Subotički vidikovci kojih više nema

Organizovati zabavu na krovu, sunčati se leti ili saditi biljke i provoditi vreme na vrhu zgrade ili kuće…

Sve ovo zvuči dobro i nije nemoguće ako se ispuni jedan uslov. A to je ravan krov.

Sem ovih pogodnosti, ravni krovovi su šik.  Skladne proporcije i jednostavnost kubusa, očarali su arhitekte još pre jednog veka. Ovaj „internacionalni stil“ došao i u našu zemlju i Suboticu posle Drugog sv. rata, te se zato pogrešno naziva „komunistički“.

Graditelji su tada uredili neke od krovova stambenih ili javnih zgrada kao vidikovce, terase restorana ili prostore za boravak na otvorenom, sušenje veša…Nekih od tih prostora više nema pa da vidimo :

ravni-krovovi-subotica-2

Na Radničkom univerzitetu

ravni-krovovi-subotica-1

ravni-krovovi-subotica-3

1969. godine

ekonomska skola subotica 1969-70

ravni-krovovi-subotica-4

Škola kod Zelene pijace

ravni-krovovi-subotica-8

ravni krovovi subotica 11

Pre nego što pomenemo razloge zbog kojih su ravni krovovi kod nas postali omraženi, vratimo se u Suboticu tridesetih godina. Po svetskim uzorima, i u Subotici su počeli da se zidaju objekti koji za svoju eleganciju i modernost duguju i ravnom krovu. Doduše, samo naizgled ravnom, jer tako deluje sa ulice. Iza atike, odnosno zidića koji ide malo iznad venca fasade, krov je ipak zakošen. Razlog je verovatno taj da tada još ne postoje dovoljno dobri izolacioni materijali ili (ako postoje), još se nema dovoljno poverenja u njih.

Kuća arhitekte Baltazara Dulića (tridesete)

Berza rada

ravni-krovovi-subotica-7

Krov dvorišne zgrade današnje srednje ekonomske škole (polovinom tridesetih)

ravni-krovovi-subotica-9Na krovu, šezdesetih, kada je u zgradi porodilište

ravni krovovi subotica 14

Šezdesetih godina, kada je izgrađena većina zgrada sa ravnim krovom, oni tradicionalni, sa crepom, bili su  demode kada su u pitanju višespratnice. Sigurno je da je i energija bila jeftinija pa se nije obaziralo na činjenicu da je ravan krov u stvari peti spoljni zid. Ubrzo se pojavio i onaj glavni problem – prokišnjavanje.

Danas kada se kod nas govori o ovom problemu, uglavnom se tvrdi da ravni krovovi nikako nisu za kontinentalnu klimu. Međutim, oni postoje i u drugim evropskim zemljama. Verovatno ni oni nisu svi savršeni ali znamo i da u gusto naseljenim gradovima sade zelenilo, čak i bašte na vrhu zgrada, koriste im za solarne panele ili za roštiljanje, kotlićanje, zabavu i odmor.

Tu obavezno dolazimo do pitanja izolacije. Kada su naše zgrade sa ravnim krovom podignute šezdesetih godina, za hidroizolaciju se koristio bitumen. On jeste bio osetljiv na naša godišnja doba. Leti se razmekšavao na suncu a zimi se stvrdnjavao i postajao krt. Oštećivan je i mehanički, najčešće oko dimnjaka ili prilikom ugradnje antena. Tu je još jedan problem na koji se malo obraćala pažnja. Loš sistem odvođenja atmosferskih voda sa krova. Mali broj odvoda ili preuski oluci, smrzavanje vode u njima i začepljenja u danima kada se danju topi sneg a noću mrzne…

ravni-krovovi-subotica-5

Krov nove subotičke bolnice 1971. godine

bolnica subotica 1971_

Sreski sud u Subotici – arh. Svetozar Lazić

arh. Svetozar Lazic - sud subotica

Tako je već dvadesetak godina kasnije počelo nadziđivanje ravnih krovova. Osamdesetih je pokrivena većina javnih zgrada, a stambene od slučaja do slučaja. U međuvremenu su se pojavili novi izolacioni materijali i nova rešenja ali kod nas nema više zbora o tome, kada je u pitanju novogradnja. Krovovi danas jesu kosi ali nema više tavana, čak se i terase zaziđuju. I pored svega, grejanje je i dalje velika stavka u kućnom budžetu. Tek leti, u pretoplim noćima, poneko pomisli kako bi lepo bilo kulirati na krovu sa pogledom na svetla grada…



KOMENTARI

  1. Lansky kaže:

    Terasa nekadašnjeg restorana Sport (na spratu). Zgrada je danas neprepoznatljiva kao celina, zbog prefarbavanja i intervencija na lokalima.

  2. Aleksa kaže:

    Medicinske sestre su stvarno snimljene na terasi Berze rada, ali je porodilište bilo u zgradi pokraj nje, u bivšoj tzv Jevrejskoj bolnici, sada je tamo Ekonomska škola. Porodilište je premešteno u novu Bolnicu, gde se i sada nalazi.

  3. Lansky kaže:

    Medicinske sestre su na krovu dvorišnog krila porodilišta (pre rata jevrejska bolnica pa sanatorijum, posle rata porodilište pa medicinska škola do 1985. g). Ta zgrada i danas postoji (ekonomska srednja), ali je nadograđen krov.

     

    Pogled sa Berze rada – na levoj strani se vidi krov sanatorijuma-porodilišta-medicinske i od 85. ekonomske

  4. shtrokavi kaže:

    Takodje je u naselju Bajnat vecina zgrada sagradjeno sa ravnim krovom, dusu dalo za suncane dane uz pivo i muziku.

  5. Neša kaže:

    Vidikovaca više nema jer sa njih više nema šta da se vidi.

OSTAVITE KOMENTAR