Subotički Rat i mir

Iako je prošao gotovo ceo vek od dana kada je završen Veliki rat, u Subotici je on česta tema, ne samo u naučnim krugovima. To ne treba da čudi jer su u ovom gradu i posle rata nastavili zajedno da žive narodi koji su bili na suprotstavljenim stranama u velikoj vojni. Subotica se našla na rubu dve „tektonske ploče“ između dva imperijuma.

 

Nastaviti dalje bio je težak izazov tokom proteklog veka, jer su upravo ovakve tačke na kontinentu, mesta gde gospodari zla i rata započinju svoje planove ili se ističu kao primeri harmoničnog života, u vremenima kada je velikima u interesu mir.

Subotičani, kao i svi ljudi na svetu, dele se i po karakterima. Na one koji gledaju i ističu šta je to što nas razlikuje i na one koji vide uvek ono što nam je zajedničko.

Prvi svetski rat je završen na današnji dan 1918. godine. Velike žrtve zaslužuju da se pamte i današnje generacije Subotičana neguju  uspomenu na to vreme. Kako svaki rat ima bar dve zaraćene strane, tako i naš grad ima dva spomenika ispred kojih se potomci sećaju slavnih predaka koji se nisu vratili sa frontova. Jedan je onaj zvanični, pamjatnik srpskom vojniku na Puškinovom trgu a drugi je onaj nezvanični, na Bajskom groblju, koji je ustvari porodična grobnica ali danas zaštićeni spomenik, gde uvek gori nekoliko sveća za poginule vojnike i propalo carstvo.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Obilic-Rota1_4dc6cfba1ab9b

spominici subotica

 

 



KOMENTARI

  1. Neki DrMr kaže:

    Svaki rat je tragična simfonija užasa i besmisla, jer ništa pod milim Bogom na ovom svetu nije vredno jednog jedinog ljudskog života. Rat je smrad tuge, bola, patnje i smrti. Najčešće se vode ratovi da bi neko vladao nad nekim i to su tzv. nepravedni ratovi. Ima i onih ratova druge vrste koji su odbrambenog karaktera i kao takvi mogli bi se svrstati pod tzv. pravedne ratove. Međutim, rat sam po sebi je poslednji vid i najprimitivniji vid interakcije dvaju ili više volja koje se ne mogu složiti, dogovoriti, urazumiti… pa stoga pribegavaju nametanju svoje volje silom!  U ratu nema pobednika! Gubitnici su svi. A najveći gubitnik je ljudskost. Pogonsko gorivo za rat je pre svega gramzivost pa zatim nepravednost, pa zatim mržnja i na kraju svirepost udružena sa najnižim animalnim instiktima i nagonima. Naravno, i krvoločnost u kombinaciji sa glupošću, zatucanošću i ukorenjenim predrasudama. Svakako ne treba zaboraviti ni strah kao jedan od važnijih pokretača svih ostalih animalnih instikata i podsvesnih arhetipova. Kompleksan skup faktora igra ulogu u nastanku ovog društvenog fenomena koji je veoma tragičan po celokupnu ljudsku civilizaciju.  Mišljenja sam da bismo mi danas, poučeni svim prethodnim tragičnim događajima koji su nas zadesili kako u daljoj tako isto i u bližoj prošlosti, trebali iznad svega da se međusobno uvažavamo, poštujemo i cenimo pre svega kao ljudi. Posebno što je specifičnost ove sredine u velikoj nacionalnoj i verskoj šarolikosti. Po meni, LEPOTA RAZLIČITOSTI samo je dodatni motiv za očuvanjem dobrih međuljudskih odnosa. Sve te različitosti daju onaj posebni ton i šmek našoj sredini i siguran sam da sve te formalne različitosti mogu da egzistiraju u nekoj vrsti harmoničnog ambijenta koji najviše zavisi od nas samih odnosno od naše dobre volje, razumevanja i ljudskosti koji su svojstveni svakom dobronamernom čoveku bez obzira na ime, prezime, naciju ili veroispovest. Što bi se reklo – sačuvajmo sebe same od sebe samih. Ili, najveće junaštvo nije pobediti drugog, najveće junaštvo je pobediti sebe samog i sačuvati drugog od sebe samog. U to ime svim ljudima dobre volje želim sve najlepše uz konstataciju da pametni ljudi nešto i nauče iz istorije, dok oni koji ništa ne nauče osuđeni su da je ponavljaju. Svrstajmo se među pametne 🙂

  2. robert kaže:

    Sto je za jedne oslobodjenje,za druge je okupacija…

  3. Mister No kaže:

    Iz koje godine je druga fotografija na kojoj se vidi bivši MEŠC i trska u desnom uglu?

  4. Lansky kaže:

    Fotografija je nastala polovinom tridesetih, kada se spomenik nalazio na poziciji današnje benzinske pumpe i gledao u pravcu Senćanskog puta.

  5. pajo kaže:

    Mister No

    Za vreme okupacije Austrougara kada je bila to kasarna! Bila je upropastena pa zato sada opada fasada posle 100 godinai posle intezivnog odrzavanja i restauracija oslobodioca grada!Koji su ga i sagradili!

  6. nn kaže:

    Austrougarska je bila preteča Evropske Unije."Evrointegracije" nisu ništa drugo nego ponovna uspoostava Austrougarske.

  7. zorandjala kaže:

    misljenja sam da otomansko carstvo.preteca natoa .ja sam vise za otomane ipak je u njihovom rukovodstvu bilo vise nasih ljudi.i da bi sada mnogo dalje otisli ako ih mi nebudemo kocili.masta radi svasta.

  8. Lansky kaže:

    Tu si u pravu, imali smo i premijera odnosno vezira (Mehmed paša Sokolović). To je bila unija naroda od Meke i Medine do ispod Beča. Verska toleracija samo takva.

    Turci danas uče da smo svi živeli u slozi ali su nas Englezi zavadili.

  9. Kontras kaže:

     

    Lansky:

     

    Tu si u pravu, imali smo i premijera odnosno vezira (Mehmed paša Sokolović). To je bila unija naroda od Meke i Medine do ispod Beča. Verska toleracija samo takva.

    Turci danas uče da smo svi živeli u slozi ali su nas Englezi zavadili.

     

    Zar sunjate u istoriju propovedanu kroz Sulejmana? Toliko milosrdan i dobronameran vladar nikada nije postojao medju drugim narodima. Tacno mi dodje da pljunem po sopstvenoj varijanti istorije.

  10. 024 kaže:

    Spomenik oslobodiocima 1918. ispred MEŠC-a nastao je za vreme rata kao spomenik austrougarskim vojnicima, ali mu je naslov posle samo promenjen.

OSTAVITE KOMENTAR