Odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, jedna naša komisija našla se u Budimpešti, na poslu oko povratka odnetih stvari u vreme okupacije. U potrazi za fabričkim mašinama, umetničkim delima, arhivama i drugom vrednom imovinom, našli su u jednom staničnom magacinu trofeje subotičkog sportskog kluba ŽAK.
Povlačeći se pred crvenom armijom i partizanima u jesen 1944. godine, nekome se činilo da je riznica željezničarskog atletskog kluba dragocena i vredna brige u tako dramatičnim danima.
Prepiska između sportskih sekcija i novih vlasti posle rata, gde se pominje inventar sa kojim se raspolaže, otkriva da su neke klupske uspomene te vrste bile sakrivene kod pojedinih članova, upravo iz straha da će u ratnom metežu nekome zapasti za oko.
Pobedniku u brzom hodanju Đuri Stantiću, Međuolimpijske igre u Atini 1906. godine
Prvak sveta: Vilim Harangozo
Današnji trofeji ne bi trebali nikome, jer se prave od plastike, a ni svojim izgledom ne predstavljaju vrednost. Teško je poverovati, ali je istina da prvacima države i pobednicima nacionalnih kupova u mnogim sportovima sleduje isti jefitini trofej kakav dobijaju klinci na dečjim turnirima, rekreativci ili, recimo, pobednici kafanskih pikado turnira. Nije to trend samo kod nas. Lagani materijali su se nametnuli niskom cenom pa je možda najskuplji deo pehara postolje, koje mora da bude teže, kako bi koliko-toliko držalo gornji deo stabilnim.
Trofeji su već vekovima nagrada pobednicima. Ako bi gledali dalje u prošlost, otkrili bi da se oni dodeljuju još na antičkim olimpijskim igrama. Dizajn većine takvih predmeta potiče iz tih drevnih vremena.
I tada su to bili pehari, vaze, štitovi i skulpture oblikovane da budu dostojna nagrada.
Pobedniku muzičkog festivala „Omladina“ – rad vajara Save Halugina
Najlepši ukras u prostorijama fudbalskog kluba Spartak jeste pehar-amfora. Maslinovi venci i amfore napunjene uljem darivani su pobednicima olimpijada u staroj Grčkoj, pa je i ova ukrašena antičkim motivima.
Jedan od najatraktivnijih trofeja u vitrini je pehar od kristala. Omladincima, koji su ga osvojili na turniru u Čehoslovačkoj, Spartak duguje zahvalnost isto toliko koliko i domaćinima tog takmičenja koji su ga darovali pobedniku.
Na izložbi Istorijskog arhiva i Sportskog društva Spartak, 2015. godine
Organizacija jednog sportskog ili kakvog drugog događaja zahteva ozbiljna novčana sredstva te je prava šteta da se štedi baš na onome što treba da bude uspomena najboljima.
Najzanimljiviju kolekciju trofeja, klupskih zastavica i druge sportske memorabilije u Subotici poseduje FK Bačka. Najstariji klub u Jugoslaviji je nekad igrao u najvišem rangu, bio domaćin internacionalnih susreta i gostovao velikim imenima tadašnjeg fudbala. Iz tog doba sačuvana je prava muzejska zbirka koja je dugo bila vidljiva svim gostima kluba i bifea u ulici Matije Gupca. Sada je negde ispod starih tribina, daleko od očiju publike.
Ondašnja sportska štampa beležila je kao važan detalj ko je darodavac pehara. Nekada je to pojedinac, nekada udruženje ili sam klub koji hoće da daruje svoje sportske prijatelje. Igraju se tada prijateljske utakmice u kojima pobednika čeka vredan pehar. U izveštaju sa takvih utakmica ne štede se reči hvale za lep trofej.
Sportski savez takođe čuva stare pehare, plakete i medalje, ali se ne može reći da su sređeni na način koji bi pružio koju informaciju više, osim ako na samom trofeju ne piše godina i takmičenje.
Nekada Savez organizacija za fizičku kulturu (SOFK) a danas Sportski savez u Subotici, u zgradi Jadrana
U izlogu prodavnice Aurometal na malom korzou, nedaleko od Pelivana, povremeno su izlagani pehari koje su tih dana osvojili subotički sportisti. Jedan od najvrednih koji su viđeni tamo, proizveden je baš u Aurometalu za pobednika međunarodnog turnira u šahu koji je organizovan u našem gradu 1987. godine. Bio je to luksuzni set pozlaćenih šahovskih figura na tabli, u drvenom postolju.
Istorija subotičkog sporta nekada je prikazivana izložbama pehara svih lokalnih klubova u vestibilu Gradske kuće. Svoje vitrine tada bi imale i privatne zbirke naših šampiona.
Deo trofeja tenisera Nikole Špeara
Trofeji su u svojim počecima bili uspomena iz ratova. Ako je sport imao ideju da ljudsku ratobornost premesti na sportska borilišta i simboličnim ratničkim ritualima to potvrdi, onda je poklon pobedniku itekako važan. Kako njegov dizajn tako i materijal od koga je izrađen.
Jeste da pehar predstavlja simboličnu nagradu, što ne znači da njegova nabavna cena takođe treba da bude simbolična.
Međudruštveni susret Sarajeva i Spartaka 1948. godine
Lansky
