Sinoć u bioskopu “Eurosinema” prikazan je film “Sestre” koji se bavi problemom trgovine ljudima. Igrani film je nastao na osnovu istininih priča žrtava trgovine ljudima, a imena likova i lokacije su promenjene zbog zaštite žrtava.
Film “Sestre” govori o teškoj sudbini devojaka koje su žrtve trgovine ljudima. Autori filma su želeli da na ovaj način utiču na podizanje svesti javnosti o ovom problemu. Na ovu temu snimljeno je svega 15 igranih filmova u svetu, što je veoma malo, rekla je glumica Ivana Šćepanović.
Trgovina ljudima je trgovina ljudskim bićima i njihovo iskorišćavanje od strane kriminalaca radi zarade. Tokom prošle godine Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima identifikovala je ukupno 89 osoba. Od tog broja 61 osoba je prepoznata kao žrtva, a 28 kao moguće žrtve ovog krivičnog dela. Identifikovane žrtve su pretežno žene, državljanke Srbije. Identifikovane su samo četiri strankinje iz Rumunije, BiH, Makedonije i Crne Gore. Deca čine 47 odsto identifikovanih žrtava. Trgovina ljudima se obavlja zbog seksualne eksploatacije – 34 slučaja, radne eksploatacije – 4, prosjačenja – 12, sklapanja prinudnog braka – 4, prinude na vršenje krivičnih dela – 1 i pokušaja usvojenja – 1.
U proteklih deset godina po podnetim krivičnim prijavama bilo je 400 žrtava trgovine ljudima. U decembru 2008. godine, pred Okružnim sudom u Subotici jedno lice je bilo osuđeno za trgovinu ljudima na 10 godina zatvora i to je do sada najviša izrečena kazna za navedeno krivično delo.
Prema podacima iz ranijih godina u policiji kažu da je u Srbiji najčešći motiv trgovine ljudima seksualna eksploatacija, zatim prinuda prosjačenja i prinudni brak.
Kako je navedeno, od 2007. godine zabeleženi su i slučajevi "radne eksploatacije i eksploatacije radi vršenja krivičnih dela".
Među osumnjičenima za krijumčarenje ljudi je 29 državljana Srbije i po jedan državljanin Crne Gore i Albanije. Oni se terete za krijumčarenje 54 osobe od kojih su 45 muškarci, a devet su žene. Među žrtvama je najviše državljana Kine, Rumunije, Makedonije i Avganistana. U krivičnim prijavama za trgovinu ljudima navedeni su podaci o 30 žrtava, među kojima je 26 državljana Srbije, tri Rumunije i jedan Češke. Među žrtvama je 25 maloletnika od čega 14 "starijih maloletnika" i 11 dece (podaci 2008.).
Pre tri godine na primer, podneto 69 krivičnih prijava protiv 119 ljudi, među kojima je sedam žena, zbog nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi. Među optuženima su 93 državljanina Srbije i 26 stranih državljana. Ti ljudi se terete za krijumčarenje 242 osobe od kojih su 34 osobe ženskog pola, a njih 55 je maloletno. Među žrtvama o kojima postoje podaci najviše je državljana Albanije, Kine, Rumunije, Turske i Makedonije.
Ovaj projekat je jedan od pobednika konkursa Evropske unije “Podrška medijima u oblasti evropskih integracija”, a dobio je i donaciju Međunarodne organizacije za migracije (IOM). Realizovan je uz pomoć Vlade Republike Srbije i uz logističku podršku svih vladinih i nevladinih organizacija koje se bave ovim kriminalnim delom.
Postoji razlika između krujumčarenja ljudi i trgovine ljudima. Iako u Srbiji još nisu zabeleženi slučajevi da krujumčari, postaju trgovci, pod izgovorom da treba da otplate prelazak granica u svetu nije redak ovakav slučaj.
Svako od nas može da postane žrtva trgovine ljudima. Kada se setimo 90-tih kada su devojke iz Ukrajine, Rusije, Moldavije bile dovođene u Srbiju da "rade", a u stvari bavile su se prostitucijom i radile u striptiz barovima. Sada po istom osvovu mlade Srpkinje željne zarade i boljeg života završavaju na sličnim mestima u zemljama EU, gde su prisiljene na prostituciju, drogirane, tučene… Zbog toga, kada vidite oglas da Vam se nudi laka zarada dobro razmislite i izmegavajte oglase tipa:
– "LAKA ZARADA" – Budite svesni da to ne postoji!
– Ako se ipak odlučite za takav oglas obavezno proverite njegovu pozadinu, agenciju i posavetujte se sa roditeljima, advokatom, policijskim službenicima koji se bave tom problematikom…;
– Pre stupanja na posao uspostavite kontakt sa poslodavcem;
– Ponuđeni Ugovor dobro pročitajte i razjasnite, ukoliko vam i najmanja sitnica nije jasna ne potpisujte Ugovor;
– Pre odlaska u inostranstvo obavezno ostavite kopiju pasoša, vize, Ugovora, adresu, broj dostupnog telefona roditeljima, rođacima ili prijateljima u koje imate poverenja;
– Podatke osoba sa kojima putujete, agencije, osoba preko kojih ste ugovorili posao u inostranstvu, takođe ostavite roditeljima, rođacima ili prijateljima u koje imate poverenja;
– Pre polaska obavezno pribavite broj telefona naše Ambasade u zemlji u koju putujete, kao i brojeve telefona rođaka i prijatelja koji tamo žive;
* Imajte u vidu da turistička viza ne podrazumeva i dozvolu za rad u inostranstvu,
– Svoja lična dokumenta držite sa sobom, ne dajte ih drugom, osim službenim licima (policija, carina…);
– Kopije putnih isprava obavezno držite sa sobom, u slučaju gubitka vrlo brzo se vade nova dokumenta na osnovu kopija;
– Održavajte redovne kontakte sa roditeljima, rođacima i prijateljima u zemlji.
