Sve veći broj stranaca u Subotici

Republički zavod za statistiku objavio je statistiku ugostiteljstva i turizma u Srbiji od početka godine do maja meseca.

 

Podaci pokazuju za nijansu bolju statistiku za Suboticu i Palić od pre pola godine. Subotica kao samostalna turistička destinacija, koja po kategorizaciji spada u grupu Ostala turistička mesta, a obuhvata Suboticu, Kelebiju, Hajdukovo i Šupljak, beleži rast i u broju dolaska i u broju noćenja turista. Tako je broj dolaska od januara do maja 2011. godine povećan za čak 23,4% u odnosu na isti period prošle godine, i iznosi ukupno 15.253 turista, a broj noćenja povećan je za 16.2%, sa ukupno 26.325 noćenja. To znači da turisi u proseku ostaju u gradu 1,73 dana.

Najinteresantije od svega je što je od ukupnog broja turista koji dođu u Suboticu broj stranaca najviše skočio. Taj broj je povećan za 49,7%

 

Za razliku od Subotice, Palić ima dosta nepovoljan trend rasta. U odnosu na decembar prošle godine, kada je pad dolaska turista bio -13%, u prvoj polovini ove godine je pad od -3,7% u odnosu na isti period prošle godine. Pad broja noćenja se takođe smanjio ali je i dalje negativan i iznosi -7,3%

Ukupan broj turista na Paliću do maja ove godine bio je 6473, a od njih je stranaca bilo samo 1700.

Peščana plaža pre nekoliko godina

U odnosu na prosek cele Srbije, Subotica ima veći trend rasta, jer je on na nivou cele zemlje 8,7%.

 

E sad, pitanje je zašto konstantno Subotica ima veću posetu od Palića. Da li je razlog nedovoljna promocija Palića, gradilišta na Paliću, prljavo jezero… Mislili smo da je Palić najniže pao onda kad je imao pomor ribe, međutim trend pokazuje iz godine u godinu sve manju posetu. Izgleda da poljuljan imidž ne može tako lako i brzo da se popravi. Ili je nešto drugo problem?



KOMENTARI

  1. Majk kaže:

    Mozda je problem sto se ljudi koji odsedaju u hotelima turisticki registruju u tim hotelima? Novi hoteli u gradu pa privlace vise turista da spava u Subotici nego na Palicu? Samim tim, ljudi koji dolaze na Palic a spavaju u Suboticu se vode pod Suboticom. 
    Pored toga, Subotica nije daleko od Beograda, Novog Sada, Segedina, Budimpeste, ljudi vole da dodju na dan i da provedu ceo dan na Palicu i da se vrate nazad u svoje gradove. Mislim da turistickim organizacijama promice ova cifra koja bi svakako podigla rejting Palica.

    A to da li Palic imam poljuljan imidz ili ne, suvisno je pricati. U sredini gde vlada negativna selekcija u svim poljima doslo je i do toga da je jedna Prirodna lepota poput Palica zapostavljena. Meni je licno to jako tuzno, a Palic mi je pored Petrovaradinske tvrdjave u Novom Sadu omiljena destinacija u Srbiji. Nadam se da ce i Palic i Subotica videti bolje turisticke dane.

  2. djomla kaže:

    Kao i kod svakog proizvoda mora da se zna sta se nudi.

  3. Dreamgirl kaže:

    Po definiciji Svetske turističke organizacije, turista je svaka osoba koja u mestu izvan svog prebivališta provede najmanje jednu noć u ugostiteljskom ili drugom objektu za smeštaj turista. Prema tome, ljudi koji dođu na jedan dan do Palića a ne noće na Paliću, po kategorizaciji ne spadaju u turiste nego u izletnike. 
    U svakom slučaju, podaci nisi najtačniji pošto postoji veliki broj vila, kuća za odmor, apartmana, pa i hotela, pretežno na Paliću, koji ne prijavljuju svoje goste i ne plaćaju boravišnu taksu.
    Nekada je Palić bio pojam turističke destinacije, pokazivao se kao primer u udžbenicima… Sada polako to mesto zauzimaju druge destinacije. Npr. ukupan broj dolazaka turista, po ovoj statistici, u prvoj polovini godine na Paliću iznosi 6473 a u Ivanjici, centru seoskog turizma 6441 i planinskom centru Rudnik 5270. Nažalost, neke nama manje poznate destinacije polako dolaze na mesto Palića

  4. ADKERSU kaže:

    Osnovni problem Palića je nedostatak sadržaja. Iako je kvalitet smeštajnih kapaciteta daleko IZNAD proseka po zvanično važećoj kategorizaciji to nije dovoljno da se gosti odluče za duži boravak koji se već godinama kreće u proseku od dva dana. Ni postojeći sadržaji se ne nude kao turistički proizvod već uglavnom pojedinačno što znači da ponuda nije objedinjena. Mogućnost aktivnog slobodnog vremena veća je u gradu mada ni tamo situacija nije besprekorna. U savremenim turističkim kretanjima prošlo je vreme pasivnog boravka. Pored već poznatog negativnog imidža zbog kvaliteta vode Paliću nedostaje briga o izgledu samog naselja. Sem priobalnog dela Velikog parka i delom šetališta uz jezero Palić deluje zapušteno.

  5. turista nudista kaže:

    Nedovoljna promocija Palića? Pa u poslednjih 30 godina se promovisao samo Palić. Subotica je namerno gurana u zaborav. A u pitanju je grad sa najlepšim centrom u Srbiji i sa, za lokalne prilike, izuzetnom arhitekturom. Turisti u Suboticu dolaze zbog Subotice, a ne radi one septičke jame na Paliću.
    Podaci su itekako tačni. Manite se toga koliko njih nije prijavljeno. Pravo je pitanje zašto ih turistička inspekcija ne kažnjava.
    Palić NIKADA nije bio pojam turističke destinacije. Palić je nastao kao odmaralište imućnih građana Subotice i Segedina. Poređenja sa Karlovim Varima, Sen Moricom i ostalim destinacijama su budalasta.

  6. ADKERSU kaže:

    Da razjasnimo nešto : svaka turistička destinacija nastala je od odmarališta imućnih građana počevši od Pompeje u starom Rimu pa sve do poznatih letovališta na Mediteranu i skijališta u Alpima. Palić je nastao na isti način, čak je pre dobio železnicu nego grad upravo zbog imućnih građana koji su iz Segedina a kasnije i iz drugih gradova tadašnje monarhije (Budimpešta, Arad, Temišvar) dolazili na odmor kako u svoje vile tako i u vile za iznajmljivanje i postojeći hotel (danas hotel Park) koji je izgrađen 1860. godine. Pruga od Segedina izgrađena je 1868. Palić se izuzetno planski i uspešno razvijao kao banjsko mesto i odmaralište sve do I svetskog rata.Sa Karlovim Varima upoređivali su ga zbog lekovitosti tadašnjeg blatnog i toplog kupatila, kako se to tada zvalo.Zbog lekovitosti jezerske vode i mulja (što je danas nezamislivo) dolazila je i aristokratija pa otuda poređenje sa poznatom banjom. Svoj vrhunac Palić je imao 1912. kada je praktično dobio sve one objekte i sadržaje po čemu je danas bar po arhitekturi prepoznatljiv. Druga bitna činjenica su Palićke sportske igre, preteča savremenim olimpijskim igrama koje je od 1882. godine organizovao Lajoš Vermeš. Na te igre dolazili su tadašnji sportisti iz cele monarhije.Postoji i Pravilnik o kućnom redu odmarališta i banje Palić iz 1894. godine.Vredi ga pročitati, iznedadili bi se! Oskar Vojnić, tada poznati putnik svetskog glasa (slično kao Tibor Sekelj koga se više sećamo) početkom prošlog veka organizovao je vrlo prestižne manifestacije vezane za lov u okolnim lovištima. Da ne nabrajam dalje, Palić JESTE bila destinacija kako se to danas kaže.Turizam je unovčavanje kulture življenja.Mi to više baš i nemamo.

  7. RK kaže:

    Izgleda da su neki potpuno izgubili kontakt sa realnošću. Evo nekoliko imena ( izvor: Wikipedia i zvanična prezentacija) poznatih ličnosti koje su boravile u Karlovim Varima: Betoven, Bah, List, Šopen, Gete, Rihard Vagner, Dvoržak, Paganini, Mocart, Gogolj, Car Franjo Josif I, Car Petar Veliki, Marija Terezija, Kemal Ataturk, Huan Karlos….. Plus čitava bulumenta filmskih zvezda. Molim ime barem jednog aristokrate za Palić. Ta “mondenska” destinacija nije imala niti jedan ozbiljan objekat potreban za banjski turizam. Dve tri kade u zgradi od nabijenice ne čine banju.

OSTAVITE KOMENTAR