Trg iznenađenja

Na sredini Drapšinove ulice trenutno se nalazi veliki prazan plac, dobijen rušenjem starog kupatila. Uz vrlo malo mašte, ovaj prostor se može zamisliti kao mali trg, okružen zanimljivim lokalima, u čijem središtu može biti bašta kafića, fontanica…Već i sam Gomborski sokak, na korak od Gradske kuće, uvodi šetača u jednu sasvim drugačiju atmosferu.

drapsinova

drapsinova

Zašto su turistima toliko dragi mediteranski gradovi puni uskih uličica i pjaceta? Nepredvidivost, mogućnost da se izgubite, da otkrijete nešto novo, onda kada ste već sigurni da ste sve videli. Na prvi pogled, život u predgrađima, udaljen od gužve i drugih ljudi, pruža određeni komfor, ali vreme pokazuje da donosi i depresiju.

Vidljivost života na ulici, koju čine prolaznici, prodavnice i kafići, jeste nešto što ne gubi na privlačnosti čoveku, društvenom biću. Otuda tolika briga za izgled centra grada, koji svi doživljavamo kao produžetak svog doma.

Mali, intimni javni prostori, „trgovi iznenađenja“ koje šetač pronalazi tamo gde im se ne nada, pre par decenija zamišljani su u nekim od brojnih neiskorištenih dvorišta, ali se ta ideja pokazala nesavršenom na onim mestima gde ne postoji strujanje prolaznika. Rušenje nekih zgrada u prošlosti, razbuktalo je maštu građanstva i stručne javnosti te dovelo do javnih rasprava koje nisu imale nikakav uticaj na mestima gde se odlučivalo.

Pozorište

Rušenje starog pozorišta otvorio je jednu sasvim novu dimenziju centra grada. Nije bio mali broj onih koji su na ovom mestu poželeli trg. Čak i tadašnji gradonačelnik Geza Kučera, u neformalnom tonu se izjasnio za tu ideju ali se zbog te izjave grdno pokajao, što je pokazalo koliko su snažni interesi i moć onih koji ruše i grade.

trg-bez-pozorista

Ovaj trg će ostati zauvek na crtežu a mišljenja su ostala podeljena. Oni koji su protivnici širenja Trga Slobode, smatraju da idealan trg ne sme da prelazi 30 metara širine. Veliki trgovi najčešće su pratioci totalitarnih režima, gde su bili potrebni za velika okupljanja, manifestacije tvz MASOVKE (Tjen An Men, Crveni trg).

Trg ispred RK Beograd

Prazan plac na mestu srušenog mlina u ulici Borisa Kidriča (danas Korzo) čekao je gradnju 15 godina. Kako će se budući poslovni objekat uklopiti u ambijent starog korzoa, bilo je pitanje koje je mučilo subotičke arhitekte početkom osamdesetih. Jedna od ideja bila je i formiranje male pjacete na prvih 15 metara placa (dipl.ing.arh. Goran Martinović i dipl. ing. arh. Jožef Čipa).

predlog resenja

Ponuđenim rešenjem se predlaže povlačenje građevinske linije budućeg objekta za 15 metara u odnosu na postojeću građevinsku, odnosno regulacionu liniju. Novoformirana pjaceta sa razgranatim drvećem na njoj, koje bi bilo u prvom planu, eliminisala bi pitanje arhitekture budućeg objekta. Vidljivi zabat zgrade br 11 se prema ovom predlogu ublažava oslikavanjem zidne površine secesijskim motivom.

RK-Beograd-izgradnja-2

Danas znamo da je na tom mestu izgrađena RK Beograd i da nije ostavljen nikakav prostor ispred, u kom pravcu se nekada razmišljalo. Ipak, mesta za male uređene pjacete, odnosno „odmorišta“, predviđena su na današnjem Platou dr Zorana Đinđića i u ulici Ive Vojnovića, između pozorišta i „Putnika“.

RK-Beograd-izgradnja

Gradonačelnik Jožef Palenčar polaže kamen temeljac za novu robnu kuću

1 RK Beograd

RK-Beograd-izgradnja-3

Ništa od svega

Subotica je jedan od retkih gradova koji su nekim slučajem u centru sačuvali čitave blokove prizemnih kuća male vrednosti. Otkupiti neke i formirati nove atraktivne javne prostore koji bi bili podsticaj izgradnji oko njih – to je ideja koja bi bila lako sprovodiva, da je moguća.

Istorijska prilika da se nikad jeftinije dođe do prostora za tako nešto, neće biti iskorištena jer nas je zatekla u zlo vreme. Na svim tim mestima biće izgrađene stambene zgrade sa manjkom parking mesta i ništa drugo. Čak i srazmere, spratnost ili kvalitet te buduće gradnje, ne može niko da garantuje jer je sve u milosti investitora. Danas ne postoje efikasni mehanizmi kojima bi se do kraja sprovodili građevinski propisi.

To ne treba shvatiti kao isključivu krivicu investitora. Neki od njih su imali itekako dobre ideje i namere ali im se isprečila divlja gradnja ili slabost sistema da odlučno reši neki naizgled mali problem.

Prilikom rušenja starog pozorišta mnogi su uprli pogled u Zavod za zaštitu spomenika kulture, ne znajući da to nije nezavisna ustanova već gradska, i da će uvek morati da sprovodi volju vlasti kao i bilo koja opštinska služba.

 

Lansky

 



KOMENTARI

  1. Deki kaže:

    Komentarisao sam još davno, taj potencijalni trg koji je mogao da bude na mestu pozorišta… I mislim da veličina, narošito u ovom subotičkom kontekstu, nema nikakave veze sa totalitariznom. Od pozorišta su mogli da ostanu samo stubovi, kao podsećanje na neku prošlost koju je grad imao, kao i jedan mali, letnji, kafić sa terasom (takođe omaž jednom divnom Yu Festu), a da se na mestu sadašnje zgrade pozorišta išlo sa „spuštenim“ trgom, kao jednim grotlom, kao otvorenim amfiteatrom opasanim stepeništem sa svih strana… I drveće u ogromnim saksijama, i bina, i predivne (sada uglavnom) sakrivene zgrade poput one građene u stilu, čini mi se bečke ili minhenske secesije u kojoj se na uglu nalazi Ravel… Bio bi to najlepši trg u krugu od hiljadu kilometara… tačno je, onim novoizgrađenim zgradama u Vladimira Nazora koje bi takođe gledale na trg, bio bi potreban face-lifting, ali to je bezmalo dečija igra da se izvede. A onda kada sam se probudio…

  2. EagleX kaže:

    Trg na mestu pozorista, tj. prosirenje postojeceg trga je izuzetno losa ideja.
    Trgovi treba da imaju jasno definisanu formu, u vecini slucajeva treba da budu skoro simetricni ili simetricni. Da je, kojim slucajem, uklonjeno pozoriste dobili bismo nekakav dzep koji bi imao funkciju nekakve pjacete sto je skroz bzv.
    Meni se cini da je ta ideja oko tog trga isforsirana u ranim fazama rusenja pozorista vise iz besa odredjenih gradjana sto se to desilo pa im je varijanta da se nista u inat ne izgradi bila bolja nego da dobiju moderno pozoriste.

  3. STeve kaže:

    Od svega, trg u Drapsinovoj mi se najvice dopada, i mislim da je odlicna ideja.
    Steta je sto politika i ostali interesi nisu u prilog tome. Prakticno unistavaju grad, i jesu 90% faktor koji je kriv za trenutno stanje.

  4. Dragče Gevaravić kaže:

    Mnogo mi je žao ulice Petra Drapšina.
    Ona bi uz malo mašte mogla postati kao što su Skadarlija u Beogradu ili Laze Telečkog u Novom Sadu. Ulice koje su u centru ili blizu centra, ali ipak nose potpunu drugačiju atmosferu u odnosu na ostatak grada i daju jedan poseban šmek, umetnički, boemski, kao mali kutkovi u koje se se čovek može sakriti od ostatka sveta.

  5. vokille kaže:

    Ne mora veliki trg da označava nešto totalistički (trg svetog Marka u Veneciji npr.), ali je suludo rušiti pozorište da bi se to postiglo.
    Petra Drapšina bi se uz doterivanje mogla stvarno predstaviti kao nekakva Skadarlija, to bi ipak oživelo grad. A u centru, postoji hroničan manjak zelenih površina. Nedavno se razmatralo ovde o stvaranju parka ispred Srpske pravoslavne crkve, uz korigovanje trase Partizanske, i stavanje kružnog toga na raskrsnici Zmaj Jovine, Partizanske i Arsenija Čarnojevića. Između Celovečke, Partizanske i Zmaj Jovine, posadio bi se park (ni slučajno širenje onog parkinga)! Nažalost, ne vidim način na koji može da se izgradi Srpska čitaonica koja je uništena u ratu, a da se uklopi u sredinu, tako da je najbolje i taj razrušeni plac pretvoriti u prirodni produžetak parka.
    Ovakva fontanica bi lepo legla + malo jezerce, koje je iznenađujuće uspelo u Dudovoj šumi. Ovako bi se donelo osveženje u sam centar, da zelenilo razbije teksturu kamena i betona.
    http://www.zastavki.com/pictures/1600×1200/2010/World_France_A_fountain_in_the_park_021966_.jpg

  6. L kaže:

    Niko nije rekao da je trebalo srušiti pozorište zbog trga, ali kad je već srušeno, trebalo je napraviti trg, a pozoriste izmestiti, posebno zbog nesrazmere broja gledalaca i parking mesta. Pozorište na ovom mestu je i dodatno podiglo temperaturu vazduha leti na Korzou.

  7. realista kaže:

    ako bas niko ne zna sta zeli a dosta nam je trgova i fontana evo vam ideja nek se izgradi sekcija zoloskog vrta sa akvarijumom tipa velikim kao prozori da deca dodju i vide hobotnicu ili delfina ili prosto izgradite kupatilo s termalnom vodom koji odrzava grad a iznajmite slotove saunama i masaznim salonima da se kompletira ta vrsta usluge i od zakupa nek odrzavaju ceh tog kupatila et tolko od mene

  8. Deks kaže:

    Cuo sam neke gradske price da ce tamo u Petra Drapsina da nikne,naravno,stambena zgrada.A iskreno se nadam da se to nece desiti.Jer kako se sada gradi,za par godina ce ususkati stamebenu zgradu izmedju siza i gradske kuce.

  9. Ris kaže:

    Verujem da u našem gradu još ima stručnih i poštenih ljudi koji žele dobro ovom gradu, ali već tridesetak godina unazad svoje znanje ne primenjuju u praksi. Treba osluškivati glas naroda. Već godinama mole za isto. Vratiti život gradu, animirati korzo, radnjama, starim i novim lokalima, restoranima, a ne kladionicama i apoteka. Drapšinovu pretvoriti u Skadarliju, malo dobre volje treba, a bila bi puna turista. Dudova šuma bi mogla da izgleda kao Dunavski park. Zimi da se deca kližu, sankaju, Novogodišnja dešavanja. Završiti bazen, gde je sada kostur, Dom vojske pretvoriti u hotel sa domaćom hranom i živom muzikom za sve generacije. Gradski saobraćaj menjati iz korena. Povećati pokrivenost grada. Palić očistiti, kao sedamdesetih, bili bi turistički epicentar u regionu. Izgraditi još jedan fakultet, možda poljoprivredni. Vratiti mladost u naš grad i skinuti Suboticu sa infuzije. Možda je tema proširena, ali ovo je vapaj običnih gradjana, koji zaslužuju malo ugodniji, sigurniji i lepši život.

  10. Avet kaže:

    Nedeljom otvaram ovu stranicu koja se bavi našim gradom Subotica i Palićom iz ranijih vremena, a poslepodne još jednom otvaram stranicu isključivo da pročitam tekst, komentar kojeg piše Kertvaroš.
    Postajem zabrinut, ne javlja se već 4 nedelje, komentari su mu inače obimni, vrlo poučni, briljantni, bude nostalgiju mnogih koji gaze 4. 5. 6. 7. 8. deceniju svog žtvota, pa se nečega prisećaju, nečega ne, a mnoge stvari saznaju i sastavljaju kockice života iz mladosti do detalja upravo zahvaljujući tekstovima koje piše gospodin Kertvaroš.

  11. Lord Sidni kaže:

    Subotice moja selendro u duši i prizemnim udžericama… Kakvi trgovi? Eno Aman je propao na Prozivci! U celom centru imamo JEDNU Knjižaru koja normalno radi!!! Treba promeniti mentalitet i treba nam više mladih koji ne razmišljaju kao svoja baćo i nana sa Djurdjina.

  12. Park kaže:

    Taj prostor gde su zuti kasa
    Porusili sad bi mogo park
    Imate dve prostora koja su ruglo. Inace tamo ima skola
    Bilo bi lepo da deca imaju park.
    Taj deo ne dati da se grade
    Zgrade. Centar ne dirati
    I pozoriste zavrsit da da bar
    Radi tamo pozoriste.

  13. Kertvaros kaže:

    @ Avet

    Hvala na brizi, zdravlje jos sluzi. Moj problem je da su moji komentari nekako deplasirani medju komentatorima koji bas i nemaju pretstavu o tome sta je to proslost i sta je zapravo istorija. Da pisem o baroknim belim Austrougarskim magarcima kavih je bilo i u Subotici i njenoj okolini , mislim da nikoga danas to ne zanima. (Da bas tako su se zvali „Barokni magarci) Poslednji kojeg sam video pripadao je Severu i tamo je svakog jutra jedan sredovecni covek upregao belog magarca u jedan mini-spediter i po celom Palickom putu isao od prodavnice do prodavnice i kupovao hranu za radnike u Severu. Sever je tada bio jos na Palickom putu. Koga jos zanima da je fabrika Pik-Szeged poslednja izbacila iz proizvodnje recepturu sa magarecim mesom. ( u nedostatku sirovina) Danas vise niko ne zna narodnu sentenciju koja je nastala u ovcarstvu. Aleksa je lepo opisao stada ovaca u nasim krajevima gde je cobanin isao ispred stada, iza njega ovce, a psi pulini drzali stado na okupu. Ispred svih magarac koji je nosio cobanove potrepstine. U narodu je ostao izraz „Magarac vodi ovce“ kada se htelo reci da neko nije kvalifikovan za rukovodeci posao. Sve ovo je samo jedan mali primer za ono o cemu bi se moglo nesto napisati. Nazalost rubrika „Stari grad“ je postala mesto gde posetioci iznose svoje svakodnevne frustracije i nezadovoljstvo politikom aktuelne vlasti. Velika je steta da su pojedinci u svom neznanju upropastili ovu inace lepu stranicu.

  14. Avet kaže:

    Pozdrav Kervarošu.
    Drago mi je što Vas zdravlje dobro služi, što Vam želim i ubuduće.
    Duboko sam uveren da i ostali strastveni čitaoci ove rubrike isto žele, da nećete odustati od pisanja zbog nekih osoba koje upadaju na stranicu koju ne poštuju, a da ćemo i dalje čitati vaše komentare još, dugo, dugo vremena.
    Ova rubrika je bila svetinja, posećivale su je osobe koje je tematika „Stari Grad“ dublje zanimala.
    Želja je nekolicine nas da napišemo i podelimo sa drugima svoja neka sećanja i iskustva, ali isto tako da na ovaj način od drugih saznamo nešto što do sada ipak nismo znali.
    Komentari čitalaca su bili uglavnom aktuelno-tematski, retorika komentatora je bila kulturna i krajnje korektna.
    Bilo je slučajeva da su se čitaoci, zajedno sa mnom, toliko duboko uživeli u čitanje, pisanje teksta, u nostalgiju, da su posle izvesnog vremena shvatili da su u „žaru“ pisanja „malo“ po malo skrenuli sa prave teme, ali opet je to pisanje bilo u okviru naših života, nekih naših sećanja, naših iskustava iz prošlosti Subotice.
    Istina jeste, ono što ste naveli, da se u poslednje vreme komentarima ovde javljaju takve osobe koje u stvari tema o kojoj se piše istinski ni ne zanima.
    Njih interesuje aktuelna politika, a ovo nije mesto za prepucavanje na tu temu.
    Nevolja je ta što te osobe komentarišu na jedan ružan način, iritirajući i vređajući čitaoce, jedan drugog, bez trunka tolerancije, pa se ne retko pokrene neka neproduktivna razmena različitih stavova, mišljenja i polemika nevezana za aktuelnu temu.
    Nemojte osećati pisanje kao obavezu, jer, nismo ni mi ostali baš uvek raspoloženi za pisanje.
    Često se desi slučaj da samog sebe uhvatim da ja na određenu temu nemam dovoljno „materijala“ da nešto konstruktivno napišem, pa onda ni ne pišem (:
    U svakom slučaju, Vaše tekstove rado čitam, tu je i Aleksa sa isto dobrim tekstovima koji također zadiru malo dublje u prošlost i još nekolicina dobrih tekstopisaca.
    One uljeze sa netematskim ružnim komentarima bi samo administrator sajta mogao da odstrani, barem sa ove stranice, ali je politika objavljivanja komentara izgleda da kažem prilično liberalna, pa u neku ruku komentari oslikavaju stanje u našem društvu.
    Da ne dužim dalje, jedan veliki pozdrav za Vas sa dubokim naklonom i dužnim poštovanjem.

  15. croat kaže:

    Pozdrav Kertvarosu, ja volim procitati vase komentare jer govore o vremenima kojih se ja ne mogu secati i sad su vec deo neke istorije naseg grada. Zivimo u pluralizmu misljenja a misljenje ko dupe ima ga svako. Nisam ni ja svakom interesantan nit su meni bas svi interesantni. Prosto nemojte citati komentare onih cija misljenja vas ne interesuju.

  16. Aleksa kaže:

    Još koju reč, da dopunim moj tekst, a podsetio me je Kertvaroš. Čovek sa magarećom zapregom je bio izvesni Bela, prezimena se ne sećam. On mi je bio komšija u VIII kvartu, fin,miran čovek. Živeo je sa majkom, koja je neki dinar zarađivala raznošenjem novina po komšiluku. Ona mi je donosila prve brojeve obnovljenog Politikinog zabavnika, koji je na početku izlazio u formatu novina, u crno beloj tehnici.
    Uh, kakva lepa vremena.

OSTAVITE KOMENTAR