Subotička „Romantika“

Za ljubitelje željeznice, zanimljiva je vest da su subotičkoj sekciji, pritekli u pomoć iz zrenjaninskog depoa. Pošto su legendarni šinobusi zanemoćali, trenutno su nam na nekim linijama na raspolaganju bar 20 godina mlađi „gvozdeni konji“. Nisu ni oni baš MLADI – mladi, ako znamo da su ovi naši dobijeni na ime ratne odštete od Nemačke, pedesetih godina, ali su konforniji i pouzdaniji.

Iako vlada mišljenje da smo u pogledu ove vrste putničkog transporta, teško zaostali, stvar može da se posmatra i sa vedrije strane. Uzmite recimo liniju Subotica – Senta. Cena karte je 160 dinara (povratna 250). Iako šinobus juri 30 – 50 km na sat, do Sente mu treba nešto malo više od 1 sat, koliko i autobusu (400 din u jednom pravcu).

Tako za male pare možete napraviti izlet u ovaj lepi gradić na Tisi i uz to imati zanimljivu vožnju muzejskim primerkom željezničkog prometala. Bez trunke ironije, tvrdim da imamo privilegiju na kojoj bi nam pozavideli i Nemci. Jeste da mi nemamo superbrze vozove, nemamo ni brze, takoreći, ovo što imamo je ravno jahanju na magarcu, ali… Kao što Kubanci zbog poznatih okolnosti, voze američke modele automobila iz 50ih, duh tog vremena živi u našim šinobusima. Na sporednim zatravljenim prugama, po kojima još jedino oni idu, stajući na avetnim seoskim stanicama, koje su spomenik jednom davnom vremenu, kada je željeznica bila sila…

„Stanice će poželeti putnika, a putnika nigde biti neće…“