Studenti rekonstruisali staru rimsku tehnologiju

Tim od troje studenata Građevinskog fakulteta na čelu sa mentorom profesorom Milanom Kekanovićem uspeo je da napravi modernu repliku nekoliko hiljada godina stare rimske pečene opeke, za šta je i dobio nagradu Univerziteta u Novom Sadu. Kako kažu, opeka ima izuzetno dobru termoizolaciju što je čini energetski efikasnom, pa bi mogla da nađe upotrebu i u savremenom građevinarstvu.

Troje studenata: Milica Nedić, Ibolja Torma i Oliver Molnar sa jedne strane i njihov profesor Milan Kekanović kao mentor sa druge strane, odlučili su da u modernim uslovima naprave rimsku opeku. Pouzdani recept za tehnologiju staru nekoliko hiljada godina nije bilo moguće naći, pa je započelo eksperimentisanje. Na osnovu analize opeke iz Sirmijuma znali su da je neizostavni sastojak konjska balega, a onda je trebalo naći pravu meru i napraviti rekonstrukciju.

Uzorak rimske opeke koji je poslužio kao osnova projekta mnogo je većih dimenzija u odnosu na današnju opeku i on je i danas savršeno očuvan. Trebalo je pronaći način izrade koji odoleva  vremenu, a savremena tehnologija tako nešto ne bi mogla da proizvede, pojašnjava profesor Kekanović.

Dobijena opeka ima izvanredne rezultate kada je energetska efikasnost u pitanju, njena termoizolacija je odlična, pa bi mogla da nađe upotrebu i u savremenom društvu. Kada se u obzir uzme da subotički Prečistač godišnje proizvede preko 5.00 tona komposta koji bi mogao da bude zamena za prvobitni sastojak –  fekalije kopitara, proizvodnja moderne pečene opeke je moguća.

Istraživački rad rekonstruisanja tehnologije izrade rimske pečene opeke velikog formata nagrađen je na konkursu Univerziteta u Novom Sadu.

RTV Subotica 



KOMENTARI

  1. Croat kaže:

    Odakle su uzeli glinu da je cigla crvena il je to od izmeta? Ja sam mislio da crvena boja dolazi od gvozdja u glini kojeg ovde nema.

  2. Croat kaže:

    Inace obozavam te crvene opeke, samo ih lepo isfugovati i najlepsa fasada . (Tu ne mislim na one fasadne sjajne opeke koje su mi grozne.)

  3. Arh 2 kaže:

    @ Croat. Točno. U Subotici glina je sa kvarc pijeskom bez željeza i kada se ispeku nemaju crvenkastu boju…
    Tako da ta cigla slabijeg kvaliteta ,i nije otporna na mraz te se raspada prilikom prvih marazeva ako je van i na vlagi.
    Nedavno kod rušenja jedne zgrade od takvih crvenih cigle ostavljene cigle na kiši i mrazu do proljeća su pretvorili se u crvenkastu masu.Da bi se napravile crvene cigle otporne na maraz moraju ispeći da ne upijaju u sebe vlagu poput klinker cigle ili podnih obloga. Rimljani tu tehnologiju u ono vrijeme nisu poznavali.Nadalje takve poluispečene cigle su slabe čvrstoće i nisu predviđene na velika opterećenja…Inače studenti nisu otkrili ništa novo i nisu morali tako daleko otiči od Subotice jer i u Subotičkim ciglanama su vršene eksperimenti sa sličnim proizvodima prije II svijetskog rata. ( inače za onih koji slabije znaju tehnologiju za to se koriste kalupi i određeni zbijanost gline u istima )

  4. Petar G. kaže:

    Čestitke studentima i njihovom mentoru!
    Ovo daje zanimljivu ideju. Zašto ne bi smo poverili studentima da ponovo dođu do izgubljene tehnologije popločavanja krupnom kamenom kockom? Pa da to primene u Harambašićevoj i Petra Drapšina. Da se kolovoz u te dve lepe subotičke ulice rekonstruiše kako treba.
    Jer onaj okupacioni gaulajter u Gradskoj kući nema šanse da će ikada među jaransko burazersko kumovskim građevinskim firmama naću neku koja će to znati da uradi kako treba.

OSTAVITE KOMENTAR

+ 14 = 17

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 15 + 3 ?
Please leave these two fields as-is: