Subotički krem

Prošlo je desetak godina od kada je primećen trend bojenja subotičkih fasada u krem varijantu žućkaste boje. Kao da je neko tada imao na lageru viška ove farbe pa je u tom trenutku ponudio po izuzetnoj povoljnoj ceni.

Pozorište, pravoslavna crkva, zgrada bivše „Fidelinke“ u Dimitrija Tucovića, Muzička škola, zgrada bivšeg SDK, Jevrejska opština, Pošta, zatim palata preko puta „Beograđanke“…

Neke od tih starih građevina, kao što su zgrada Tehničke škole i železnička stanica, imale su oker boju, pa je novi sloj farbe danas bar donekle sličan. Međutim, kod mnogih primera se odstupilo od originalne boje.

Od tada do danas nije obnovljeno puno fasada, mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Ipak, diktat ove mode i dalje traje. Kuća Karolja Biroa imala je boju kamena koja je vremenom dobila patinu, a nakon obnove – krem žutu. Ova boja se prelila sa spoljnih zidova i u unutrašnjost zgrade pozorišta. Nisu odoleli ni neki vlasnici privatnih kuća.

Svako vreme ima svoju modu, mada bi se, u slučaju spomenika arhitekture valjda trebali držati originala. Nekada se socijalizam vezivao pojam “sivilo”, iako je baš tada centar Subotice doživeo renesansu. Ovo naše vreme preti da bude upamćeno kao žutilo, ništa manje jednolično od sivila.