan sadržaj + nova radna mesta…
Ako je tebi bitnije da što više nepokretne imovine ostane u domaćem vlasništvu, ja to poštujem, ali se već nekoliko puta pokazalo da stranci imaju više poštovanja prema toj imovini nego ovi naši „biznismeni“…a o kvalitetu ne vredi ni raspravljati, tek smo se tu pokazali…
A druga stvar, grad je kupio ovo zemljište i ono je od samog početka namenjeno za prodaju kao i za komercijalni sadržaj…
Zato sam i napisao ono za Mađarsku u prvom postu…Ko god da je istraživao tržište, mogao je lepo i da prebroji automobile sa SU, KA I KI tablicama u Arkadu ili Plazi u Segedinu i da shvati da, i pored krize i slabe kupovne moći, ipak postoji tržište…
Krećem od sebe…stvarno sve ređe obnavljam garderobu, ali uvek tu bude neka svadba ili nešto zbog čega si primoran da pazariš neku novu krpicu…i onda, kada shvatiš da kod nas nema gotovo ničega, lepo put pod noge i kuvanje sat vremena na granici na + 35….sa još par stotina subotičana…
Znači dobra poduna, dobre cene, dobra lokacija i uspeh je zagarantovan…
U principu isto što i Plaza…
Investitori koji grade i kasnije prodaju poslovne prostore. Oni imaju svoje klijente (robne marke) koje idu sa njima.
Primerice radi Mr. Bricolage ima zahteve za prosotorom od oko 4,5 hiljada kvadrata i lakše im je da budu deo nečega velikog nego da sami kupuju plac, prave projekat, traže dokumentaciju, izvođače radova, vijaju rokove itd… To je suviše komplikovano, zato imaju Quinterru ili Štraser koji grade centre i obezbeđuju im prostor.
Zato je bitno da ti centri imaju konkurentnu prodavnicu široke potrošnje, jer je ta prodavnica glavni magnet…
JOS SAMO DA NAM NEKO OBEZBEDI RADNA MESTA I PLATE. I DA IMAMO PARA NE SAMO ZA HLEB NEGO I ZA DRUGE KUCNE POTREBE. DZABA NAMA OVAKO I 20 SUPERMAKETA.
Pa ovde je i sam Rodić već dovoljno velik magnet…U njemu se npr. krije i uspeh JYSK-a…jer ko bi još palio auto i išao čak tamo zbog nekih jastuka i poličica, ovako lepo uz redovnu nabavku malo svratiš i tamo…a sad će tu biti jedno 15x bolja ponuda…
kako grad može da vraća kafić u funkciju, leba ti?
OKONKURENCIJA koju toliko prizeljkujemo.
nece meni niko da kaze gde da trosim svoje pare, ne kupujem odavno vec u subotici nista, kao i vecina gradjana, snabdevam se u segedinu, budimpesti… jer je sve jeftinije a i iskljucim se malo
Dobra je svar konkurencija! Ali Hleb da poskupi 40 posto kada je cena zita poskupela 20 posto a rodilo kao i prosle godine dobro! A i proizvodjaci zita dobili subvencije iz budzeta < kredita > Bolje da smo dali novce direkt izvozniku!! A izgleda neko zeli i na hlebu da masno zaradi na nama!Jos da su na vreme pre poskupljena zita popunjene robne rezerve ali nekome to nije islo u korist, kad je on i privatni otkupljivac i izvoznik!!!!
Znaš šta ivice, NIJE SVEJEDNO, ni u ludilu, da li si prodao ili ustupio na korišćenje. Lepo je čovek napisao da nijedna normalna država ne prodaje svoje delove zarad toga što će neko doći, otvoriti montažnu fabričicu za par stotina radnika, posle kada mu ne bude išlo pokupiti prnje i zatvoriti, a zemljište mu OSTAJE na vjeki vjekova amin! Na žalost, u ovom našem ludilu „investitorima“ nazivamo sve bitange i hijene koje dolaze da otrgnu svoj komad sa ovog leša u raspadanju koje je počelo suludom privatizacijom i rasprodajom, bolje reći pljačkom u organizaciji „heroja“ 5.oktobra!
@ Ivica…
Ivice, prijatelju… Razumem ja tebe zašto je ovo dobra vest za tebe. U principu, ja se slažem sa dolaskom svakoga ko može da doprinese kvalitetu našeg življenja. Kako neko reče „dobra je stvar konkurencija“. Da ostavimo po strani vlasničko svojstvo nad zemljištem, na kome neki stranac nešto gradi. Mada je to bitan faktor za troškovnik investitora i kasniji povraćaj investicije. Medjutim, „konkurencija“, je pojam koji važi u uslovima tržišta, u uslovima gde vladaju zakoni ponude i tražnje, ekonomije. Nemoj mi reći da to važi u Srbiji. Svi smo listom podržali ideju dolaska Lidla. Daj Bože da oni budu ti, koji će prvi povući „nogu“ ka vladavini pravog tržišta. Jer…
Većina dosadašnjih (ili gotovo svi) trgovinski lanci su u rukama domaćih tajkuna ili istih iz susedne zemlje. Monopolsko ponašanje i divljanje sa trgovačkom maržom im je omogućavala pre svega država, rigidnim zakonodavstvom. To isto zakonodavstvo je, na primer, omogućilo stranom mobilnom operateru da dodje i svoje cene ekspresno „prilagodi“ ovdašnjim uslovima. jesmo li dobili nešto povoljnije, jeftinije? Nismo. Naprotiv, čitam da isti bukvalno DERE svoje korisnike, ovih dana. Dalje, ti isti rigidni zakoni su omogućili „stranim“ bankama (ustvari su sve one d.o.o, registrovane u Srbiji, kao da su domaće, ali sa „brendom“) da bukvalno i bezočno pljačkaju gradjane. Mala digresija, znaš li kolika je kamatna stopa po kojoj se te banke zadužuju kod, na primer, City Bank New York? (EFG banka, konkretno). A po kojoj kamati ta ista sredstva plasiraju ovde? Banke računaju kamatu po konfornoj metodi, a zadužuju se (kod NBS, na primer) pod kamatom obračunatoj po linearnoj metodi. Dvostruka dobit. + bezočno izvlačenje para iz Srbije.
Hoću da kažem, kod nas reč „tržište“ ima značenje kao reč „divlji zapad“. Opšta navala stranaca je pospešena činjenicom da ovde ne važe evropska ograničenja po pitanju marže, kamate, rokova plaćanja (dobavljačima), plaćanja komunalne infrastrukture + (kao bonus) dobijaju i neku „kintu“ da zaposle domicilno stanovništvo. Pri tome, posle kratkog vremena, mogu da ih pošutiraju sve, kako im se prohte. I naravno da će doći. E sada je ključno pitanje, da li ćemo njihov asortiman kupovati po cenama kakve su i na Zapadu? Hoćemo? Da li si ti siguran u to?
Prosečnom Madjaru uopšte ne cvetaju ruže u Madjarskoj. Ipak, trgovinski lanci (i cene u njima) su uskladjeni sa nekim normama. Članica je EU. Cene su vrlo slične kao i u Austriji, Nemačkoj, ali ne i u SRBIJI. E zato mi idemo tamo u nabavku. Nije tu u pitanju samo prehrana, kućna hemija… LCD HD tv (sa carinom) me je koštao jeftinije tamo, nego recimo u Tehnomarketu. Ups. Zašto to? Pa jel’ moram da se vozim do Budimpešte radi toga ili je lakše da odem do Tehnomarketa? Odatle taj tv mogu (u krajnjoj liniji) i AUTOBUSOM „šesticom“ da donesem. Jest kabast, ali je lagan.
Otuda moj skepticizam, umerena doza opreznosti i podozrivosti. Jer, nije njima u interesu naš kvalitet života, već njihov profit. I to je ok. Samo nije ok, da se omogućava divljanje, samo zato što je gomila političara sebi dozvolila igranku tipa IMT (ima li mene tu). No, videćemo. Pred nama je…
@ Nije svejedno…
Bravo. Tako se razmišlja. Neoliberalni kapitalizam i tzv. „globalna ekonomija“ je mastodont na izdisaju. Većina će se složiti da je prosečan Amer običan tupadžija sa „programiranim“ razmišljanjem. Pa i tim tupadžijama je postalo jasno da se ovakav sistem raspada!!! I…? Doći će dan, (na žalost, ali tako je, samo neki od šume ne vide drvo) kada će strani „investitor“ vratiti tu nekakvu proizvodnju (klasičan manuelni ropski rad) u svoju zemlju. Hala (montažna) će ostati prazna (ili će i nju demontirati), ali komad zemlje ostaje njegovo vlasništvo. I šta? Ogradiće je bodljikavom žicom i napisati „Private property“, a vi domoroci se j****
Potpisujem ti svaku, koju si napisao.
Freelancer, porkenuo si pitanje prodaje zemlje.
FDI magazin je Londonu ove godine treći put zaredom dodelio titulu Evropskog grad budućnosti. Razlog je taj što je tokom 2011. godine London imao 376 stranih grinfild investicija. Period o godinu dana.
Mi kada pričamo o zemlji govorimo o 5 fabrika i 2 relativno mala šoping centra u periodu od 5 godina.???? O čemu pričamo…
Recimo da ne treba prodavati zemlju jer je to naše.
Prvo i osnovna zamerka je ta što ta ista zemlja godinama stoji tako neiskorišćena. Od 144 ha, prodaće se 4 i ostaće 140 koji neće dinara doneti gradu, jer trenutno ničemu ne služi. E vidite to je problem. Imamo zemlju koja ne stvara novac. I umesto da kritikujete grad ili (državu) što ta zemlja ne služi ničemu vi kritikujete što će neko na 4ha da obrće novac.
Ključno pitanje je kako iskoristiti 140ha zemlje da ona krene da stvar ozbiljan novac. Šta uraditi, kako uraditi i ko uraditi?
Svaki seljak kada kupuje zemlju, plati je za „x dinara“, u nju uloži sredstva i rad „y dinara“, da bi dobio „x+y+1 dinar“.
Mi su Subotici imamo mnogo placeva što u državnom što u privatnom vlasništvu koji ne donose ništa.
@freelancer
Ovo je apsolutno sve tačno što si napisao, ali ja baš, možda i naivno, vidim izlazak iz ovog monopolskog divljanja na našem tržištu upravo dolaskom ovih lanaca…
Šta bi nama vredeo jedan Delta city ili MPC kada u njemu možeš naći samo one brendove koje distribuiraju baš naši monopolisti i lupaju nenormalno visoke marže. Ajd oni, nego što su se i Kinezi sad već osilili…Btw, da li si primetio da u Segedinu baš nešto i nema skupih i ekskluzivnih brendova? U ponudi je samo ono što može da prođe.
E upravo njih očekujem…Nisam ja sad mislio da ću moći kupiti Nike jeftinije nego u Miškovoj radnji, već da će doći H&M, C&A, Daichmann, New Yorker i mnogi drugi koji nude robu po cenama jednakim onima na buvljaku ili kod Kineza, a dobro se zna čiji je kvalitet bolji…
Zato sam u nekom od prethodnih postova i pravio paralelu između GTC-a i npr. Quinterre, jer GTC izdaje većinom našima posl. prostorije gde bi se verovatno većina preselila sa Korzoa + došli još neki novi, verovatno još skuplji brendovi (trenutno zastupljeni u BG-u), dok ovi sa sobom dovlače nove brendove svojih strateških partnera…verujem da su dobro iskalkulisali šta ovde može da prođe, a šta ne može…jedno vreme smo, slobodno mogu tako da se izrazim, bili glupi, ali sad već imamo dobro iskustvo, a siguran sam da ovi to dobro znaju…
Hehe, ovo me podsetilo na krilaticu:
„Amerika i Engleska biće zemlja proleterska…“
Jbg, nisu postali proleteri. Al dobro ceka se samo dan 😉 .
@ djomla…
😀 😀 😀 😀 😀
Hahaha… Nije mi to palo na pamet 😀
Čitao sam neke analize stručnjaka na Zapadu. Poenta priče je da svi polako postaju svesni da trenutno stanje ne može potrajati. Tenzije su sve veće, a svi zajedno su, takodje, svesni da moraju pronaći izlaz, a da to ne bude svetski rat.
Opšte je poznato, da su oba velika rata nastala kao logičan produžetak ekonomskih potresa (prvi) i velike krize (drugi). Vrlo ozbiljni ljudi su istakli, da nastavak ovakvog trenda „vladavine bankara“ mora da pukne. A upravo su oni bili začetnici „globalne ekonomije“…
Dakle, nisam to pisao iz nekih „komunističkih“ pobuda 😀 Jednostavno, istorija mi je pasija, a i u matematiku se pomalo razumem. Bar toliko da saberem 2 i 2 😀
Glede onih 140 hektara. Pitanje (fundamentalno): ZAŠTO strani investitor (bilo koji) neće da dodje u Srbiju i investira pod uslovima kao u drugim zemljama? ZAŠTO Srbija mora tako snishodljivo (malo previše) da ih privlači sa tolikim beneficijama? Ne verujem da ne znaš. Teško bi me ubedio u to 🙁
Subotica ne može da daje zemlju na korišćenje, ne može da naplaćuje komunalne prinadležnosti (seti se frke sa Galerijom, koliko ono? oko 600… čega?), ne može da profitira na svojoj imovini. Ona mora da prodaje zemljište, da (preko države) daje subvencije i ostale beneficije ulagačima da bi se oni „smilovali“ i došli. Ne verujem da ne znaš i da nisi svestan, da bi i bez toga Subotica bila interesantan grad. Zašto? Razmisli. Medjutim, od starta su nam „pantalone spale“, a mi se natrćili. Pa ko normalan ne bi to iskoristio. Ne brini, i na tih 140 ha bi se jako brzo moglo napraviti mnogo toga pametnog. A zašto nije? Zbog IMT-a. Nije ni vreme, a ni prostor da to argumentovano obrazložim. I dokumentujem. Pomenuo si seljaka… Kad seljak hrani prase, prvo ga izleči od parazita pa ga uhrani u debelu svinju. I svi zadovoljni. ‘Ajd da ostavi parazite. Žgoljava svinja. Svinje nismo, ali da smo žgoljavi i puni parazita….
@Ivica…
Potpisujem. Svaka čast.
😀
„Like“ za onog što mi lupa minus… 😀 Svaka čast. Svidjaš mi se 😀 (ako si muško, onda u tom slučaju imaš piće od mene 😀 )
Zapazio sam te, u par navrata, kada sam napisao komentare koji nemaju ama baš ništa negativnog. Ne, niti sam ljut zbog toga (taman posla), a od sujete sam „operisan“…
?Ajd lupi jedan, sada. Pa da idem u šetnju s mirom 😀
freelancer, ti i „Nije svejedno“ ste ozbiljni forumaši i od vas očekujem odgovor na pitanja iz prethodnog posta.
Šta, kako, i ko? 140ha druge kasarne i još toliko na Zorci…
Znamo svi da znaš lepo da sročiš, ali ne možeš da kritikuješ postojeće rešenje a da ne daš drugo.
Elem, da sve vratim na izvornu vest i prvi komentar, zemlja u komercijalne svrhe se ne poklanja već prodaje tako da niko nije pravio Bog zna kakve ustupke. Ustupci se daju onima koji proizvode.
Ako smatraš da samo Subotica i Srbija prave ustupke, mislim da grešiš…
@ djomla…
Ne mislim o sebi tako, kako si ti napisao, ali ti najlepše zahvaljujem. Šta više, osim „nije svejedno“, zapazio sam još nekolicinu „nick“-ova sa vrlo racionalnim razmišljanjem…
„Kritka bez predloga rešenja“. Prihvatam ovu primedbu. Sasvim je na mestu. No (nije opravdanje), suviše sam „mali“, suviše „običan“ po snazi i uticaju (a, ako hoćeš, sada već i po ambicijama), da mogu bilo šta da učinim, osim da učestvujem u razmeni mišljenja na ovom portalu, sa ozbiljnim ljudima (kao ti, na primer). Kažem, razmeni mišljenja, bez obzira da li su ona oprečna ili su u saglasju. Analogno tome, i moji „predlozi rešenja“ bi, eventualno, mogli da se kvalifikuju samo u kategoriju „mišljenja“.
Kada se baviš odredjenim poslom, vremenom se izgradi nešto u čoveku što bi moglo da spada u kategoriju „Pavlovljev refleks“. Uslovni refleks. U mom slučaju, kada sam napustio profesiju, nastavio sam da „reagujem“ na informacije, vesti, saopštenja, a naročito one koje se odnose na javni, opšti interes, dakle i moj i tvoj i svih ostalih. Ostao sam bukvalno bez teksta (u najpozitivnijem mogućem smislu), kada je Grad iskeširao pare za II kasarnu. Navala optimizma, kao udar adrenalina. Jer, bio je to revolucionarni potez. Svaka čast, uprkos tome što o DS-u, kao nosiocu vlasti u Subotici, mislim sve najgore. Obradovao me je imperativ da se Grad domogne zemljišta u vlastitoj svojini, kao predpostavku za pregovore sa stranim (pa i domaćim) ulagačima. Tada (a i sada) sam razmišljao baš o komercijalnim sadržajima uz Segedinski put, koji sam tada zamišljao kao subotički „Sunset bulevard“. Ali doslovno. Izgraditi nešto kao Ješić u Indjiji. Onaj trgovački centar (ne znam kako se zove, a neću da se „frljam sa strani izrazi“). Funkcionalno, estetski. arhitektonski, uklopilo bi se k’o… da ne preteram. U zaledju „Sunset blvd.“ je mogla da se napravi paralelna saobraćajnica do Radanovca i ETO prostora za širenje grada. Ne u vis (tipa Prozivka). Mislim da se i gradska uprava opredelila za tako nešto. U većini, jer je bilo i disonantnih tonova, koji su zagovarali (i zagovaraju) i ovde pogone „šrafciger“ industrije. Optimizam je opadao s vremenom, posmatrajući kako se Segedinski put pretvara u „Shoe box blvd.“ Montažni trgovački centri, poput kutija za cipele, doduše u mega-giga-size formatu.
Dakle, moj „predlog“, ako se to tako može nazvati, širenje grada ka Paliću, spajanje jednim perfektnim bulevarom, sa komercijalnim, ali NE samo komercijalnim sadržajima. (proizvodni, ni pod tačkom „gluposti i smejurija“).
„Šta, kako i ko?“. Znam na šta aludiraš, ali čisto iz razloga opreznosti, za sada ne bih iznosio planove, razmatranja, imena i slično. O akterima IMT-a, naročito. Ne, za sada.
Da zaključim. Kao što sam i napisao, ja jesam ZA, ali sa umerenom dozom rezerve. Da li je zemljište namenjeno komercijalnom ili proizvodnom sadržaju, a u vlasništvu je Grada, ono se NE PRODAJE. Ono predstavlja izvorni prihod (kroz razne vidove komunalnih naknada), kao što su bili oni lokali u centru, znaš već čiji su sada. Tačka. Zakon, koji omogućava razliku (šta se prodaje, a šta se ustupa) je, u najmanju ruku, smešan.
Ok, zamisli da ti i ja imamo ideju. Imamo i nešto početnog kapitala. Tražimo od grada xy kvm zemljišta. Ne mora čak ni da proda. Samo ustupanje. I 10.000 evra po glavi zaposlenog. Hej! Pa to je besplatna radna snaga punih godinu dana!!! Pa onda ostale beneficije, ne plaćanje komunalnih taksi, npr. prve godine, kojekakvih poreza i doprinosa itd. Pa još i nismo dužni da se pridržavamo Zakona o radu, striktno. Prodju dve godine i mi pošutiramo polovinu zaposlenih napolje. Bez posledica. Eldorado. Posle par godina, ako baš ne ide, proglasićemo stečaj i… kud koji mili moji. Sve jasno kao dan, osim koliko ćemo biti „teški“ (u evrima) posle svega ovoga. E sad, sve to što sam napisao „zamisli“ nije moguće zato i samo zato što smo „domaći“. A da smo Englezi, Nemci, Holandezi??? Ustupke prave i drugi. Samo u onim zemljama, koje su na ivici. Kao mi. I samo je pitanje vremena, kada ćemo skliznuti k’o mače niz oluk.
gospodine djomla i ja poneked pomislim da neki znaju da ce se nesto popraviti u gradu
@freelancer
Pre svega moram naglasiti da se slažem sa većinom onoga što si napisao, ali za par stvari nisi u pravu.
Djomla je već napisao da se zemljište ustupa bez naknade samo za proizvodnju, a pošto i to famozno ustupanje spada u podsticaje za privlačenje investicija, dodao bih još jednu informaciju radi poređenja. Cela Evropa vapi za investicijama otkada je počela SEKA i ozbiljne države daju podsticaje u mnogo većem procentu nego Srbija. Na primer, kod nas, za velike investicione projekte dobijaš podsticaj u „cash“-u do 20% vrednosti projekta, dok je u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj to i do 30-40%, a Nemačka, koja je kao što svi znamo jedna od najjačih evropskih ekonomija, daje i do 50%!
Otkud ti ta informacija da ne možeš imati ustupke pošto si domaći? Koliko sam uspeo da propratim medije i druge izvore informacija, a pratio sam ih pomno jer me zbog struke sve to interesuje, jedini uslov da dobiješ podsticaje je da se obavežeš da ćeš zaposliti oko 250 radnika (mislim da ovo još uvek važi za zemljište u Subotici). Uopšte nije problem u tome ko je strani, a ko domaći investitor, problem je što nažalost skoro niko od POŠTENIH domaćih nema sredstava da pokrije ozbiljne investicione projekte. Što se tiče novca koji se dobija po zapošljavanju novih radnika, ne valja ti matematika… Subotica je po nekim čudnim kriterijumima svrstana u razvijene regione i daju se duplo ili više nego duplo manje subvencije od famoznih 10.000 € koje investitori dobijaju južnije od Beograda.
Ovo ti je kao i za toranj na Senćanskoj crkvi kada si zavikao da je već bio kriv pominjavši i senzancionaliza, a sutra se ispostavilo da se zaista dodatno nakrivio. 😉
Kako znaš šta će se graditi tamo? Kako znaš da se neće izgraditi nešto kao u Inđiji?
Inače u zaleđini Segedinskog puta će biti izgrađen paralelan put, jer je tako i planirano. Ovaj plac izlazi na dva puta što otvara mogućnost arhitektama da naprave projekat u skladu sa tim. Ako mene pitate, pare od prodaje bih baš uložio u taj put jer se sa izgradnjom tog puta otvaraju nove parcele duž istog.
Namerno sam pitao „KO“ treba da aktivira 140ha zemlje, jer je to osnovno pitanje o kome malo ko razmišlja. Nemaš mnogo izbora samo tri:
1. Grad
To su oni u koje ni sam ne veruješ. Da li grad ima dovoljno ozbiljnog menadžera koji bi znao da realizuje i vodi 140ha ispunjenog prostora?
Kako – na ovo pitanje nema niko odgovor jer tolike novce nećemo sakupiti ni za 100 godina.
Šta – i da se nađu sredstva, svaki projekat koji bi se eventualno uradio bi bio izložen kritikama u gradu u kome je izgradnja puta dužine 1,5 km senzacija. Svaki plan bio on dobar ili loš prolazi isto.
2. Domaći privrednici
Na prste se mogu nabrojati oni koji mogu da odgovore na pitanje „Kako“ a takvima palanka poput Subotice nije ni u mislima jer je Beograd sam po sebi dovoljno velik i interesantan.
Sa druge strane uvek postoji opasnost od sumnjivih privrednika. Sećate se da smo se nekih jedva otarasili. Posle takvih ni trava ne raste.
Mala privreda trenutno nema para ni za struju…
3. Strani privrednici
O njima ne znamo puno sem što znaju odgovore na pitanja „Kako“ i „Šta“. Ima razlike u načinu poslovanje privrednika iz različitih država, to stoji.
@freelancer, izgleda mi da imaš uvid u faktičko stanje tog kompleksa koji je namenjen za investitore pa bi bilo dobro da čujemo u kakvom je stanju, kako se održava taj kompleks, da li se išta obrađuje ili bar suzbija širenje korova. Pitanje je i da li se plaća vazdušarina za toliku površinu i ko to plaća ?
Sve što ću kazati u vezi informacije koja zaslužuje pažnju je Bona mente! Do koske.
Dakle, primili smo korisnu i lepu vest!
Iznenada saznajemo: da je prvi kontakt sa kupcima pravljen u decembru, u božićnjoj atmosferi pretprazničnog darivanja.
Mimo javnosti.
Ako bi neko pitao:Zašto ? odgovor bi bio: Zato što strani investitori zbog zaštite interesa traže vrlo naglašenu poslovnu diskreciju .
Postoji i mala začkoljica: znaju oni da taj njihov princip „poslovne diskrecije“ nije moguć u poslovanju sa partnerima poput država, gradova i opština, jer pregovarači sa ove strane moraju pre svega da štite JAVNi interes ali pregovarači sa one straneuvek pokušavaju da nametnu takvu „intimnu atmosferu dogovaranja“ i po pravilu naši ulaze u tu klopku.
Naši pregovarači su ipak odlučili da predigru vode u pomrčini mimo znanja javnosti i da prodaju najboljeg placa u regiji dovedu do samog finiša mimo znanja građana koji još uvek otplaćuju srpskoj vojsci taj komad zemlje.
Međutim, ipak je interes javnosti stavljen u podređen položaj iz razloga koje jhoš niko nije objasnioi, a naši pregovarači nisu imali pravo na tajnost operacije i ne mogu tu tajnovitost da opravdaju interesom kupca. Upravo javni interes, interes Grada bio je da se udara u što veća zvona da se raspriča po toj Evropi da imamo odlične placeve. Ako je stvar u placevima? Ali izgleda da nešto drugo fali što investitori baš ne nalaze ovde ! Ako hoćemo da prodajemo to blago od zemlje koje nije obnovljivo i nemamo ga na dva i na tri sprata onda valjda treba da podstičemo konkurenciji tražnje jer se tako postiže mnogo bolja pozicija za onoga ko nudi robu .
Međutim, pregovarački tim je klackao na relaciji Subotica – Beč pripremajući transakciju u tajnosti iako su znali da cela stvar u krajnjoj fazi mora biti javna i taj privid javnosti je stvoren tek kada je objavljen oglas o prodaju najbolje gradske zemlje. Znali su čak i to da se sve dešava u mandatu koji je iscrpljen, jer su čak bili verifikovani mandati ljudima koji će upravljati Suboticom. Struktura te nove skupština morala ih je upozoriti da zastanu, da kao odlazeći traže blagoslov od dolazećih. Ali, ne !
Oglas za prodaju krunskog dijamanta kojim grad raspolaže objavljen je u Službenom listu GRADA SUBOTICA i na oglasnoj tabli, bolje rečeno -okačen je tamo o kanapče, kao i na gradskom odnosno sajtu javnog preduzeća“Privredno-tehnološki parkovi“.
Iznenađenje šefa kuhinje predstavlja i sledeća stavka u oglasu koju citiram:“ Kompletan tekst Oglasa objavice se u “Službenom listu Grada Subotice”, na oglasnoj tabli JP “Privrednotehnološki parkovi Subotica” Subotica, Park Rajhla Ferenca br. 1/II i na oglasnoj tabli Grada Subotice, Trg Slobode br. 1, na I spratu u periodu od 06.07.2012. godine do 06.08.2012. godine, na internet stranicama http://www.ptp.rs i http://www.subotica.rs, , a obaveštenje o objavljenom Oglasu (podvukaoLj.St.) u listovima “Suboticke novine”, “Magyar szó” i “Hrvatska rijec“ i putem drugih sredstava javnog informisanja “
Dakle, u navedenim novinama samo obaveštenje, a oglas je serviran samo tamo gde rekosmo.
Naravno sve ove novine se prodaju u svim evropskim prestonicama i svi investicioni fondovi i mega-korporacije su pretplaćene na naše lokalne novine i isto tako njihovi službenici prosto vise na našim sajtovima na kojima je objavljen Oglas za prodaju. Cinizam sa kojim se naši gradski službenici igraju sa javnim interesom i kako se rugaju građanima, dozvoljavaju mi da budem otrovan ali u veoma maloj dozi pa se nadam da će sve ove primedbe prihvatiti kao lek. Pokušavam da ih vakcinišem !
Gradonačelnik Vučinić sada, kada ne mora , priznaje šta je uradio ali ništa o tome nije govorio onda kada nije smeo da ćuti pa tako, tek juče saznajemo iz citata na ovom sajtu da je u junu bio u Beču !
Nedvosmisleno proizlazi da se išlo u Beč u goste kod kupca da mu se serviraju najbitniji parametri za transakciju.
Možda ima nekog ko će poverovati da je to fer prema ostalim potencijalnim investitorima koji su bili spremni da grade na tom placu, da su znali.
Tom posetom faktički, Bečlija je gadno favorizovan, a Vučinić zna zašto je to juče obelodanio.
Korisna je i lepa vest, rekoh to gore na početku, jer saznajemo da je tek u poodmakloj fazi uoči „Bečke seanse“ pribavljena procena vrednosti zemljišta i procena troškova za gradnju infrastrukture.
I to nam je Vučinić kazao tek juče, a trebalo je tom informacijom da nas daruje još za Sv. Nikolu kad je počelo dogovaranje.
Pa dobro, gde odoše sve one godine busanja u prsa i hvalisanja da je Grad stekao nedostuižni kapacitet investicionog Eldorada. Kako to najpoželjniji grad za investitore nema javnu tarifu – cenovnik placeva, lokacija, destinacija, zovite ih kako hoćete, nego pravi kalkulaciju od slučaja do slučaja. Ta vrsta kreativnosti je dopuštena šminkerima i berberima ali gradski činovnici koji imaju mandat da upravljaju javnom imovinom moraju da maju javni cenovnik gradskog građevinskog zemljišta isto kao što postoji poreski tarifnik za naplatu poreza i kao što posstoji tarifnik po kojem se plaća naknada za PRIPREMU i nakknada za KORIŠĆENJE komunalnih dobara.
Pa ni najgori bircuz ne sme “ zidarsko“ pivo da ponudi ako nije cenovnik na stolu. Inspekcija takvim kafanama blindira vrata! Bivši gradonačelnik kaže da je „pribavljena procena vrednosti“. Ko to pravi? Dvorski procenitelj šije po meri ili postoje tvrdi kriterijumui. Da ne nagađamo, kazaće drđavni revizor ? I šta sad, neće valjda investitor sada čekati da mu „pribave“ procenu cene energije koju će dobijati na ovdašnjem tržištu i procenu stope doprinosa i procenu poreske stope. Dakle, cena gradskog građevinskog zemljišta mora biti javna kategorija, dostupna u svakom trenutku svim građanima pa i investitorima. Naravno da to nije sveto pismo pa se mora usklađivati ukoliko se menjaju parametri od kojih je cena zavisila. Može se ta cena korigovati iz dana u dan ali samo po utvrđenim kriterijumima koji su poznati unapred i to je Alfa transparentnosti.
Uzgred, ja ovde pravim razliku između ; VREDNOSTI i CENE. Stara škola, šta da radim, nisu mi diplomu doneli partijski kuriri!
Prodaja gradskog građevinskog zemljišta dakle, nije dečja igra jer je zemlja jednokratno trgovačko blago. Jednokratno. Ili jesi ili nisi, ili si pogodio ili si propao. Mešetari koji rade na tome skaču sa lokvanja na lokvanj ali to čine sa svojim kapitalom ali ovde se radi o javnoj imovini i takvo ponašanju koje je u koliziji sa javnim interesom. .
Uostalom, baš tih dana kada se u Beč nosila „pribavljena“ procena vrednosti zemlje, koja nikome od drugih investitora nije bila poznata, kao ni procena troškova za gradnju infrastrukture, u Službenom listu Grada Subotice je objavljena
„Prosecna tržišne cene kvadratnog metra objekata na teritoriji Grada Subotice „. Navodim to jer je to jedan od paramnetara bez kojeg ne može da funkcioniše Budžet, nema pravne sigurnosti vlasnika nepokretnosti-poreskih obveznika i čitavog niza drugih prava.
Kao što se mora imati procena jedinične cene nekretnina radi razreza poreza na imovinu, isto tako se mora imati jedinična cena gradskog građevinskog zemljišta u javnoj svojini koje je namenjeno prodaji.
Vlasnici privatnog zemljišta mogu uz vino pa čak i za rulet stolom da utvrđuju i vrednost i cenu i početnu i konačnu za svoje imanje ali javna imovina se drugačije i čuva i prodaje.
Rekoh da je vest i lepa i korisna, a sada dodajem da je i bogata jer svašta smo saznali iz nje.
Nisam pristalica da „Mrtvog vuka za rep vučemo“ kako bi mudri pastiri rekli jer prezirem tu vrstu hrabrosti ali kako da oćutim ono što čujem od bivšeg gradonačelnika koji saopštava na ovom sajtu, a uvidiom u njegov dosije konstatujem da je u sredu, 4. jula ove godine potpisao Odluku o raspisivanju prodaje najlepšeg komada zemlje kojom Subotica raspolaže. Bila je to njegova poslednja sreda u Gradskoj kući jer već u utorak 10. jula mandat mu je prestao.
Pet dana pre isteka mandata kada političari znaju da nije umesno da mnogo izvoljevaju ni kada naručuju kafu od svog personala, odlučeno je da se proda subotički dragulj.
Posao je morala da dovrši administracija koja za celo vreme oglasa, kažu, nije ni uspela čestito da se useli i preuzme „kofer sa šiframa“.
Oglas je u „punom kapacitetu“ bio otvoren baš u vreme kada je ogromna većina ljudi koja je iz te sfere biznisa ili na odmoru ili na „leru“. Ko im je kriv !
U takvim okolnostima je prodavan komad zemlje koji izlazi na carski drum Subotica-Segedin -Pešta , frontalno 235 metara, dubok je oko 180 metara i naslanja se zadnjom-severnom međom od 240 metara na Palminu ulicu, na pola puta od Subotice do Palića sa leve strane.
Pošto, kome, kada i kako će biti plaćen ovaj dragulj, da li je prihod od prodaje projektovan kao jednokratna infuzija dehidriranom budžetu ili će to biti podeljeno u porcije , može li i kada bi mogao biti preprodat, koliko su troškovi prodavca vezani za transakciju, kolike su obaveze i ukupan obim komunalnih radova Grada i kada dospevaju sve te obaveze, kakvi su penali predviđeni ugovorom u kupoprodaji i da li je ugovor „koncipiran“ u Beču ili su ga pravili ovdašnji pravnici pod „punim profesionalnim suverenitetom“ ili će ga tek krojiti “ prema situaciji“ ? To su pitanja za sve one koji su danas pobegli od svoje nadležnosti i odgovornosti i odbili da odgovore na elementarno interesovanje javnosti.
Zašto?
Pa zar to nije za „el grande“ medije i press konferencije ali, nešto se mnogo ćuti, a da ne kažem zbog kakvih sve gluposti novinari dobijaju uzbunu i hitni poziv da dođu po porciju saopštenja, obećanja i velikih objava.
Hvala, napisao sam još toga ali se očigledno ovde nekim kroatofilima nije svidelo pa su komentar skinuli. Toliko o njima, vi samo razglabajte a zemlja nam ode na doboš.
Gospodo draga, prijatelji…
Kad već pomenuh klizanje tipa „mače niz oluk“, evo i mog komentara (poslednjeg, mislim, na ovu temu), u svetlu „klizanja“ kreditnog rejtinga Srbije za jedan stepen na dole (sa BB na BB-), a i „klizanja“ u debeli „off topic“. (Od jedne investicije, odosmo u … Honduras*) A može biti da sam upravo ja izazvao ovaj „off“. Izvinjavam se.
*Djordje Balašević – Sve je otišlo u Honduras
Pre svega, želim da izrazim zadovoljstvo (da ne kažem, oduševljenje), količinom trezvenih, racionalnih i pozitivnih razmišljanja. Vredi.
No, hajdemo redom. Već sam napisao, kako je moje mišljenje, da je besmisleno praviti razliku izmedju proizvodnog i komercijalnog, kada je u pitanju dodela tj. kupovina zemljišta. Težnja svakog, pa i onog najmanjeg, trgovca, ugostitelja, zanatlije, jeste da ima svoj lokal. U vlasništvu. Po analogiji, razumna je i težnja ovih najvećih. Logika je ok. Medjutim, protiv sam PRODAJE zemljišta STRANOM državljaninu, koji sa mojom zemljom nema nikakve druge veze, osim što eto hoće da ima svoj dućan U VLASNIŠTVU. Ljudi, to nije dobro… Ali, džaba ja pišem.
@ eko eko … Nisam znao u kom obimu se subvencioniše pokretanje posla u drugim zemljama. Hvala na podatku. Stekao sam utisak, medjutim, da je usled ekonomske krize nastalo svojevrsno „utrkivanje“, ko će dati povoljnije uslove. Ko da više. Da li je i u tim zemljama propisano koliko radnika možeš (MORAŠ) da zaposliš i koliko dugo si obavezan da ih držiš u tom broju? Pitam, jer ne znam taj podatak. No… tipično srpska posla. E mi ćemo dati još više. Pišeš, možemo i mi domaći, ali da zaposlimo najmanje 250 ljudi. I još, da u Subotici ne dobijamo 10.000 već manje. Sve tačno. Ok. Evo, uklopiću broj zaposlenih i subvenciju tako da mi subvencija pokrije troškove plaćanja radne snage na period koji sam obavezan, a onda ću redukovati broj na ekonomski održiv. U medjuvremenu, ti koji su radili za dž će MENI proizvesti novu vrednost. Budžet države od toga nema ništa. Nema poreza, nema doprinosa, nema komunalnih naknada, nema NIŠTA! Prividno, zaposlio sam XY ljudi, ali na kratko. Oni će ponovo biti nezaposleni za godinu ili dve. Ja ću da ih otpustim. Možda sam glup, ali gde je tu interes države? Gde je tu akumulacija kapitala? Osim što će dve godine, izvestan broj ljudi biti zaposlen, a posle opet na ulici, gde je tu interes lokalne zajednice? A to što 10.000 dobijaju samo oni „južno od Beograda“ je, po meni, diskriminacija. Polazna predpostavka za takav rezon je (verovatno): „Vi Vojvodjani ste jaki, dosta vam je toliko i toliko.“ Prvo, Vojvodina već odavno nije „jaka“. A i to što je bila jaka je rezultat višedecenijskog RADA. Ovde su ljudi RADILI, malo ozbiljnije, rekao bih. Mnogo se ulagalo u tzv. „nerazvijena područja“. Od čijeg viška vrednosti? Odakle novac? Iz budžeta? Kojeg i kakvog? I…? Jesu li se „razvili“? Pa nisu. Bure bez dna. Je li to stvar mentaliteta, kulture ili će biti da je u pitanju nešto drugo. Ali, to je već politika. Dalje od ovoga NE zalazim.
@ djomla … Imam izvadak (u pdf-u), odluke lokalne gradske uprave o odredjivanju xy para za obnovu crkava (Sv. Jurja, Sv. Roka I još neke) iz 1926. I ime preduzimača. Ne znam da postavim ovde. Toranj JE bio kriv. Nevreme ga JE još više nakrivilo. Ali toranj se NIJE nakrivio od ovog nevremena, kako se iz vesti moglo zaključiti. U njoj se nigde ne pominje da je on VEĆ bio kriv.
Ako se sećaš, ideja o kupovini zemljišta od Vojske datira od vremena PRE ekonomske krize. NI TADA, kao ni sada na početku velike krize (daaaaj, probudimo se, budimo realni), nije postojala jasno definisana ideja šta konkretno uraditi na toj površini. Samo naznake i razmatranja. BITNO je bilo (što je JAKO pozitivno) imati zemljište u vlasništvu GRADA. Jer, realno, do tada i nismo imali šta da ponudimo ikome zainteresovanom, jer smo bili “bezzemljaši”. Je li tako? Da ne bude ponovo, “kritika bez predloga”, ja ne vidim izlaz. Para nema, a bojim se da prognoziram, teško da će ih I biti. Bonitet, solventnost jedne zemlje odredjuje (pored ostalog) i kreditni rejting. Zar ne? A u tom pogledu, baš nas je “krenulo”.
Lepo je to što dolaze, priznajem, renomirane firme i otvaraju svoje proizvodne kapacitete. Malo po malo, zaposli se neki broj ljudi. Daleko je to od dovoljnog. A upravo to je potrebno da se zatvori krug tj. da ti ljudi troše svoj novac u komercijalnim sadržajima (u najavi). Kako to rešiti? Ne znam. Priznajem.
Mi smo ipak poljoprivredni kraj. Sve ovo je samo posledica procesa privatizacije (a znamo okvirno ko, kako i zašto je uradio tako kako je uradio). Ovog trenutka, sada, danas, kada bismo proizveli hiljade tona gotovih proizvoda (prehrambenih), SVE bi bilo prodato. Keš. Ništa kompenzacija, ništa “kliring”. Ali, nema preradjivačke industrije. Prodata i uništena. Nabrajanje bi potrajalo… Pa jedna Fidelinka je bankrotirala!!! “Rafinerija” u sred “naftnog polja”. Ne znam da li si razumeo šta hoću da kažem.
@ dolaznik … Uz najbolju volju, i dobre namere, ne mogu ti dati precizan I validan odgovor na bilo koje tvoje pitanje. Na ta pitanja, na žalost, mislim da ti ne mogu precizno odgovoriti ni oni koji su direktno kompetentni za to, a ja svakako to nisam. Oni ne mogu zato što ne znaju da odgovore, a i ono što znaju ne žele.
U prilog ovog mišljenja, mislim, ide i post Ljubiše Stepanovića.
Prvo, ogromna većina odluka i poteza lokalne vlasti (a tu posebno apostrofiram gradonačelnika Vučinića), donošena je AD HOC. U skladu sa interesima i direktivama centrale, a posebno jednog čoveka iz nje: predsednika stranke I države I Vlade I ministra svih ministara (sve zajedno i u isto vreme). Čudno?! A „bravara“ sada nazivamo „diktator“.
@ Ljubiša Stepanović…
Kolega Stepanoviću, ovde, na žalost, je moguće dati „samo“ jedan „plus“. Komentar svakako zaslužuje više…. 🙂
Ljudi imamo različita mišljenja po pitanju mnogih stvari ali suzdržite se od vređanja i od optužbi bez pokrića!
Ljubiša, potpuno razumem Sašu. Zamisli da je tokom dencembra meseca izašao u javnost i rekao: „Štraser je došao na pregovore!“
U tom trenutku Subotica grmi o bazenima, pljušti neosnovane optužbe koje su naravno kasnije zaboravljene i reakcija sugrađana bi bila:
1. Opet predizborni trik
2. Kada će asfalt u mojoj ulici
3. A što ja nemam kanalizaciju
4. Ma nema ništa od toga došli da se najedu u Boss
5. Džaba vam sve izgubićete izbore bando pokvarena
I zamisli da su oni u međuvremenu odustali? Kakve bi tek onda bile reakcije.
Priznajem, nekoliko puta sam se zeznuo i pre vremena postavio informaciju i uvek u Subotici prođe isto.
Ova lekcija je naučena na slučaju „Terme olimija“. Šečić je izašao sa informacijom da se pregovara. To se vuklo mesecima i na kraju oni odustali. I umesto da sugrađani odreaguju:
Nema veze, propalo pa šta, bitno je da si nas na vreme upoznao sa planovima i namerama.
Oni su odreagovali potpnu drugačije i tu se kao i sada nakalemilo optužbi kao proizvod mašte… A na kraju ništa od toga.
Prosto i jednostavno: sve što izađe biće popljuvano.
Drugo, ti veliki igrači po svetu što jedva čekaju da ulažu kod nas, ali eto uvek ih nešto sprečava i samo čekaju da ih pozovemo da im ponudimo „bisere“ i „dragulje“, to je priča za malu decu. Mi smo trenutno interesantni koliko i Kirgistan. Ali smo opet popularniji od drugih gradova u Srbiji, što baš i nije bio slučaj.
Ali ako poznaješ velike igrače, pozovi ih mislim da gradonačelnik neće imati ništa protiv.
Para siguno nece biti… I u pravu si kada kažes da imamo problema sa prerađivačkom industrijom. U više navrata sam ponavljao da nam treba zamena za 29.novembar i Medoprodukt. I ako nešto treba zameriti to je baš to.
Da bi iskopali takve firme mora se aktivno tražiti i raditi na tome, kao što se aktivno radilo i na svim drugim investitorima a nije se kao u doba Kučere i Kase čekalo da nam zakucaju na vrata jer „mi imamo bisere od zemlje“ i „svi jedva čekaju da kupe od nas“. Zbog takvog razmišljana smo imali veliku stagnaciju.
Da i ja postavim svoj poslednji komentar na ovoj temi…i to veoma kratak…mogao bih zaključak sumirati u dve stavke:
1) Siromaštvo, nezaposlenost, slaba kupovna moć. Potrebna pod hitno nova radna mesta, pod hitno oživeti privredu u vreme SEKE.
2) Ne treba nikome dati zemlju. Ako je dajemo, ne smemo je dati ispod cene, ona je „biser“ i „zlato“. Svi se otimaju za nju, jedva da je nešto ostalo od nje. Ni London nam nije konkurent.
Da nas posmatram sa strane, nepoznavajući naš mentalitet, bio bih jako zbunjen 😯
@ djomla…
Ovaj poslednji komentar ti je za 10. Uzgred, pitao bih, koji je od interesa bio prioritetan i zašto? 🙂
O različitosti mišljenja smo apsolvirali. I na pp. Evo, ovim putem ti se javno izvinjavam što sam te optužio da si veoma naklonjen stranci „živopisnih boja“. Sećaš se toga? Oprosti, ali za trenutak mi se čini da pokušavaš pronaći opravdanje za postupak ex-gradonačelnika. Ne zameram ti što si uklonio stavku „Drugo, …“, u mom komentaru. Ok. Preoštro. Hajde da preformulišem u formu pitanja, da li ima razloga za SUMNJU u ispravnost namera lokalnih čelnika, s obzirom na način i „tajming“ pregovora, kao i činjenicu da je u poslovnom svetu uobičajena praksa i „nagradjivanje“, odnosno provizija? Jer….
Da li bila opravdana reakcija javnosti? Uopšte, ZAŠTO ljudi tako reaguju? Zar nije ta ista javnost, u kontinuitetu, varana i prevarena bezbroj puta tokom ovih 12 godina? Da li možeš (argumentovano) da mi osporiš tezu da je SVAKI gradjanin degradiran (i dalje propada) u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i u kojem hoćeš smislu? Da li zaista nema mesta nikakvim sumnjama? Da li uopšte ima neko (a da nije političar), ko može da kaže: „Meni je dobro“, a da nije neiskren?
Mislim da je Šečić imao sasvim dobru nameru. TRANSPARENTNO. I…? Sasekli ga. To bi učinili i sledećem, da je pokušao. I trećem, četvrtom. Ali, kod petog i inog bi već ućutali i rekli u sebi: „Au, pa ovi stvarno nešto rade. Makar pokušavaju. Trude se. Ne rade nam iza ledja.“ Uzgred, ne sećam se da je ikada objavljena PUNA informacija (ali puna, pa i ona eventualna „crna“ strana), zašto je posao propao.
Ovde se ne slažemo, ali bože moj. To spada u domen „različitih mišljenja“. Iskreno, da bi neko izašao sa nečim i za to naišao na odobravanje i podršku, mislim da je potrebno da ima i kredibilitet. Eto, neka neko „prosvetli“ mene slepog, imamo li takvog na lokalnoj političkoj sceni?
Djolma dzaba pricas kada ce neki koji komentarisu uvek biti negativni, konkretno znam vrlo dobro jednog gosp. i potpuno mi je jasno zasto je takav, to je jednostavno njegov zivot, a secaju ga se svi jos iz perioda 90, jula i sps, razumemo se nadam se.
@ Zolika …
Ja ne znam koliko ti poznaješ „jednog gosp.“. Ne znam ga ni ja, lično. Sretali smo se X puta. Sticajem okolnosti, suspendovan sam pet-šest puta, jer nisam hteo doslovno da emitujem u etar direktive, koje je upućivao preko mog tadašnjeg glodura (glavni i odgovorni urednik, 1999. za vreme bombardovanja). JA bih imao što-šta da mu zamerim, ali neću. Imam i razloga za to. A i dalje nemam dodirnih tačaka sa „jednim gosp.“. Onaj blentavi Drašković je u romanu Nož napisao sjajnu stvar. Razgovaraju četnički vojvoda Žeravica i otac glavnog junaka, Jugović. Parafraziram: „A šta misliš, koliko su ljudi spremni da prihvate istinu. Na primer, da Bog ne postoji.“
Poenta je, ako neko tresne (proverljive) i tačne činjenice, a to se ne svidja nekome, treba li se pozivati na prošlost, „a šta je on radio?“.
Ende.
Vrlo, vrlo ZANIMLJIVO! Iz – inače odličnog – teksta „jednog gosp.“ shvatih da nam je bilo bolje pre petooktobarskih događaja. Nije eksplicite, već implicite, ali shvatio sam. Stoga i nemam šta reći. Srećan sam, i sretan, i boldog. I ne treba da se razmišlja više o izostalom šestom danu tog oktobra…
Ali nas vozaju samo tako a mi glasamo…tako nam i treba….kakav strase…pa ljudi to su nase firme oni kupili da preprodaju…pa malo vise lidl je kupio zemljiste pa sad bih i oni da prodaju…pa to je strasno…nema tu nikakve izgradnje samo prodaja pa vidite da je pocetna cena uvecana JEDAN POSTO…ej nije sumljivo???
ima li strasser web stranicu? who the fuck is strasser??? pa nema ih nigde!
pa samo rič fali. nećeš ga ni naći, tog strassera nego pitaj za njegovu firmu
WO Objekt Vermietung und Verwaltung GmbH
Ako ti triba neka garsonjera u tom kraju to je od Insbruka , istočno oko sat vožnje mesto se zove VORGL ako sada tamo možeš ih dobiti na telefon +43 537 264 034
Fino je mestašce desetah hiljada stanovnika i to retko, jako retko možeš sresti nekoga da nije austrijanac. a taj Josef Strasser nije lično kupio ovde zemlju nego je njegova firma napravila ovde drugu firmu pa je ta kupila tu zemlju odnosno kupiće. Inače rade oni odavno još od 2 hiljadite godine ima taj Strasser tu firmu. samo pazi ako se obraćaš pismeno za neku nekretninu piši dva S jer ako staviš samo jedno S u drugom delu imena ima onih koji znaju da izvrću značenje reči pa mogu da protumače da se rugaš čoveku jer bi to moglo da se prevede kao ROBIJAŠ. Nema smisla, zato dva ss obavezno
Број пасоша: P 3279045
Држава издавања: Аустрија
ej, ajd budimo ozbiljni! taj trag sam i ja nasao, ali to je wohnungsvermietung firm! pa to je q na bicikli! oni ce da grade soping centar????