U staroj kutiji sa novogodišnjim ukrasima

Ima jedna baba koja u „čistoj sobi“ drži okićenu jelku preko cele godine. Zašto joj je u stalnu postavku ušla i „grana“, pored velike lutke, čipki, jorgana i ostalih detalja u ovoj sobi, to samo ona zna. Verovatno nije jedina. Održavanje ovog dekora danas i nije zahtevno kao nekad. To je jedna od stvari koje su tokom godina postale bolje i jeftinije. Danas u prodaji ima svakojakih božićnih ukrasa. Skupih i jeftinih, svetlećih i svetlucavih… Drugi za nas prave čitave aranžmane sa božićnim motivima, može da se kupi i već okićena jelka.

Samo, ima tu jedna stvar… Uživanje u njima nije srazmerno njihovom sve većem sjaju. Sada, kada su svi ti prizori sa čestitki i iz slikovnica ušli u naše sobe, kao da je čarolija nestala. Zar je stvarno sreća lepa samo dok se čeka ?

slikasapecatom

Ako nismo merodavni mi, iz razloga što smo previše puta gledali taj cirkus, zato što smo jednostavno matori, onda posmatrajmo decu. Da li im jelka i ukrasi predstavljaju onoliku senzaciju kakva je bila nama… Da ne govorimo o onome što se stavljalo ispod jelke, u vreme kada se čokolada dobijala na štanglu ili kada je pomorandža bila božićni dar prvog reda. Da li još Deda Mraz donosi ono što Đoka Balašević zove „mekani poklon“ (pidžama, majica i sl)…

nova godina

nova godina u Subotici

Čime se kitila jelka u vreme kada izbor ukrasa nije bio ni blizu ovom današnjem ? Kada bi mogli da zavirimo u neku staru kutiju, evo šta bi našli:

kutija nova godina

Krep papir

Porozan papir u boji, bio je pogodan za razne dekoracije. Nabran i mekan valjao je za pravljenje traka i raznih nepravilnih oblika.

Salon bomboni

Ovi bomboni su više bili za ukras no za jelo jer se ispod sjajnog pakovanja nalazila nekava bela fruktoza ili tako nešto potpuno šećerasto. To što je forma bila važnija od suštine, kod ljubitelja slatkiša nije imalo značaja. Mnogi su pojedeni još dok su visili na jelki.

salon bomboni

Vata

Vata je bila univrzalna zamena za sneg ili deda-mrazovu bradu

Kolaž papir

Papir u raznim bojama od koga su se pravili ukrasi, najčešće lanac – idealan za lustere i jelku.

Lampioni

Stari kineski papirni ukrasi, kada se rašire formiraju kuglu ili neki atraktivan oblik. Posle svega se lako sklope i slože u kutiju.

Fesovi

Nekad gotovo obavezan detalj u novogodišnjoj noći. Smešne kapice kojih se nisu stideli ni ozbiljni ljudi, kao recimo Tito i Jovanka.

Josip-Broz-Tito-docek-Nove-godine-Docek-1969-Zagreb-Hotel-Esplanada-830x553

Sveće

Električne sveće su nekada bile prilično skuplje nego danas i lakše su se kvarile. Češće su se na drvce kačile prave male voštane sveće koje su imale držače poput štipaljki. Otvorena vatra i vazdazeleno drvo, plus papirni ukrasi, nisu bili bezbedna kombinacija.

Staklene kugle

Deci su bile atraktivnije nego danas iz razloga što je „metalik“ boje nekada bilo mnogo manje oko nas. Ponekad, tokom godine, vadila bi se kutija sa novogodišnjim kuglama, razgledali ukrasi i prizivao neki praznični duh preko leta. Možda je preživeo neki bajati salon bombon…

stari novogodisnji ukrasi

Lansky



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    Salon bomboni su bili posebna stvar….samo nije bas bilo najbolje probati iste posle jedno 10 godina uzastopnog ukrasavanja jelke. Isto tako, u Subotici se nakit koji nisu bile salon bombone oduvek zvao – STAKLA.

    Osoba B – Jel ima jos stakala, ili samo ove salon bombone triba metit?

    Osoba B2 – Kaka stakla?

  2. Djuka kaže:

    Hvala Ti Lansky.
    Samo toliko.

  3. Tamaš kaže:

    Sve najbolje D.M.primi tušta lipi pozdrava i nastavi sa svojim lipim pripovitkama.

  4. Srećna Nova! kaže:

    Dragi Lansky,
    Baš umeš da nam ogreješ srce i dušu sa svojim pričama. Još važnije od toga je to što ih čuvaš od zaborava. Neprocenjivo!

  5. zig zigi kaže:

    Bravo i hvala g.Lansky. Šta bi mi bez vas 🙂
    Takođe želim vam sretnu novu godinu.

  6. Gligorije kaže:

    Da li je Lansky predložen za počasnog gradjanina Pro Urbe Subotica?????
    Definitivno čovek zaslužuje takvu počast Subotice!!!!

  7. Ris kaže:

    Novoj godini smo se radovali neopisivo. Jelka je bila kraće vremenski i skromnije okićena, kao što ste rekli vatom kao snegom, šarenim bombonama i ukrasima koje smo sami pravili od krep papira. Bio je tu pokoji stakleni ukras i on se godinama čuvao u kutiji umotan u papir da se ne bi razbio. Pokloni su bili sitnice, slatkiši, igračke…Majka je bila zadužena za sarmu, kolače, tortu, a otac je donosio prase koje se u poslepodnevnim časovima peklo u rerni i mirisao celi ulaz. Nikada nismo bili bez gostiju, rodbine i prijatelja. Nismo bili osetljivi na novogodišnju bučnu euforiju, jer su se iz svakog stana čuli slični zvukovi-dečja graja, muzika, pesma, odbrojavanje..Sve je to utihnulo zadnjih godina, povukli smo se u sebe, napravili mali kineski zid oko svog doma. Ne može i ne treba da vraćamo stara vreme, ali treba da ostanemo ljudi, humani, veseli, dobronamerni, otvorenog srca i širokih vidika. Srećnu i uspešnu Novu godinu želim sugradjanima i svim ljudima dobre volje.Vama, tekstopiscu da uvek budete inspirisani za pisanje ovakvih zanimljivih tekstova.

  8. Penzioner kaže:

    Nažalost pametne ljude „politička elita“ ne ceni, pa zato Lansky neće biti počasni građanin, ali za prave građane njegovi napisi i fotografije su od neprocenjive vrednosti. Srećna Vam Nova godina!

  9. Nevajali kaže:

    LANSY-ja ZA GRADOMNACELNIKA!!!

  10. Sanela Milunović (komentar sa facebooka) kaže:

    Moj deda je voleo da sedi u njegovoj fotelji uz jelku i tokom svih praznika dok je jelka bila okićena on je premeštao kugle gde se bolje vide i sjaje kako se njemu dopadalo. Baš ovakve staklene kao sa slike i salon bombone koje smo brat i ja smazali pa pažljivo upakovali da se ne vidi da vise prazni omoti.
    Nedostaje mi to sve…taj spokoj i detinjstvo.
    Danas deca imaju milion igračaka i ništa im nije dovoljno.

  11. Ljubiša kaže:

    Ljubiša, penzioner (70).
    Zahvaljujem prilogu pod pseudonimom „Lansky“ koji me je potakao da pošaljem ovaj prilog. Prvo moje jasno sećanje na jelku datira iz 1956 i 1957 g. Sačuvao sam 4 bombone „salonke“ i tri svećice u boji sa štipaljkicama, iz 1957, kada su se pojavili prvi stakleni ukrasi (mislim da se ta vrsta stakla zove „fluor staklo“). Moja prva jelka iz 1956 bila je ukrašena figurama koje je otac isekao od kartona pa obojio zlatnom bronzom (zvezde, mesec i sl). No tada je bilo mnogo lepih lenti i „froncli“ od tankog staniola, koji su divno imitirali sneg, i kojih nažalost odavno nema. Pozdrav.

OSTAVITE KOMENTAR