Subotica na velikom platnu

Tuča u restoranu „Majur“ na Kelebiji, stigla bi na naslovne strane tabloida da se odigrala koju godinu kasnije, ali početkom 21. veka mobilni telefoni nisu bili opremljeni kao danas, tako da je ovaj nemio događaj brže bolje zaboravljen, što je bila želja svih aktera.

Šta se te noći desilo u ovom uglednom restoranu na Kelebiji, sakrivenom stoletnom borovom šumom?

Statisti na snimanju serije Santa Maria della Salute

Filmske zvezde Katarina Radivojević i Dragan Bjelogrlić, upravo ovenčani slavom nakon premijere Šotrinog filma „Zona Zamfirova“, čašćavali su se preko mere i bili sve glasniji kako je odmicala noć, a uticaj alkohola bio sve jači. Temperamentna glumica, koju još i danas vikaju Zone, tresnula je i razbila čašu (upućeniji kažu da je meta bila Bjelina glava). Pošto je restoran „Majur“ mirno mesto, jedan od gostiju ih je upozorio. Zone je na to podivljala, napala neznanca i došlo je do tuče.

U jednoj interpretaciji sled udaraca je išao ovako: Zona udara, a zatim dobija nazad, Bjela udara a u protivudaru dobija nokaut… Domaćini smiruju situaciju i zavesa pada.

Ova epizoda nema mesto u istoriji sedme umetnosti ali je možemo uvrstiti u rubriku “trivia” uz premijeru Zone Zamfirove. Zdravko Šotra je već naredne godine došao u Suboticu da snima film “Pljačka Trećeg rajha”, a za njim Adrian Brody i Rachel Weisz („The Brothers Bloom“).

Sam đavo je poslao Berlioza pod tramvaj. Vođen silama nečastivog, pao je na šine i bukvalno ostao bez glave. Tramvaj je zakočio, međutim, bilo je prekasno. Žena koja je upravljala vozilom zapomagala je u očaju i objašnjavala ljudima kako ništa nije mogla da učini.

Gledajući film „Majstor i Margarita“, Subotičani su u kočničarki tramvaja prepoznali Evu Ras, kao što im je bio poznat i Fabijan Šovagović, zagrebački glumac u ulozi Berlioza kome je tramvaj odsekao glavu na nekoj moskovskoj ulici. Ustvari, i ta ulica je bila poznata našim sugrađanima. Bilo je to nedaleko od Gradske kuće, oko poslastičarnice „Pelivan“.

Iako je te 1972. godine još kloparao subotičkim ulicama, tramvaj je za potrebe ove scene doveden na „mali korzo“, gde je nekad davno bila tramvajska trasa, ali je izmeštena odatle 1928. godine.

Subotičani posmatraju snimanje filma

Dakle, Subotica je „glumila“ staru Moskvu za potrebe ekranizacije priče inspirisane novelom Mihaila Bulgakova, „Majstor i Margarita“, u režiji Aleksandra Petrovića. Učestvovala je u toj jugoslovensko-italijanskoj koprodukciji ekipa najpoznatijih domaćih glumaca uz još neka strana imena iz sveta filma.

Kao i uvek kada se snima u našem gradu, manje uloge dobili su glumci iz našeg Narodnog pozorišta, a i statisti su bili Subotičani, kostimirani u garderobu po modi iz dvadesetih godina.

Scena ispred Rajhlove palate (The Twelve Chairs). U ovoj kući su snimane i scene za italijanski film „Pljačka trezora“ (Il furto del tesoro), 2000. godine

Otkud to da baš Subotica postane kulisa za priču iz Moskve? Po rečima Aleksandra Saše Petrovića, malo je bilo takvih gradova, ne samo u našoj zemlji nego i u Evropi, koji imaju tako specifičnu atmosferu.

„Subotica ima svoju dušu, način života, rezonovanja…To je nešto posebno što u isto vreme umiruje i inspiriše na stvaranje“- rekao je naš poznati režiser, objašnjavajući zašto ga neke subotičke ulice podsećaju na staru Moskvu. Možda mu je na to skrenuo pažnu i jedan holivudski film koji je u Subotici snimljen dve godine ranije u produkciji Columbia pictures. Mel Bruksov klasik „Dvanaest stolica“ događa se u Moskvi, koju za tu priliku predstavlja naš grad, tako da iznad šest stubova pozorišta piše: Moscov museum of furniture (Moskovski muzej nameštaja).

Vratio se Holivud u naš kraj 2008. godine povodom filma „The Brothers Bloom“. Adrian Brody,  Rachel Weisz, Mark Ruffalo sa filmskom ekipom rastrčali su se po Subotici i Paliću da snime scene za priču o dva brata, vrhunska prevaranta, koji kreću u svoj poslednji posao i avanturu.

Rachel Weisz u Gradskoj kući

Osamdesetih godina snimali su se u Subotici jugoslovenski fimovi: „Splav meduze“, „Soba“, „Još ovaj put“…, a kada se zemlja smanjila, kao da je Subotica postala veća i važnija pa su filmovi i serije sve češce u ovom gradu tražili atmosferu prošlih vremena.

Tako su se na Gradskoj kući jednom našle velike nacističke zastave sa kukastim krstovima (Pljačka Trećeg Rajha), drugi put je Velika većnica zamenila stari parlament u Budimpešti (Ime naroda), Ivo Andrić šeta obalom Palića u filmu „Proleće na poslednjem jezeru“, iako se priča odvija na Bodenskom jezeru, koje je na granici Nemačke i Švajcarske.

Splav meduze

U poslednje vreme smo dočekali i to da Subotica ne predstavlja neke strane gradove u prošlosti, već da bude u središtu događaja pod svojim imenom i u sadašnjem vremenu. Serija „Tajna vinove loze“ jeste svojevrsna razglednica ovog kraja. Kadrovi su snimani da sve bude reprezentativno, čak i više od toga. Nakon toga je emitovana serija „Kljun“ koja pripada kriminalističkom žanru.

Tu smo videli i neke drugačije kadrove, neku tamniju stranu našeg grada, ništa manje interesantnu. U toj priči, ambiciozna detektivka Sonja Kljun, dobija zadatak da iz Beograda dođe u Suboticu i tu istraži navodno samoubistvo, neočekujući da će njen dolazak pokrenuti lavinu događaja, koji će razotkriti duboko zakopane tajne vezane za misterioznu organizaciju, ali i za Sonjinu prošlost…

Na Bodenskom, tj Palićkom jezeru

Subotica sa svojim starim palatama može da posluži kao kulisa filmovima i serijama smeštenim u prošle epohe koji su sve popularniji. Ako bi neki od tih filmova doživeo svetsku slavu, mogli bi sa pravom da se nadamo turistima koje zanimaju lokacije i detalji interesantni fanovima. Dubrovčani se žale da veliku većinu današnjih gostiju ne zanima ni jedan spomenik kulture već isključivo mesta gde su nastale scene „Igre prestola“. Prodavci Game of thrones suvenira zato trljaju ruke.

Lansky