U Slobodnoj zoni u Subotici radi 6.400 radnika

Privredni život u Subotici danas se ne može zamisliti bez Slobodne zone i kompanija koje u okviru nje rade. Prostire na 72 hektara, i kao takva je jedna od najvećih u Vojvodini. Tu svakodnevno na posao dolazi oko 6,5 hiljada ljudi, ali na indirektan način Zona obezbeđuje egzistenciju za mnogo veći broj ljudi.

“Slobodna zona nije samo 6. 400 radnika koji tu rade. Slobodna zona su i drugi partneri, to je veliki broj dobavljača iz naše zemlje, tako da je na Slobodnu zonu, pored onih koji direktno rade u njoj, naslonjen i veliki broj dobavljača”, objašnjava Saša Gravorac, direktor Slobodne zone Subotica.

Privredni razvoj grada Subotice u značajnoj meri zavisi od Slobodne zone, istakao je u razgovoru sa rukovodstvom Zone gradonačelnik Stevan Bakić.

“U režimu Slobodne zone funkcioniše devet kompanija. Van režima Slobodne zone, a sklopu Industrijske zone “Mali Bajmok” funkcioniše još kompanija “Gordon”, odnosno popularna “Kalcedonia””, dodaje Bakić.

Jedna od brojnih kompanija koje uspešno rade u Slobodnoj zoni jeste i “Ametek”, odnosno “Dunkenmotoren”, koja u Subotici zapošljava 450 ljudi, sa tendencijom proširenja proizvodnje.

“Ametek” i “Dunkenmotoren” su u Slobodnoj zoni već više deset godina. Za sve te godine smo imali veliku podršku. Počeli smo sa jednom malom grupom ljudi, a sada zapošljavamo više od 450 osoba, u crvenoj i plavoj zgradi, odnosno u kompletnom “Ametek”-u”, objašnjava Zigfrid Held, direktor “Ametek”-a zadužen za poslovanje u Srbiji.

Slobodna zona je jedan od glavnih generatora zapošljavanja, i to ne samo na teritoriji grada Subotice, već i u čitavoj Vojvodini, ističe pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Nenad Ivanišević.

“Slobodna zona daje skoro 7 miliona evra godišnje u budžet grada Subotice i zapošljava preko 6,5 hiljada ljudi. Generiše u ovom gradu i razvoj stanogradnje i Zona će kao i do sada, jer Pokrajinska vlada je delom i osnivač Slobodne zone, imati apsolutnu podršku”, dodaje Ivanišević.

Poseta zajedničke delegacije Grada i Pokrajine upriličena je sa ciljem da se definišu novi pravci i strateška opredeljenja razvoja Slobodne zone, koja kako je istaknuto nije samo mesto gde odvija privredna aktivnost, već i važan segment društvenog života grada na severu Vojvodine.


RTV



KOMENTARI

  1. Bunjevac kaže:

    Dokle će više lažni Džej da se javlja? Kao i Vučinić došao sa jednom kesom.Preletač se obogatio.Slavićemo, kada ga više ne budemo gledali,njega i druge preletače.

  2. vlado kaže:

    od skoro 7 miliona € koliko daju te kompanije gradu, moglo je do sad da se izgradi biciklistička staza i da se napravi put koji bi spajao prozivku/aleksandrovo sa zonom! u vreme kad su smene u zoni a svima su u isto vreme (6h, 14h i 22h) prava je egzibicija proći tuda! saobraćaj je p r e o p t e r e ć e n !!!
    ja za sve ovo mogu samo da kažem – sramota! sramota, sramota, sramota!!!
    mogu i da hmm, razumem kompanije koje nisu zainteresovane da se to uradi (iako će njihovi hr/pr da nam ispričaju priču da oni to hoće jer “sve u interesu radnika da njima bude bolje”!?) ali da grad jednu punu deceniju nije u stanju to da uradi- sramota!!!
    i ko je kriv za to gospodine gradonačelniče? đilas i ekipa možda???

  3. Gile kaže:

    Sramota da nema staze za bicikle do zone… Sram vas biloooo

  4. nn kaže:

    kolike su plate?

  5. River kaže:

    Da, baš će grad da se bakće sa glupostima kao što su biciklistička staza ili asfaltiranje Batinske. Ili da je spoji sa Mačvanskom. Imate tamo onu betonsku stazu od 80-100 cm i kuš. Vi ste tamo da radite, 24 sata u smeni ako treba, nikoga nije briga kako ćete doći do radnog mesta. Otmara Majera od Mačvanske do Šandora?! Celom dužinom asfalt?! Normalne širine?! Sa rasvetom?! Mislim stvarno! Pa to je barem 250 milijardi evra! Treba valjda za akva-park i novu fontanu gde samo održavanje mesečno košta milion evra.
    Što se kompanija tiče, uložiće u pristupne pravce samo ako imaju računicu. Tamo (u samoj zoni) stvarno jednostavno može da se napravi dosta “sporednih” pristupa ali zašto da daju novac za nešto ako sve funkcioniše i ovako. Te priče o dobrobitu, društvenoj odgovornosti i brizi o zaposlenima su, u većini slučajeva, samo predstava.

  6. Softmann kaže:

    100 Fabrika u slobodnoj zoni a sve zajedno nemaju vise zaposlenih od jednog nekadasnjeg Severa a Sever je bio jedna od desetina fabrika u gradu.

  7. ZIS kaže:

    Sa koliko ono para beše država subvencionisala neke od tih firmi a i sama opština. Koliko godina će morati da postoji zona sa ovim brojem radnika da se povrati barem deo uloženog

  8. Pravdoljub kaže:

    Čemu ova hvala? Subotica je imala fabrike koje su proizvodile nisu kao sada dorađivale i bavile se polufabrikatima.
    Od Šandora do Zorke i od Malog Bajmoka(Slavica) do “Podrum Palić”-a bilo je nanizano na desetine fabrika.
    Skoro nećemo imati št smo imali, ostaju nam samo male porodične manufakture ako želimo sopstvenu proizvodnju. Ipak to nije u interesu velikih koji štancuju kvantitet njih ne interesuje kvalitet nego profit na uštrb radničkih leđa i potrošača koji više ne kupuju proizvod koji traje nego proizvod sa rokom trajanja nešto malo duže od garancije.

  9. Gazda -covek kaže:

    @ Pravdoljub

    U danasnjem svetu (ne samo kod nas) vlada potrosacko drustvo u kome je merilo svega iskljucivo rast proizvodnje i visina ostvarenog profita. Privreda odnosno ekonomija niti jedne zemlje ne moze da raste u nedogled isto tako ni prihodi od nje. Da bis se odrzao visoki nivo proizvodnje, potrebno je odrzati i visoki nivo potrosnje. To funkcionise sve dok ljudi masovno kupuju jeftinu i nekvalitetnu robu koja je u prvom redu sluzi za bacanje kako bi napravila prostor za kupovinu novog i isto tako nekvalitetnog bofla. To je jedna spirala potrosackog drustva koja mora da pukne pre ili posle. Svaka hiperprodukcija izaziva hiper ekonomsku krizu i pad zivotnog standardai onda sve pocinje ponovo i ispocetka. Meni ipak ulivaju nadu nove generacije koje polako uvidjau svu apsurdnost takve ekonomije i pocinju da joj pruzaju otpor.

  10. YU kaže:

    GOSPOĐE I GOSPODO RADNICI!
    JEDINO MESTO GDE STE SVOJ NA SVOME I MOŽE DA SE PRISTOJNO ŽIVI JE SELO I SALAŠI. A VEĆINA JE ODATLE POBEGLA GLAVOM BEZ OBZIRA.
    ODGOVORNO TVRDIM DA SE OD POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE UZ DOBRU KALKULACIJU I PRAVI IZBOR ONOG ŠTO ĆE SE UZGAJATI MOŽE PRISTOJNO ŽIVETI. ALI BITNA STVAR JE NE OSTATI SAMO NA PROIZVODNJI SIROVINA VEĆ PROŠIRITI NA PRERADU PROIZVODA. A DRŽAVA TRBA DA STIMULIŠE SVOJE STANOVNIŠTVO A NE STRANCE. NEMAMO KLANICU, FABRIKU ZA PRERADU ŽITARICA,FABRIKU ZA PRERADU VOĆA
    . ALI IMAMO ŠRAFCIGER INDUSTRIJU NA PRVOLASNOM POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU.

  11. YU kaže:

    KOJA AKTIVNOST KOJI ŽIVOT U SUBOTICI. PROŠETALI SMO SE VEČERAS PO GRADU, GRAD JE PUST. U ZONI RADE LJUDI KOJI ŽIVE VAN SUBOTICE.
    OD MLADOSTI NI SLOVO M A TEK KAD POČNE RASPUST. A NEKADA DO 1991 GODINE NISI MOGAO NAĆI MESGO U RESTORANIMA I DISKO KLUBOVIMA.
    NEMAČKI INDUSTRIJALCI SU SE PRERAČUNALI. NAŠA RADNA SNAGA JE VEĆ U NEMAČKOJ.

OSTAVITE KOMENTAR