Poljoprivredna zamljišta se danas obrađuju uz pomoć mehanizacije, ali, naravano, nije uvek bilo tako. Nekada se oralo uz pomoć domaćih životinja, pre svega konja. Ivan Moravčić iz sela Ljutovo kod Subotice i danas povremeno upregne svog konja i ore onako kako je to radio u mladosti.
Zemljište premalo za traktor, a preveliko da bi se prekopalo ručno. Tada na scenu stupa konj i oranje na tradicionalan način, kako se to nekada radilo. Ivan Moravčić iz Ljutova to radi, kako zbog nostalgije, tako i da bi održao svoju kondiciju i kondiciju svog konja.
Izvor: RTV
„Ranije sam češće to radio, nisam već nekoliko godina… Ne radi konj ništa, ni ja ne idem nigde, pa ajde onda da uhvatimo konidiciju i ja i on. Nije da ja to moram, već volim da se zabavim. Zbog konja napravim malo zeleni, pa onda seno. Kasnije se to pokosi, pa se osuši i bude hrana za konja, njemu treba dosta hrane“, objašnjava ovaj penzioner iz Ljutova.
Oranje konjima je uvek bilo izazovan i naporan posao i zahtevalo je određene veštine. Naš sagovornik međutim zna kako se to radi, jer je odrastao u takvom okruženju.
„Ja sam to radio i sa dva konja, kada sam imao 13-14 godina, išao sam za plugom. Tako je bilo 70-ih godina… moralo se tako raditi”, dodaje čika Ivan.
Za dobar posao je potreban poslušan konj i naravno odgovarajući plug.
„Ona je jaka samo treba ići za njom. Ona je više od te trkačke rase pa je malo brza, malo nagla i onda je meni malo teže raditi. Ona ne zna polako. To je orački plug samo po pravilu trebalo bi napred da ima dva točka. Ja to nemam, ja imam sa jednim, pa je to mnogo teže ovako jer nije stabilno”, zaključuje Ivan Moravčić.
Oranje konjima je danas veoma retko. Taj posao se obavlja modernom mehanizacijom, jer je tako oranje produktivnije i brže. Ivan Moravčić je međutim odlučan u tome da ore sa konjem sve dok može, jer kako kaže tako čuva tradiciju i uspomenu na neka drugačija i po mnogima lepša vremena.
