U Ljutovu još možete videti kako se ore uz pomoć konja

Poljoprivredna zamljišta se danas obrađuju uz pomoć mehanizacije, ali, naravano, nije uvek bilo tako. Nekada se oralo uz pomoć domaćih životinja, pre svega konja. Ivan Moravčić iz sela Ljutovo kod Subotice i danas povremeno upregne svog konja i ore onako kako je to radio u mladosti.

Zemljište premalo za traktor, a preveliko da bi se prekopalo ručno. Tada na scenu stupa konj i oranje na tradicionalan način, kako se to nekada radilo. Ivan Moravčić iz Ljutova to radi, kako zbog nostalgije, tako i da bi održao svoju kondiciju i kondiciju svog konja.

Izvor: RTV

„Ranije sam češće to radio, nisam već nekoliko godina… Ne radi konj ništa, ni ja ne idem nigde, pa ajde onda da uhvatimo konidiciju i ja i on. Nije da ja to moram, već volim da se zabavim. Zbog konja napravim malo zeleni, pa onda seno. Kasnije se to pokosi, pa se osuši i bude hrana za konja, njemu treba dosta hrane“, objašnjava ovaj penzioner iz Ljutova.

Oranje konjima je uvek bilo izazovan i naporan posao i zahtevalo je određene veštine. Naš sagovornik međutim zna kako se to radi, jer je odrastao u takvom okruženju.

„Ja sam to radio i sa dva konja, kada sam imao 13-14 godina, išao sam za plugom. Tako je bilo 70-ih godina… moralo se tako raditi”, dodaje čika Ivan.

Za dobar posao je potreban poslušan konj i naravno odgovarajući plug.

„Ona je jaka samo treba ići za njom. Ona je više od te trkačke rase pa je malo brza, malo nagla i onda je meni malo teže raditi. Ona ne zna polako. To je orački plug samo po pravilu trebalo bi napred da ima dva točka. Ja to nemam, ja imam sa jednim, pa je to mnogo teže ovako jer nije stabilno”, zaključuje Ivan Moravčić.

Oranje konjima je danas veoma retko. Taj posao se obavlja modernom mehanizacijom, jer je tako oranje produktivnije i brže. Ivan Moravčić je međutim odlučan u tome da ore sa konjem sve dok može, jer kako kaže tako čuva tradiciju i uspomenu na neka drugačija i po mnogima lepša vremena.

 

RTV



KOMENTARI

  1. Bongo kaže:

    To za konja svakako nije lepo, treba prestati s mučenjem životinja. Nekad je to bila nužda, danas postoji i mehanizacija.

  2. Equus kaže:

    Nema veceg mucenja za konja nego kada je ceo dan u stali i nema nikakvog fizickog kretanja. Covek i konj zive u simbiozi vise hiljada godina i covek vrlo dobro zna sta konj moze i sta ne moze i koliko se konj moze opteretiti. Fizicko kretanje i opterecenje u razumnim granicama su neophodno potrebni za svaku zdravu zivotinju. Malo oranja s vremenana vreme konj sigurno ne dozivljava kao mucenje. Uostalom nikad se u istoriji covecanstva nije oralo svaki dan preko cele godine. Osim toga konj je oduvek bio skup kao i njegovo izdrzavanje i vlasnici konja su svoje zivotinje hranili sto je moguce bolje, cuvali ih, vodili racuna o njihovom zdravlju i timarili ih jer je konj bio skupocen isto kao i njegova pomoc sto je vredna i potrebna oko mnogih radova.

  3. pitanje kaže:

    @Bongo
    A šta onda taj konj da radi ako ništa ne radi, da se po čitav dan samo izležava u štali?

  4. Trovach kaže:

    Covek je pripitomljavanjem zivotinja postao njihova zastita od predatora, ali je i preuzeo tu ulogu. Doduse, u prirodi najvise stradaju vrlo mlade jedinke, dok covek za ishranu cesce koristi poluodrasle, ili odrasle, dok su neke vrste skoro potpuno postedjene od te namene. Konj se kao vrsta izuzetno prosirio po Zemlji, pa je cak vracen u Ameriku. Psi i macke su takodje profitirali od druzenja sa nama. Interesantno je da su najbolje prosli misevi i pacovi cija bi brojnost bez nas bila hiljadama puta manja.

  5. Karcsi kaže:

    A gde su razne udruge za zaštitu životinja? Tko kontroliše mučenje konja na raznim konjskim trkama i klađenjima jer moramo priznati da ni konjske trke nisu u prirodi u životinjskom svetu za te životinje.

  6. Trovach kaže:

    @Karcsi…Covek samo koristi prirodnu zelju konja da trci na celu krda, samo to u trci nije moguce sve vreme jer se grlo zamori ako stalno trci najbrze sto moze. Zato jahac bira najbolji momenat kada ce pustiti konja da pojuri, ali to zavisi i od kondicije, pedigrea…

  7. Slatka mala maca kaže:

    U jednoj zemlji prepunoj pasa i macaka lutalica koji su jednostvno izbaceni na ulicu, narod te i takve zemlje sa takvom kulturom i mentalitetom – je poslednji na planeti koji bi imao nekekvo pravo da se javlja za rec kada je zastita i briga o zivotinjama u pitanju.

  8. Trovach kaže:

    Lepo ste objasnili konjsku psihu. Jedino niste objasnili da su kladioničari na konjsku brzinu isto tako deo te konjske psihe. Jer kako drugačije objasniti da konj zna kada treba trčati brže do cilja ? Dakle, jahač je tesno povezan sa konjskim osečajima prema čemu konj vlada jahačem.

  9. Trovach kaže:

    Ovaj poslednji je laznjak. Eto, cak i mene plagiraju, a nema potrebe jer se vidi da ovo nisam ja pisao posto sam to vec objasnio.

  10. Profajler kaže:

    @ Trovach

    Da je laznjak to je jasno i proizilazi iz cinjenice da ti sigurno nikada ne bi napisao „Konjsku psihu“ ma sta da mu to znaci. Ostatak posta je pseudofilozofija dijagnosticirana kod izvesnih osoba pod nazivom – intelektualna barijera.

  11. Karcsi kaže:

    @ Trovach @ Profajler . Priznajem ja sam slučajno pogriješio-ispričavam se.Karcsi.

    Lepo ste objasnili konjsku psihu. Jedino niste objasnili da su kladioničari na konjsku brzinu isto tako deo te konjske psihe. Jer kako drugačije objasniti da konj zna kada treba trčati brže do cilja ? Dakle, jahač je tesno povezan sa konjskim osečajima prema čemu konj vlada jahačem.

OSTAVITE KOMENTAR

40 + = 47

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 5 + 12 ?
Please leave these two fields as-is: