Braća Ivan i Matej Sabanov, hrvatski teniseri rođeni u Subotici, odlučili su nedavno da nastupaju za selekciju Srbije i prvu priliku će imati uskoro.
Obojica se nalaze u srpskom timu za ATP kup koji startuje 1. januara, dok Matej ima i ulogu selektora Srbije u Sidneju. Na spisku nema Novaka Đokovića koji definitivno neće igrati ovaj turnir.
I pre zvanične vesti ATP kupa se očekivalo da bi Hrvat mogao da bude selektor Srbije, ali Goran Ivanišević.
Kako se ranije znalo da u Sidnej neće ići selektor Dejvis kup reprezentacije Viktor Troicki, prema pravilima turnira prvi teniser tima ima pravo da preuzme ulogu formalnog selektora nacionalnog tima.
Kako su dosta ranije svi bili mišljenja da će to biti Novak Đoković, hrvatski mediji su smatrali da će on tu ulogu prepustiti svom treneru na šta takođe ima pravo, i što je sada učinjeno u slučaju Sabanova.
Kako braća iz Subotice navode, veliki uticaj na njihovu odluku da zaigraju za Srbiju imao je Novak Đoković.
– Novak nam je dao sve. Dao nam je najbolje moguće uslove. Podrška Novaka Đokovića nešto je što se ne može opisati rečima. On je naš uzor oduvek i osoba kojoj se divimo tokom naših karijera. Njegova podrška znači nam jako puno. Svaki njegov savet izuzetno je vredan za naše karijere i velika nam je čast što imamo prilike da učimo od takvog tenisera. Trenirali smo kod njega, pružio nam je najbolje moguće uslove i to je ono što nam je zaista trebalo, rekao je Matej Sabanov svojevremeno za „Jutarnji“.
Ulogu njihovog trenera obalja njihov brat Aleksandar, pošto kako kažu često nisu imali finasijskih sredstava za trenera.
– Igrali smo po celom svetu, na svakakvim mestima, prošli teške situacije. Često smo bili sami, jer nismo imali finansijskih mogućnosti za trenera. Sad je s nama i brat Aleksandar, koji nas trenira, baš kao i prijatelj Ivan Bjelica. Kada dođu i oni i roditelji, puno nam to znači. Nije slučajno da smo najbolje igrali blizu kuće, u Beogradu. Taj osjećaj da su tu ljudi koji celi život veruju u nas, čak i kad fizički nisu bili s nama, bio je veliki vetar u leđa – rekao je jednom prilikom Matej.