Testament za Facebook

Internet era je donela i nove dileme u suočavanju ljudi sa neizbežnom činjenicom života: kome pripada digitalna ostavština preminulog? Sve one fotografije, beleške, elektronska prepiska, tekstovi na Facebooku, Twitteru i drugim ličnim i ”društvenim” servisima koje se koriste ne samo za posao, nego i za lične, ponekad i veoma intimne sfere.

 

Sve to je, zaštićeno ličnim lozinkama (passwordima) i smešteno na serverima korporacija (mahom američkih), koje su gospodari digitalnog kraljevstva. I tamo, zaključano istim šiframa, ostaje i kad korisnik umre.

 

Nedostupno i najbližima preminulog, koji bi da i preko toga neguju uspomene, ili time raspolažu, prema testamentu počivšeg ako ga ima, ili pravilima nasleđivanja koje regulišu zakoni o ostavini imovine, predmeta i stvari.

 

 

Facebook, koji ima preko milijardu globalnih korisnika, statistički izračunava i koliko će njih svake godine to prestati da budu zbog ”više sile”, smrti. Za Ameriku, ta brojka za ovu godinu je 580.000. Kompanija međutim energično odbija mogućnost da porodice preminulih mogu da iznude kontrolu nad korisničkim nalozima, čak i kad time žele da utvrde okolnosti smrti – da li je neko, naprimer, planirao samoubistvo i o tome ostavio neki zapis na svom ”fejsu”.

 

Upravo to su pokušali da utvrde naslednici britanske manekenke azijskog porekla Sahar Daftaru koja je u julu prošle godine pod nerazjašnjenim okolnostima pala sa 12 sprata, posle svađe u stanu čoveka sa kojim je bila u vezi. Porodica je na Facebooku htela da proveri ”njeno mentalno stanje” uoči tragedije, smatrajući da nije bila sklona samoubistvu, ali je kompanija Marka Zukerberga to sprečila uz pomoć jednog okružnog suda u Kaliforniji.

 

”Mi reagujemo na način koji uvažava gubitak porodice, ali i u skladu sa odgovarajućim zakonom koji provajderima ograničavaju mogućnost da podatke korisnika otkrivaju trećoj strani”, glasio je zvanični odgovor Facebooka na pitanje upućeno iz Wallsreet Journala.

 

Ova kompanija je međutim od 2009, uvela politiku ”memorijalizacije” naloga preminulih korisnika: to znači da se stranica pokojnika pretvara u neku vrstu ”digitalnog spomenika”: ”prijatelji” i dalje mogu da ostavljaju svoje poruke i fotografije, ali niko nema pravo da pristupi tom nalogu i u njemu bilo šta menja. Nalog će međutim, ako porodica to traži, biti izbrisan (što je inače praksa i drugih kompanija).

 

Google čiji je servis elektronske pošte gmail među najpopularnijima (i koji ima i svoju društvenu prežu Google+), nalog preminulog korisnika neće učiniti dostupnim naslednicima bez sudskog rešenja, niti nudi svoju vrstu ”memorijalizacije”.

 

Passworde preminulih rodbini neće otkriti ni Twitter, ali će nalog ugasiti ako to, sa priloženom umrlicom, rodbina zatraži.

 

Rođaci počivšeg nemaju pravo ni da zatraže usluge nekog hakera koji će im obezbediti password i omogućiti da vide sadržaj naloga, jer time čine krivično delo ”neovlašćenog pristupa”. Neki, koji planiraju sve aspekte svojih života, pa čak i onaj završni, taj problem zbog toga rešavaju ”testamentom za socijalne medije” – ili jednostavnim ostavljanjem svojih podataka nekom od poverenja.



KOMENTARI

  1. vox populi kaže:

    “Ova kompanija je međutim od 2009, uvela politiku ”memorijalizacije” naloga preminulih korisnika: to znači da se stranica pokojnika pretvara u neku vrstu ”digitalnog spomenika”: ”prijatelji” i dalje mogu da ostavljaju svoje poruke i fotografije, ali niko nema pravo da pristupi tom nalogu i u njemu bilo šta menja. Nalog će međutim, ako porodica to traži, biti izbrisan (što je inače praksa i drugih kompanija).”

     

    NETAČNO. 3. maja prošle godine, umro mi je najbolji prijatelj iz detinjstva… Iz čista mira, u sred zajebancije, kleknuo i… umro… 🙁 Njegov nalog je posle 6 meseci postao NEDOSTUPAN nikome… NE POSTOJI. Kraj. Finito.

    Facebook ima opciju “If I die”… Možda tu ima nečega iz te vaše priče…

     

  2. grozota kaže:

    Kakva glupost !!!!
    Kakve dozvole za ukidanje !?
    KAKAV “digitalni spomenik”?????
    Sa ovakvim razmišljanjem:- pokopaćemo svoje pokojne, i ko šiša dalje groblje!? –  cveće  i pesmice ćemo postaviljati na Face stranice preminulih I TO JE TO !?…..
    Za sada i nije nešto strašno, ali polovica korisnika ima preko 40-50-60 god. za nekih deset godina  – ovo će prerasti u ONLINE – DIGITALNO GROBLJE !!! – 
    KO ĆE SA KIM KONTAKTIRATI !?
    (šta je prvobitni pokretač da su se ovakve stranice uopšte i napravile!? -neka se svako preispita – zašto se registrovao na njih, pretpostavljam da zbog održavanja kontakta sa živima)
    Gmail,Yahoo i ostali normalno brišu nalog ako mu ne pristupiš 6 meseci -što je i normalno. Briše se !!! Donesi mi cvet na groblje ako me se setiš … 
     

  3. Double P kaže:

    grozota,

    Strasno kako su neki ljudi ovde nazadni. Ko jos nosi cvece na groblje? (posle ciga svakako ukrade). Buducnost su Facebook groblja ! Tamo se najzad vise nece morati nositi cvece (analogna tehnologija), nego ce svako kulturno ostaviti svoj “lajk”. Eventualno share-uje ili postavi neki YouTube link. 
  4. Usputachni kaže:

    Double P
    Jesi ti mozda cyber IDIOT ili brainwashed GLUPAN?  😉  
    Pusti cigu,mora i on da zivi! 

  5. grozota kaže:

    Double P

    Prošetaj se nekad grobljem, iznenadit ćeš se koliko ljudi-normalnih nosi cveće pokojnima !!!  Groblje se čuva- a cigi ne vredi krasti cveće koje kod kineza je za dž.
    A ti samo lajkuj i dalje posmrtnice svojih prijatelja !!!!  (like-na engleskom znači dopada mi se, sviđa mi se ) 
    “KULTURNO” NEKA TI SE DOPADA POSMRTNICA !!! 😆  
    I SLOBODNO SE DOPISUJ NA FACE- GROBLJU SA MRTVIMA 🙄  

OSTAVITE KOMENTAR