Tribina„Ko to tamo seče”: Koliko košta šuma

Subotica – Seča šume započeta je u februaru, i nakon letnje pauze, poletno nastavljena ovog avgusta i septembra, podižući nezadovoljstvo građana i zaljubljenika u prirodu. Rezultat je bio organizovanje građana na društvenim mrežama gde su izveštavali o tome kako jedno za drugim padaju stabla na omiljenom izletištu Treset, dok su sa druge strane „Vojvodinašume” nezaustavljivo sekle šumu pravdajući to svojim planom seče prihvaćenim od strane nadležnih nivoa vlasti.

Sredinom sedmice oni koji imaju različite stavove prema funkciji subotičke šume seli su za okrugli sto sa temom „Ko to tamo seče” u organizaciji jednog subotičkog portala. Sagovornici su bili s jedne strane dr Marko Marinković, izvršni direktor „Vojvodinašuma” za oblast šumarstva, a sa druge Nataša Đereg, inžinjer šumarstva za zaštitu od erozije i Zoltan Kalman, oboje iz Centra za održivi razvoj i ekologiju (CEKOR), a pozvani su i građani da prisustvuju tribini i uključe se u razgovor. Bez obzira na nepopularno vreme održavanja razgovora, usred radnog vremena, okupio se velik broj Subotičana željnih da čuju šta je opravdanje za seču stabala u šumama oko grada.

Šumari nikada ne krče šumu, to je planska seča, odobrena u programima rada. Na taj način šuma se obnavlja, ponegde vegetetivnom obnovom, a ponegde i veštačkim putem – sadnjom, ponovio je dr Marko Marinković objašnjenje koje je i ranije davano ovim povodom. Marinković je tokom razgovora u više navrata isticao da je šumarstvo složena nauka, te da su u „Vojvodinašumama” zaposleni stručnjaci koji mogu da daju odgovore o temi gazdovanja šumama. Marinković je publiku okruglog stola počastio i kako je rekao eksluzivnom informacijom da radna verzija novih analiza pokazuje da je u Srbiji povećana pošumljenost sa dosadašnjih 29,1 odsto na između 37 i 38 odsto teritorije, dok je u Vojvodini procenat povećanja jedan odsto, odnosno sa sedam na osam odsto. Međutim, učesnike razgovora zanimala je pre svega situacija u Subotici gde se šuma prostire na ispod pet hiljada hektara, ili manje od pet odsto teritorije. Taj mali procenat trebalo bi da zaštiti grad i njegove oranice od naleta vetrova koji sa sobom podižu i premeštaju pesak, i to godišnje sedam kilograma po dužnom metru, podsetila je Đereg na davno istraživanje uticaja eolske erozije.

Kalman je pokazao i satelitski snimak iz kojeg se vidi da su prostori pod šumom manji sada nego pre 20 godina, i da je na delu svojevrsni ekocid, ali Marinković tvrdi da je Subotica u plusu 495 hektara, ili u zapremini da ima 170.000 kubnih metara šume više. Za „Vojvodinašume” stabla u okolini su i komercijalna roba, a ono što na tribini nije rečeno, jeste da ovo preduzeće preko 95 odsto svojih prihoda stiče na tržištu.

Za Subotičane šuma oko grada nema cenovni ekvivalent, to je njihov zaštitni pojas, ili kako je to forumulisala Jenela Grujićić da u godini kada se borimo sa pandemijom i „dok se boce kisenika kotrljaju po bolnicama, pluća našeg grada nestaju”, dok je Petar Stakić emocije građana objasnio i time da nam je dosta da idemo po Sloveniji ili Bosni i Hercegovini da bi videli šumu već želimo da je imamo i ovde. Zbog toga je zapitao „Vojvodinašume” koji će biti njihov stav ukoliko građani zatraže da se poveća stepen zaštite šuma oko grada. Za ekološki svesnije šuma je biodiverzitet, te su članovi udruženja „Zaštitimo šume Subotice” ukazivali su da ovde postoje i neke retke vrste gljiva, da u njima žive zaštićene životinje, a pojedine biljke vrste u celoj našoj zemlji samo ovde cvetaju.

Sastanak je završen dogovorom da će predstavnici „Vojvodinašuma” povesti zainteresovne građane u šetnju do parcela na kojima je šuma obnovljena, dok je iz informatičkog sektora Subotice došao i predlog koji bi mogao da ima i najviše utcaja: spremni su da urade karte, fotografije predela u ranijem periodu, i da se putem digitalnih alata omogući praćenje stanja na terenu, odnosno pošumljavanja i seče. Takođe je dogovoreno i da se za šume oko Subotice traži viši stepen zaštite kao najmoćnije odbrane od erozija tla.


Politika



KOMENTARI

  1. Croat kaže:

    Nesto bas i ne verujem ovima iz Vojvidinasuma ali je ipak lepo sto su odazvali tribini i predstavili svoju stranu price. Nadam se da ce se drzati obecanog i saciniti vizuelnu dokumentaciju

  2. avet kaže:

    „Za „Vojvodinašume” stabla u okolini su i komercijalna roba, a ono što na tribini nije rečeno, jeste da ovo preduzeće preko 95 odsto svojih prihoda stiče na tržištu.“

    Ova prostoproširena rečenica sve govori, svaki komentar je suvišan.
    Znači, idem i sečem drva, što više drva isečem, veći mi je prihod.
    Čim su im drva komercijalna roba, znači da im je delatnost seča drveća, a ne zaštita šume, grada, vetrozaštitnog pojasa. Oni će ubeđivati narod do kraja da su u pravu i da to tako treba da bude.
    Seći nešto što je neko drugi ranije teškom mukom zasadio i redovno održavao je po meni ravno legalizovanoj krađi.
    Pa je li moguće da se ovakve stvari rade u ovoj državi?

  3. adkersu kaže:

    E moji dragi Subotičani, kakav ste to vi narod kada više verujete svojim očima nego zvaničnim saopštenjima. Netje da može! I ne samo po pitanju šuma u okolini grada! Ako nadležni kažu da ima više šume – ima je. Ako kažu „nikad u bližoj istoriji….itd.“, onda je to tako, pa makar i da nije. Jasno?

  4. +++ kaže:

    avetinjo – ako si bio na tribini mogao si da čuješ goste koji su rekli da kvalitet drveta subotičkih šuma nije komercijalni i da je seča komercijalno nedovoljno isplativa da bi se seklo u tu svrhu. Jeste svakako drvo „komercijalna roba“ ali male vrednosti. Nikako da bi predstavljalo „95% prihoda na tržištu“. Niko na ovaj argument, ni iz NVO, ni iz „Zaštitimo šume“ i drugih aktivista, nije imao šta da odgovori. Drugi put ti dođi na tribinu pa dokaži rečenicu „što više drva isečem, veći mi je prihod“, ili ne laprdaj.

  5. Hmm kaže:

    Nisam neki stručnjak, ali sam čuo da zaštićenih biljaka i životinja ima i van šume ili zaštićenih područja, s njima ko će se baviti? Npr. Kelebijsko jezero (nekada pun vodom) je (ili bio) raj za ptice, a nit je zaštićeno, nit se iko bori da se vrati voda tamo….ponekad ne razumem ekološki svesnije građane i udruženja.

  6. Hmm kaže:

    A tu se borimo za invazivne drvenaste vrste (ako sam dobro razumeo) na području gde bi po istorijskim kartama (vojni premeri) trebalo prirodno da bude stepa…..opet ne razumem.

  7. Milos kaže:

    jeste jeste, pre cemo vam verovati nego svojim ocima….

  8. Bucheron kaže:

    @ +++

    da se njima ne isplati, ne bi sekli sumu kao sumanuti.

  9. zig zigi kaže:

    ovo je ista fora ko za nasu decu. Jeste jeste za nasu, ne za vasu.
    Sad ce ovaj strucnjak da ubedi gradjane da je suma u stvari tu samo ga mi ne vidimo.

  10. +++ kaže:

    Bucheron – Sumanuti? Od 4457 hektara subotičkih šuma sanitarna seča 50 hektara stvarno je nešto „isplativo“ i „sumanuto“. A opadanje nivoa podzemne vode i što korenje ostaje bez iste i suše se kako voćnjaci tako i šume, to je „normalno“?

  11. +++ kaže:

    Milos – Pošto si ti svojim očima prebrojao koliko je to hektara pod šumama, ostaje, naravno, samo tebi da verujemo! Svi lažu, samo ti (vi) govoriš-govorite istinu. Jer se u sve razumete i sve najbolje znate. Dovoljno je da „oni“ kažu „belo“, vi ćete reći „crno“, ili ako kažu „crno“, vi već znate da je „belo“. To vam je nepogrešivi kriterijum rasuđivanja.

  12. avet kaže:

    @+++
    U ovoj situaciji i pored ovakvog peskovitog tla pored koje Subotica leži, čak i 1 hektar isečene šume je previše, a ne 50 hektara. Možda je tebi 50 hektara ništa, ja se ne bih baš složio, jer znam kolika je to površina. Meni je Subotica jako u srcu, možda zato tako emotivno reagujem na sve ovo.
    Na fotografijama koje su se pojavile u novinama i internetu, gde se prikazuje jedna od više isečenih kompletnih površina, interesantno je videti pedantno isečena debla sve iste dužine otprilike po mojoj proceni dužine 4-5 metara, ne mogu tačno proceniti.
    Mene to asocira na pripremu drveta za transport u neku drvaru, pilanu na dalju preradu, idealno bi bilo recimo za grede.
    Nisam stručnjak po tom pitanju, samo kažem, mene sve ovo na to asocira, ako nisam u pravu, grešim dušu.
    Srce me boli za Suboticu, toliko je volim, a iz dana u dan vidim da je sistematski upropaštavaju.

  13. +++ kaže:

    avetinjo – mnogo je i jedan hektar, pogotovo kada se ne razumeš u šumarstvo i održavanje šuma. Pedeset hektara, dakle 1% prostora pod šumama. Sve dozvole ministarstava za seču imaju uredne, na osnovu predočene situacije na terenu, plana sanitarne seče i obrazloženih potreba za njom. Zatim, na teren su izašle nezavisne inspekcije i nijedna nije imala primedbu. Naravno da su drva složena i da će ih odneti, pa neće valjda ostaviti da trunu? Ja sam za to da se šume ne diraju, neka se pretvaraju u prašume, ali onda postoji i druga strana medalje – šire se invazivne vrste koje guše, recimo, borove šume, rastu haotično druge vrste, stabla padaju i trunu a umesto šume stvara se šipražje. Da ponovim pitanje – šta ćemo sa opadajućim nivoom podzemnih voda, jer vodu crpimo za bunare kako kome gde padne na pamet, svaki bunar povlači automatski deo podzemne vode i snižava nivo, a iz bunara se zalivaju njive, bašte, itd., pune privatni ribnjaci i kućni bazeni jer je ta voda BESPLATNA i niko ne kontroliše eksploataciju. Subotica je i meni u srcu, ali problem je mnogo složeniji od 50 hektara, od kojih je dobar deo Radanovačka šuma (20 hektara) gde je letos bio požar i mnogo stabala nagorelo i ne mogu da se oporave. Malo manje paranoje da neko „krade“ šumu i da će se „obogatiti“ od 50 hektara većinom nekvalitetnog drveta, a malo više poznavanja stvari.

  14. Milos kaže:

    Evo lepo sam vam rekao. Stigao glasnik iz vojvodinasume pod nadimkom +++.
    Nisam prebrojao ali svake nedelje idemo u sumu ili u ono sto je ostalo od njega i vidim kako je suma sve manja i manja i zato nemoj ni pokusavati da me ubedis da si u pravu.

  15. +++ kaže:

    Milos – E lepo ti kažem, idi u tri lepe… Ko god nešto drugačije kaže što se vama ne sviđa, ne ide vam uz tu rutavu dlaku, odmah je „glasnik iz vojvodinasume pod nadimkom…“ ili je „bot“ ili tog i tog „dupeuvlakač“…Šuma je, inače, samo tamo gde ti ideš, pa sad ako je tamo manja, onda nema 4917 hektara umesto 4457 koliko je bilo 2000. godine. Jbg, tvoja odokativna metoda jača je od svih stručnih analiza i izveštaja…

  16. +++ kaže:

    OVO JOŠ NISAM REKAO MOLIĆU FINO DA MI NE ODBACUJETE KOMENTAR DA VAM SE „ČINI DA SAM OVO VEĆ REKAO“ – – -Milos – E lepo ti kažem, idi u tri lepe… Ko god nešto drugačije kaže što se vama ne sviđa, ne ide vam uz tu rutavu dlaku, odmah je „glasnik iz vojvodinasume pod nadimkom…“ ili je „bot“ ili tog i tog „dupeuvlakač“…Šuma je, inače, samo tamo gde ti ideš, pa sad ako je tamo manja, onda nema 4917 hektara umesto 4457 koliko je bilo 2000. godine. Jbg, tvoja odokativna metoda jača je od svih stručnih analiza i izveštaja…

  17. Milos kaže:

    Vidi se da si lepo vaspitan, majka ti je sigurno ponosna na tebe. Ja sam ubedjen da do 50-te ces stvarno zavrsiti osnovnu skolu ako se stvarno budes trudio, pa ko zna mozda postanes direktor propagande u stranci. Sve je moguce 😉
    Botu jedan!

OSTAVITE KOMENTAR