Poslednje mesece drugoog svetskog rata i početak novog doba, Subotica je dočekala teško ranjena, kao i ostatak naše zemlje i Evrope. Industrija je u velikoj meri uništena i oštećena a komunikacije i putevi razoreni. U takvim neuslovima, trebalo je sastaviti sve niti, pokrenuti proizvodnju a samim tim i snabdevanje i trgovinu. Trgovina i prodavnice više nikad neće biti kao pre. Pre rata su sve radnje bile u privatnim rukama a veština prodaje i usluživanja je posebno negovana i usavršavana.
Dućan u Subotici pre rata
Pretežno su to manji zanatski dućani, bakalnice i prodavnice “kolonijalne” robe, uz izuzetak nekoliko većih trgovinskih lanaca (TIVAR, TATA, Borovo…). Sada, na kraju rata, puno dućana je napušteno, mnogi prodavci se nisu vratili sa frontova ili iz logora a neki su pobegli. U novom sistemu rađa se nešto novo. Formiraju se velika trgovačka preduzeća – NA MA (Narodni magazin).
Prvi meseci prolaze u sabiranju, sortiranju i inventarisanju robe iz napuštenih radnji, UNRA pomoći, tvz “nirberške” robe i ratnih reparacija. Direkcija Narodnih magacina je u Beogradu, formirana od bivšeg preduzeća TATA, Vlade Mitića.
1948. godine, donet je zakon koji je u potpunosti likvidirao privatni sektor trgovine u zemlji a te godine je Subotica dobila “Univerzalni magacin”, kako se tada zvala robna kuća.
Bela Duranci se seća :
“Znamenite inovacije u toj oblasti su počele već 1945. godine, odnosno prvih godina posle drugog svetskog rata. Pamtim pojavu RANAPOZ a među tradicionalnim prodavnicama, sećam se i GRANAPa, zatim GRANAMAG a i NAMAe. Sve te skraćenice , bile su u sazvučju sa običajima u SSSRu koji nas je bratski usmeravao u lepšu budućnost. RANAPOZ ili Radničko nameštenička prodajna zadruga, urezala mi se trajno u svest, nastajanjem u prizemlju Gradske kuće. Prvo smo odgledali demoliranje čuvene Gradske kafane, jedinstvene institucije bivšeg “nenarodnog razdoblja”, potom se uselio RANAPOZ. Pored klasične prodavnice ali u “modernijem mobilijaru” imao je i poseban odeljak “bife”. Bila je to senzacija leta 1946. godine. Građani, osuđeni još 1942. na obavezne karte za snabdevanje sa 20 dekagrama hleba po glavi, na primer, mogli su u bifeu RANAPOZa da kupe sendvič za 5 dinara, što je svakako manje nego 8 u tamo nekim birtijama. Krempite su 4,50 umesto 6 dinara kao u poslastičarnicama. Tu ima sendviča, pogačica, salame, sira…pivo soda,vino i druga pića… No gradske kafane više nikada neće biti. Stolovi sa mramornim pločama bacani su kroz izloge, lusteri mlaćeni motkama u želji da se dotuče prošlost koja je izrabljivala radnike, seljake i poštenu inteligenciju!
Početkom novembra 1959. godine u Štrosmajerovoj ulici, nasuprot Gradskoj kući, svečano je otvorena prva prodavnica sa samoposluživanjem. Bila je otvorena tokom celog dana, narod je zbog toga ubrzo nazvao “furtom – furt radnja”. Radila je do oktobra 2002. godine.”
PEDESETE
ŠEZDESETE
MIKI radnja, početkom šezdesetih
Željezničar (Matka Vukovića 3)
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
--- reklama ---
zanimljivo
hvala…lepo je setiti se Miki radnje i Name ispod Gradske kuće…šta je sada na mestu radnje Miki i kada je nestala?
“Miki radnja” je otvorena početkom šezdesetih, najpre na Korzou a onda se preselila u Borovo ulicu. Dugo je bila glavna prodavnica dečijih stvari ali nije preživela tranziciona vremena. Zatvorena je pre desetak godina a danas se prodavnice toliko brzo smenjuju da malo ko može iz glave reći šta je danas na tom mestu. Nekada su određene prodavnice svojim imenima čininili gradske toponime. Miki, Jorgovan i Ruža, Bicikla sport, Bidos bolt… Svojim višedecenijskim trajanjem postale su međaši.
Šezdesetih su se zvali Opskrbni centri
U Palmotićevoj
Prema onome što sam našao na internetu, nekadašnja fabrika čarapa “8. mart” je tokom tranzicije uništena i sedište joj je prebačeno u Beograd. Proizvodnje odavno nema (kao i u fabrici čarapa “Udarnik” u Zrenjaninu)…
Jedna subotička prodavnica mešovite robe, tridesetih godina
Na dan dva puta friškog kruva to su bile prave prodavnice – privatna cela poro-dica je radila. Kada ste ušli u radnju DOBAR DAN – JONAPUT – TESSEK I IZVOLITE.
Ja neznam ali sam čuo u radnji kod Jevreja nije se moglo desiti da nešto niste kupili. Ipak bi se posvetio nazivima NA-MA, GRA-MAG već je objašnjeno, i kasnijih godina nastaju specifična imena u gradu. Na primer SOLID tadašnji direktor Ištvan Budai namerno je dao ovo ime da bi odgovaralo svim narodima nacijama u gradu. Gradska štamparija na mestu sadašnjeg Ravela dobilo je imaGrafički zavod PANONIJA – iz razloga što je tadašnji direktor imamo motor-biciklu Panonija. Nažalo samoupravljanje donosi čudna imena tj. skraćenice koje su kratko proživele. GRAFIS – za štampare, EMIS – električari, SUT – trgovci, pa SUBINA – Drvari tj. stolari, AGROS – sve oko poljoprivrede, biše zadruge. Sada i novi privatnici ne paze na nove naslove, imena preduzeća, prodavnica. Ipak da nebude mesto za reklamu ja ih neću nabrojati ima ih više od desetak. Saćam se da je bilo dva puta na dan svežeg hleba, posle rata bili smo sirotinja ujutru u 3 majka me je držala u naručju da li ćemo dobiti-kupiti kosti, ili će biti papaka. A o kuponima karticama da ne govorim sve je to bilo do početka 50 godina. DGY
Secam se da je u Sandoru bila jedna pekara preko puta sadasnj poste na glavnom putu. Pravili su predivan hleb i jos ukusnije kifle. Ne verujem da jos uvek postoji. Sada nema da se nadju vise takvi proizvodi. Sve je preslo u plastiku.
Spomenut je i GRANAP u tekstu. Nedavno sam čuo u BiH ovaj naziv za prodavnicu mešovite robe u upotrebi tokom razgovora. No zanima me koren ovog naziva.
GRANAP – gradsko nabavno preduzeće
U Sarajevu i dalje za prodavnicu kažu Granap, za malu prodavnicu – Granapče.
Ima i u pesmi Zabranjenog pušenja :
Al’ tvoje su misli bile daleko
Htjela si u foto-modele
Skupa svila i skupe pele
I gola si se slikala vele
Htjela si da tvoje aktove
Vidi barem pola svijeta
A sada u granapu Sedrenika
Lokalni dripci te pitaju
Lutko, pošto je pašteta
a desu kinezi ?