Tribina: Deca Avramova u savremenom svetu

Tradicionalne crkve u Subotici imaju odličnu saradnju, rečeno je na tribini: "Zakon Božiji i deca Avramova u savremenom svetu", koja je održana u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici.

popovi

-Ideja je potekla od kritika koje smo dobijali da ne sarađujemo. Nije istina da ne sarađujemo međusobno, jer imamo odličnu saradnju sa svim tradicionalnim crkvama. Mi živimo u teškom istorijskom momentu gde su ljudi sa pravom isfrustrirani, gde su ojađeni, rađaju se mnoge loše emocije zbog egzistencijalnih sudaranja, ratova. Javljaju se takve podele i takva osećanja koja se jedino i samo kroz veru prevazilaze. Kroz veru u Boga. Bog je stvorio čoveka da bude čovek i poziva nas stalno da se molimo za biće sveta i postojimo. To je bio osnovni motiv dea svi pokažemo svojim vernicima da Bog to od nas traži. Bolje čovek koji veruje u boga, makar i druge vere nego ateista. Onaj ko veruje u Boga će verovati u čoveka, ko ne veruje u Boga neće verovati u čoveka – istakao je otac Dragan Stokin, SPC.

 

Prisutnima se obratio i načelnik Upravnog Severno-bačkog okruga, Dragi Vučković koji je smatra da bi trebalo da se ovakvi skupovi češće organizuju.

 

Tribinu je pomogla Fondacija Konrad Adenauer koja u Srbiji postoji više od 13 godina i radi i sarađuje sa crkvom i verskim zajednicama. Više puta su podržali međureligijske susrete ovakve vrste.

 

– Katolička crkva naglašava potrebu izgradnje civilizacije ljubavi a kako je rekao i otac Dragan to je moguće samo onda ako pođemo od čoveka. Isusova zapovest ljubavi glasi – Ljubite jedni druge kao što sam ja ljubio vas – rekao je sveštenik Rimokatoličke crkve Andrija Anišić.

 

Predstavnik Istamske zajednice u Subotici, efendija Bajazit Nicević, istakao je da:

 

– Najbolji među nama je onaj ko je najkorisniji za ostale ljude. U drugom govoru kaže – Tako mi Boga, ne veruje onaj ko zaspe sit a njegov komšija, bez obzira koje nacionalnosti i vere bio, zaspe gladan. Taj čovek ne veruje, jer on da veruje njega bi vera naterala da razmišlja o drugome. Zašto? Zato što je taj drugi njegov brat, zato što nas spajaju jedni te isti poslanici – objašnjava efendija.



KOMENTARI

  1. Nierika kaže:

    "Bolje čovek koji veruje u boga, makar i druge vere nego ateista. Onaj ko veruje u Boga će verovati u čoveka, ko ne veruje u Boga neće verovati u čoveka"

     

    Eto, toliko o toleranciji, lako se oni sloze kad treba udariti na neke trece

  2. vokille kaže:

    Organizovane religije dosta znaju kako se miroljubljivo obračunavati sa neistomišljenicima. 

  3. Bobica kaže:

     Bolje čovek koji veruje u boga, makar i druge vere nego ateista. Onaj ko veruje u Boga će verovati u čoveka, ko ne veruje u Boga neće verovati u čoveka – istakao je otac Dragan Stokin, SPC.

    Ma šta mi napriča, i ostade živ! 

  4. mico kaže:

    Veoma je bitno u šta čovek veruje. Jer ne postoji čovek koji ne veruje, pa makar bio i ateista. Potrebno je verovati u ne postojanje nečega čije se (ne)postojanje teško dokazuje. Čini mi se da je ovde po sredi neko "bratstvo i jedinstvo" među verama, a to nije prigodno, jer vera nije dnevna ili vekovna politika, niti neki prosvetiteljski pokret. Vera je odnos i relacija Boga i čoveka, koliko mi je znano, a ta relacija se odnosi u predaji i spoznaji, koja je zasebna za svaku religiju. No, one su različite, pa je nekako mogućnost za jedinstvo svedena na minimum. Očita je razlika između islama, hrišćanstva i judeizma (delomično) iako je jedan praotac. Jer sa hrišćanske perspektive, Hrist je Bog, a kod ostalih religija to nije slučaj, kod jednih je razapet, kod drugih je prorok manji od Muhameda. Istina, Bog je samo jedan, no gde se nalazi puna i prava Istina? 

    I ne slažem se sa onom da je bolje da čovek veruje nego da je ateista, jer pitanja smisla života i smrti i tačke "sumnje" su upravo one gde stvarno nema razlike između verujućih i ne verujućih. Nisam upoznao "pravog" vernika i "pravog" ateistu, a koji ne sumnja. Tu smo svi mi deca Avramova (čovečija), a o opredeljenju (verovanju) možemo biti samo deca Božija.

OSTAVITE KOMENTAR