O caru Jovanu Nenadu (1492-1527), koga istoričari često nazivaju poslednjim srpskim carem i pored čijeg spomenika u centru Subotice svakodnevno prođe desetine hiljada ljudi, zna se vrlo malo, ali mit o njegovom blagu, koje se možda i danas krije u subotičkim lagumima, generacije već decenijama prepričavaju.
Kako Subotičani hodaju po neistraženom lavirintu, koji se prostire ispod gotovo celog centra grada, ali i šire, i po predanju skriva tajnu o zakopanom blagu, već dve decenije istražuje Miodrag Radojčin, autor knjige „Tajanstveni hodnici Crnog cara“.
– Na mestu današnje Franjevačke crkve do Otvorenog univerziteta u 15. veku postojala je tvrđava, a prvi izveštaji o postojanju podzemnih prolaza potiču iz 18. veka kada je ona pripala Franjevcima, koji su, pre nego što su oformili samostan, istražili šta se krije ispod njega – objašnjava Radojčin. – Takođe se zna da je Crni čovek, kako su zbog tamne puti nazivali Jovana Nenada, od ugarskog cara Ferdinanda dobio silno blago, posede i darovnice sa pečatima da bi prešao za Zapoljine na njegovu stranu. Njegovi savremenici su tvrdili da je kako bi sakrio blago, ali i tvrđavu osigurao od napada Turaka, iskopao hodnike i šančeve ispod zidina.
Prema jednom dokumentu Sudskog odeljenja grada Subotice iz 1797. godine, izvesnom Karlu Lončereviću, za koga se pretpostavlja da je vlasnik „kuće Lončarevih“ jednog od najstarijih stambenih objekata, ispitivalo se poreklo imovine. Od njega se tražilo da prizna gde je pronašao blago pomoću kojeg se obogatio. Kao što se i danas često dešava, proces je prekinut i zataškan.
Da li je Lončarević iskopao blago Crnog cara ili se ono i dalje nalazi u prolazima ispod Subotice, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi.
– Izvesni baron Vojnić davno je vodio sudski spor jer nije dozvoljavao da se u krugu tvrđave zatrpa dubok bunar bez vode, ali ga je izgubio i to je bio prvi korak u uništavanju i sakrivanju tajnih tunela – nastavlja Radojčin, i dodaje da su potom isto učinili i franjevci, a za njima i mnogi drugi, te su objekti postali devastirani i uglavnom nedostupni. – Posle dugogodišnjeg istraživanja zaključili smo da su postojala bar dva sistema skrivenih šančeva, nastali za vreme Turaka i Austrijske carevine, koji su povezivali celo naselje i služili, kao što je slučaj sa Petrovaradinom, za utvrđenje i bekstvo u slučaju opsade.
Za razliku od Kalemegdanske i Petrovaradinske tvrđave, gde su lagumi pretvoreni u turističku atrakciju, višedecenijskim nemarom subotički prolazi ostaju neistraženi.
PROVERAVAO DB
Poznato je da su mađarski okupatori 1941. godine došli sa nacrtanim kartama pomoću kojih su istraživali podzemne sisteme ispod centra grada, jer su se bojali da će upravo tamo ilegalci podmetati eksploziv. Oznaka „strogo poverljivo“ stajala je i kada je došla Titova vlast, a ljudi iz DB-a suposlednji put devedesetih godina proveravali podzemlje.
Večernje Novosti
Eto nama resenja za nedovrseno pozoriste i bazen!!Otkopajte zlato pa na posao!!
Ugarski car Ferdinand? Ne bih rekao 🙂
Sta Ugarski car Ferdinand? Ne bi rekao da je dao zlato, ili ne bi rekao da je Ferdinand bio car,ili sta? Ne razumem ovo pitanje.
Daco, da ne raspravljamo mnogo.
http://en.wikipedia.org/wiki/Ferdinand_I,_Holy_Roman_Emperor u odredjenom trenutku je poneo titulu kralja Madjarske. medjutim on je bio car necega mnogo veceg od Ugraske. PS titula austrougarskog cara je ustanovljena tek u XIX veku. Nisam maliciozan ovim na bilo koji nacin. radi se o netacnosti u tekstu. To je sve.
Lepo je cuti da neko istrazuje suboticke lagume. Pre 20 gdina sam cula o postojanju podzemnih prolaza u Subotici, mada sam mislila da se niko time ne bavi. Puno srece Miloradu i njegovom radu.
Nadajmo se da ce pre ili posle i suboticani nauciti barem minimalni deo istorije svoga grada; 70% suboticana ne zna da je Subotica imala svoju tvrdjavu, a jos manje njih zna gde je ona. Za podzemne prolaze da i ne govorimo, a najgore je sto 50% suboticana (barem pre 10 godina je bilo tako) nije znalo da Subotica ima Gradski muzej, a i oni koji su znali, nikada nisu otisli da ga posete. Nadajmo se da ce se suboticani zainteresovati makar za “ misteriju“ blaga u podzemlju…ona uvek ima uspeha….
P. S. Odlican tekst, a pre svega odlicna tema
Hvala na komentarima kao i autorki teksta Jeleni za tekst u „Večernjim novostima“. U svakom pa i najboljem poslu dese se nepreciznosti, pa je Ferdinand naveden kao „ugarski car“, mada je on u to vreme bio tek jedan od pretendenata na upražnjeni ugarski presto posle pogibije Lajoša II na Mohaču 1526. godine. Dakle nema potrebe za zabunom, pogotovo mešanju sa Austrougarskom koja je kao carevina nastala tek 1867. godine (mada mnogi čak i obrazovani ljudi to previđaju pa govore o „austrougarskom carstvu“ za vreme Marije Terezije na primer).
Što se tiče tajnih prolaza, sve ono što sam o tome saznao za nekih skoro 30 godina, pokušao sam da sačuvam na jednom mestu, u knjizi, kojoj možda nedostaje napomena da se bavi jednom „urbanom legendom“ Subotice, kakve, slične ili manje slične, imaju mnogi gradovi. Tako je treba i shvatiti. Istražio sam koliko sam mogao, na žalost oni koji bi to trebalo da rade nisu bili baš mnogo zainteresovani, ali mi je drago da sam bar neke priče, koje bi se inače ugasile sa odlaskom pojedinih ljudi, spasao od zaborava. Mislim da je za istraživanja na terenu prilično kasno, mnogo toga je uništeno, naročito u poslednje vreme adaptacijom najstarije kuće u Subotici i njene okoline u blizini bivše tvrđave, mada su i ranije, recimo prilikom izgradnje Radničkog univerziteta, takvi tragovi uklanjani i prećutkivani. No, nikad se ne zna, ako se bude gradila podzemna garaža na sadašnjem parkingu, možda se nešto pojavi… „Blago“ je isto tako jedna priča za sva vremena, ali je činjenica da je Jovan Nenad Crni ostavio nesrazmerno veliki trag u istoriji u odnosu na to koliko je kratko trajao na istorijskoj sceni. On nije bio tek „samozvanac“, njegovu titulu i državu priznali su mnogi carevi, a Ferdinand, kojem se priklonio, saznao je preko svojih doušnika da će Jovan biti ubijen i poslao mu je po glasniku poruku. Na žalost, ona je stigla dan posle ubistva. Imajući sve to u vidu, nije nemoguće da mu Ferdinand, a naročito njegova zaštitnica carica Marija, nisu prethodno poslali dobru pomoć u zvečećoj valuti ili drugim dragocenostima, koja je posle Jovanove iznenadne smrti negde sklonjena! Da li u Subotici, opet je pitanje, jer je car u vreme smrti svoju prestonicu, kažu, već izmestio u Segedin.
I posle izlaska knjige 2007. godine dobio sam nekoliko obaveštenja i novih „tragova“ na tu temu, ali sam suviše razočaran nebrigom Subotice da vodi računa o svojoj prošlosti i tradiciji, da čuva građevine i ambijent, da bih se time dalje bavio.
Steta sto prestajete dalje da se bavite istrazivanjem subotickih laguma, mada u potpunosti razumem razocarenje u nezainteresovanost onih kojima bi posao bio da se bas time bave i da Subotici „vrate“ na pravi nacin ono sto je njihova proslost.
Ko je izdavac knjige? Jel moze da se nadje u subotickim knjizarama?
Trebalo bi da može kod Pište u Limbusu na Korzu
Ne bih da se reklamiram, mada od knjige nemam nikakve koristi, ali voleo bih da imate knjigu pa ću vam je pokloniti, javite se na portu Radio Subotice, biće ostavljena na vaše ime.
Hvala, probacu da je nadjem.