Tibor se vratio iz Pekinga: Imam ogromno poštovanje za te ljude

„Paraolimpijskim hokejom se u Srbiji ne bavi niko, a ja sam verovatno jedina osoba koja ima jedan štap s kojim se igra“, kaže za Kurir Tibor Fazekaš, koji je jedini predstavljao našu zemlju na Zimskim paraolimpijskim igrama u Pekingu.

Ovaj Subotičanin je kao arbitar na hojekaškom turniru ispisao istoriju.

– Ne samo što sam ušao u anale srpskog hokeja i sporta uopšte nego se posle nastupa na Zimskim paraolimijskim igrama u Pekingu zaista osećam počastvovano. Ne postoje reči kojima se ono što sam doživeo u Kini može opisati – kaže Fazekaš.

Kako je došlo do toga da se nađete u Pekingu?

– Kao što postoje takmičarske pripreme, tako se i sudije pripremaju za velika takmičenja. Tu je nekoliko nivoa arbitriranja koje sam morao da preskočim. Od najnižeg C ranga došao sam u poziciju da prvo sudim najbitnije utakmice u B diviziji. Potom je došlo finale Svetskog prvenstva prošle godine, a zatim i ključan meč za odlazak na Paralimpijske igre u kom su igrali Nemci i Slovaci. Kada se sve to prođe, prirodno je da se nadate pozivu za Igre. On je stigao i sada mogu da kažem da mi je naredni cilj da se od paraolimpijskog hokeja oprostim na narednim Igrama, koje su za četiri godine u Milanu.

Približite nam malo paraolimpijski hokej.

– Ne znam sa čim bih ga uporedio. Mnogo je teško. Igrači su u sankama i imaju dva štapa pomoću kojih se kreću i udaraju pak. Probao sam, jedino što sam uspeo je da se kližem po ledu od mantinele do mantinele i da kada se odbijem od nje nastavim dalje. Udarac sam izveo, zaustavljanje nisam uspeo. Imam ogromno poštovanje za te ljude. Oni i pored problema sa zdravljem, najviše s nogama, imaju toliku energiju, takmičarski duh i želju za životom, kojom sam zadivljen.

foto: AP

Na turniru u Pekingu iz poznatih razloga nije bilo Rusije, pa se unapred znalo da će Amerika i Kanada igrati finale. Amerika je brzim golovima na početku stekla prednost i bila ubedljiva 5:0, ali je utakmica bila izvanredna. Kažem još jednom, za mene, kao učesnika sa strane, to je neki drugi svet, kao recimo, kada učite da plivate ili vozite bicikl.

Gde je Srbija u odnosu na svet?

– Ovo što ću reći ne zvuči ohrabrujuće, ali ne postoji. Paraolimpijskim hokejom se niko ne bavi, a ja sam verovatno jedina osoba koja ima jedan štap s kojim se igra, iako su, kao što rekoh, potrebna dva. Dobio sam ga na poklon od Šveđana. Verujem, međutim, da će se to promeniti i želim da u budućnosti i moja zemlja ima tim na bilo kom nivou paraolimpijskog hokeja.

Tuče su žestoke

Hokej je poznat po tučama, ima li ih kod paraolimpijaca?

– Još kako. Vrlo su žestoke, ali se nikada nije desilo da neko šiljkom na vrhu štapa, koji služi za zaustavljanje, pokuša da povredi rivala. Mi kao sudije, kada se desi tuča, ukližemo i razdvojimo ratoborne. To je možda lakše nego u hokeju koji gledamo na TV ekranima.

U Pekingu od ptice mleko

Osim po hokeju, po čemu ćete pamtiti Zimske Paraolimpijske igre u Pekingu?

– Savršenstvo. Bukvalno. Dovoljno je da vam kažem da smo na otvaranju i zatvaranju dobili jastučiće za sedenje na tribinama i dvogled kako bismo bolje videli šta se dešava na terenu Olimpijskog stadiona. Sve je zaista bilo na vrhunskom nivou, imali smo što naš narod kaže od ptice mleko.

 

Nenad Kiš / Kurir sport



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR

66 + = 73

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 2 + 8 ?
Please leave these two fields as-is: