Trinaestoro složnih Lulića

Zemljani ili, kako ovde kažu, letnji put proteže se pravo kao prašnjava crta usred polja kukuruza, suncokreta i onih sa kojih je tek skinuto žito. „Samo napred, kada stignete do kraja puta, e tu je salaš Lulićevih“, objašnjavaju muškarac i žena koji na seljačka kola sakupljaju seno.

 

Od asfalta do salaša porodice Ruže i Stipana Lulića u Gornjem Verušiću ima pet kilometara prašnjavog puta. Nije lakše ni kada je kiša, zemlja postaje teško blato koje se lepi za cipele. Odavde je moguće samo pešice, konjima, traktorom ili terenskim vozilom. Ipak, na ovom izdvojenom salašu, u čijem su okruženju napuštena gazdinstva, salaš Lulićevih pun je dece. Ruža i Stipan izrodili su jedanaestoro i jedna je od najbrojnijih porodica u Subotici.

 

– Danas su, začudo, tu samo naša deca, a obično je puno dvorište i njihovih školskih drugova koja ovde mogu da jašu konja, da šutiraju loptu bez straha da će nešto da razbiju – priča Ruža držeći četvorogodišnjeg Dejana, najmlađeg među brojnom braćom i sestrama.

Ruža i Stipan su se venčali pre 24 godine. Prva se rodila Slavica (23), potom Marinko (21), pa Marina (19) i Slavko (16). Zatim su došli Marko (15), Anica (14), Snežana (13), Blaženka (11), Tomislav (9), Katarina (7) i Dejan. Stariji su svi u srednjoj školi, i svi su dobri učenici, ponosna je majka.

Porodica Lulić živi od onog što proizvedu na pet hektara zemlje, i što othrane u svojim oborima. Posejali su malo pšenice, ječma, tritikale, kukuruza, za ishranu svog stočnog blaga. Dok se sedi oko stola u hladu uz kafu i sok sa njive pristižu Snežana, Marko i Blaženka koji su danas bili „dežurni“ i vodili goveda i ovce i koze na ispašu.

 

– Sad kada nema škole, to je njihov zadatak. Mislili smo da imamo manje krava, ali Slavko i Marinko su rekli da će oni raditi. Tako ih oni i muzu, a mlađi ih vode na ispašu. Sami su napravili raspored šta ko radi po danima – kaže majka. Sutra će sa kravama na ispašu Anica i Tomislav, pa posle Marko i Katarina. Slavica je u gradu na poslu, a Marinko, Marina i Slavko su tog dana na ispomoći na drugom salašu. I Marko tek što je stigao do kuće, biciklom je do Buvljaka odneo mleko i sir, imaju kupce koji ih svakog dana čekaju na pijaci jer vole mleko sa ovog salaša. Od novca koji je dobio pokupovao je ono što mu je majka stavila na spisak. Tako svaki dan. U oborima Lulićevih još je četrdesetak svinja, kokoške, patke, koze, dovoljno da na stolu uvek bude kuvano za ovu brojnu familiju. Tek ako nešto preostane to se prodaje. Ovako samoodrživo funkcioniše njihovo imanje, a Stipan Lulić kaže da od države ništa nisu dobili, niti traže. Samo za Slavka, kao četvrto dete, primaju pomoć od 2.200 dinara. – Mi ni od koga ništa ne tražimo, sami smo kupili i traktor i sami održavamo našu kuću. Ovde je uvek puno posla, ali je i dovoljno ruku da se sve to poradi – kaže Stipan.

Dok roditelji pričaju, deca sede oko njih, sramežljivi su i poslušni. Stipan kaže da se čudi porodicama u kojima deca ne pomažu u domaćinstvu a ni u školi neće da uče. Za to vreme, mala Blaženka donosi svoju igračku, malo divno lane. Ona i brat Tomislav našli su ga u pšenici, slomljene noge. Već drugu nedelju ga hrane i čekaju da iz palićkog azila za povređene životinje dođe neko po njega. Za to vreme u ovoj požrtvovanoj porodici uvek ima nekog da ustane i u četiri ujutru da nahrani lane kada se oglasi da je gladno.

 

Poslovi na salašu ne padaju teško ovoj deci. Navikli su i na veće teškoće, a jedna od njih je i kako stići do škole. Po lepom vremenu tu je bicikl, ali stižu potpuno crni od prašine koja im se lepi za oznojena lica i garderobu. Zimi nose rezervni par cipela i pantalona, jer kada ne može da se probije ni traktor, nema druge nego da pešače do škole „Ivan Milutinović“ u Maloj Bosni. – Neki nam se čude što moraju da se presvlače, pa kako deca da sede u mokrom, ili lepljivi od prašine – kaže Ruža. Zimi je teško i što brzo pada mrak, ali mališani su opremljeni baterijskim lampama i imaju mobilne da bi mogli da se jave kući. – Pomislili smo da se preselimo bliže selu, ali ne možemo da platimo tu cenu zemlje, a kuda bismo odavde. U bašti odgajim sve što treba za njih, i znam da nije prskano, da jedu zdravo, i u svakom trenutku znam gde mi je koje dete – jednostavno objašnjava Ruža život u ovoj velikoj porodici.

 

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. Pastorizirani kaže:

    O Bože,neka im je sva sreća u životu.Ali,hoće li u budućnosti ijedno od ove dece moći preskočiti socijalni prag i popeti se barem u “srednju klasu”?

  2. dad kaže:

    Svaka cast. Neverovatno kako se ljudi snalaze a nama u gradu smeta svaki k…c.
    Veliki naklon ovim divnim ljudima.

  3. Ja kaže:

    I sta onda kada se “popne” u srednju klasu? Da zivi nekim bednim i mizernim zivotom u garsonjerici u nekom soliteru i da jede ovaj otpad koji mi u gradu jedemo?

  4. Magelan kaže:

    Blagoslovljeni i srecni bili,svaka im cast.Samo hrabro…

  5. vitom kaže:

    Odličan članak. Mnogo nam nedostaje promocija pozitivnih vrednosti  i dobrih ljudi u društvu.

  6. Kertvaros kaže:

    Nekada je jedna takva porodica bila nesto najnormalnije na svetu, nista posebno, a jos manje za cudjenje. Danas takvu porodicu prikazuju u novinama kao nesto egzoticno i nesvakidasnje. Tu se najbolje vidi revolucija u nasim shvatanjima i nasem odnosu prema svakodnevnom zivotu. Postali smo egocentricni, samozivi idividualci nespremni da delimo bilo sta sa nekim pa makar to bili vlastiti roditelji ili braca. To nas cini laksim i pogodnijim za manipulisanje u svakom pogledu. Ekonomski ili polticki,  mi smo sa nasim mini -porodicama idealan materijal za oblikovanje voljnih potrosaca svega sto nam ne treba i poslusnih glasaca onoga sto nam u biti steti i sto nas unistava.

  7. Pastorizirani kaže:

    Ja:

    I sta onda kada se „popne“ u srednju klasu? Da zivi nekim bednim i mizernim zivotom u garsonjerici u nekom soliteru i da jede ovaj otpad koji mi u gradu jedemo?

    I šta onda?!.Pa,ako misliš da je bolje tako živeti ti prodaj svoju garsonjeru pa pravac salaš – imaš ih za kupiti po bagatelnim cenama posvuda….

  8. stormwatch kaže:

    Bravo za ovu porodicu! Tako se pobeduje bela kuga! 

  9. kikiriki kaže:

    Pastorizirani:

    O Bože,neka im je sva sreća u životu.Ali,hoće li u budućnosti ijedno od ove dece moći preskočiti socijalni prag i popeti se barem u „srednju kla 
    Srednja klasa je na izdisaju.Budućnost su robovi i njihovi vlasnici ! 

  10. Mister No kaže:

    Da li će u budućnosti ova deca dospeti u srednju ili neku drugu klasu to samo Bog zna,jer mi obični smrtnici ne znamo sutra šta donosi?Verujem da trenutno ova porodica ima svakodnevnu borbu za opstanak na kojoj joj malo ko zavidi.No možda će ih baš muka naterati da budu složni i da idu pravim putem.Znam čestite i poštene ljude koji su potekli iz porodica kao što je porodica Lulić.Daće Bog stasaće Lulići, neće umreti od gladi.Znam ljude koji su još osamdesetih godina 20. veka bili jaki privatnici, vozili strana kola u vreme kad TAS-ov ( Tvornica automobila Sarajevo) Golf običan radnik teško da je mogao imati, slali svoju decu na raspustu u strane zemlje itd.Obični posmatrači su toj privilegovanoj deci prognozirali logičnu pripadnost visokom staležu.Danas od te dece koju su svi videli u skupim odelima i na jakim položajima možda 10% živi normalnu kolotečinu.Ostali su uglavnom postali narkomani i delikventi.No u svakom slučaju bolje imati nego nemati,ali praksa pokazuje da dosta pripadnika viših krugova od besa ( jer sve imaju ) dospeju na groblje predozirani a ponekad ljudi kao što su članovi porodice Lulić urade fine stvari u životu.Nek Bog čuva ovu porodicu.

  11. Pastorizirani kaže:

    Mister No:

    Da li će u budućnosti ova deca dospeti u srednju ili neku drugu klasu to samo Bog zna,jer mi obični smrtnici ne znamo sutra šta donosi?Verujem da trenutno ova porodica ima svakodnevnu borbu za opstanak na kojoj joj malo ko zavidi.No možda će ih baš muka naterati da budu složni i da idu pravim putem.Znam čestite i poštene ljude koji su potekli iz porodica kao što je porodica Lulić.Daće Bog stasaće Lulići, neće umreti od gladi.Znam ljude koji su još osamdesetih godina 20. veka bili jaki privatnici, vozili strana kola u vreme kad TAS-ov ( Tvornica automobila Sarajevo) Golf običan radnik teško da je mogao imati, slali svoju decu na raspustu u strane zemlje itd.Obični posmatrači su toj privilegovanoj deci prognozirali logičnu pripadnost visokom staležu.Danas od te dece koju su svi videli u skupim odelima i na jakim položajima možda 10% živi normalnu kolotečinu.Ostali su uglavnom postali narkomani i delikventi.No u svakom slučaju bolje imati nego nemati,ali praksa pokazuje da dosta pripadnika viših krugova od besa ( jer sve imaju ) dospeju na groblje predozirani a ponekad ljudi kao što su članovi porodice Lulić urade fine stvari u životu.Nek Bog čuva ovu porodicu.

    “ponekad ljudi kao što su članovi porodice Lulić…”,da,ali nažalost samo PONEKAD,a šta biva s ostalima(većinom)???Inače što se tiče dece novopečenih bogataša to je sve tačno…..

  12. ime kaže:

    A zašto mislite da oni uopšte teže u tu vašu ,,srednju klasu”( aaahhhh), meni se čini da su oni u jednoj mnogo višoj klasi nego svi mi.U toj porodici su deca svesna da i oni moraju doprineti svojim radom, oni sami su napravili raspored brige o kravama, ja znam mnogo dece iz srednje klase pa čak i ona najbolja ne trče da pomognu bilo šta oko kuće ili u kući. A pročitali ste dobro rečenicu oca u kojoj kaže da od države niti su dobili niti TRAŽE išta!!Sigurno da i oni imaju svojih problema, a ko ih to danas nema, ali mi se čini i da neguju neke vrednosti koje smo mi iz bilo koje klase nekako izgubili. U pravu ste kada kažete da onda treba da se prodaju garsonjere pa pravac salaš, samo bojim jako puno truda i volje bi nam trebalo da mi naučimo da usvojimo one vrednosti i način razmišljanja koju ova porodica ima.Zaključak svega je da ih netreba sažaljevati a budućnost će dokazati dali su u pravu oni pošto teže takvom jednostavnom životu ili svi mi koji trčimo svoje krugove kako bi iz jedne niže uvek prelazili u neke,, više ” klase??!!   

  13. Mister No kaže:

    Pastorizirani obično ljudi vole da su u pravu i da je njihova zadnja.Ako sam Te dobro razumeo Ti tipuješ na rezultat da ova porodica( i njoj slične)imaju malu šansu da se odlepe od dna tj.slaba je kvota na njih.No ovaj način života je njihova stvar i njihov izbor, da li će imati još dece i to je njihova stvar.Ako sam dobro shvatio ljudi sa ovim tekstom nisu tražili sažaljenje jer ljudi rade za razliku od nekih porodica koje takođe nemaju problema sa priraštajem ali im ne bi palo na pamet da obrađuju zemlju.Šta će biti sa njima to je njihova briga, nije ni moja ni nekog drugog.Ja da sam u mogućnosti u svakom slučaju pomogao bih ovoj porodici pa nek bude sa njima šta im Bog da.No ova rasprava bi mogla da se zatvori u daljoj budućnosti jer će vreme pokazati pokazati rezultate rada ove porodice, ovakve ili onakve.Živio.Pozdrav svim ljudima dobre volje.

  14. dr tikvicki kaže:

    sve je to lepo, ali meni je ipak zao ove dece, jer vrlo dobro znam u kakvim uslovima zive, i da bih rado otisli negde sa tog lepog mesta , ali na zalost  TO NESMEJU NIKOME DA KAZU. 

OSTAVITE KOMENTAR