U Subotici svakoga dana neko ujeden

Nije vest da je pas ujeo čoveka, već da je čovek ujeo psa. Zato se malo zna da na infektivnom odeljenju subotičke bolnice, dnevno imaju bar jedan slučaj ujeda. Sve znamo o psima i njihovim pravima a da li znate štva Vas čeka ako vas ugrize nečiji ljubimac ili pas lutalica?

 

Slika

Kada već preživite napad i ujede, otpišite sve planove za taj dan a možda i za naredne dve nedelje, ili duže.

 

Pogledajmo na primeru jedne naše sugrađanke.
Iz dvorišta su toga dana, na ulicu izjurila tri psa i napala nju, koja se prva zatekla na ulici. Dva su joj zadala ozbiljne ujede, dok vlasnici pasa nisu izašli iz kuće. Krvavih nogu i preplašena, žena stiže u Hitnu pomoć, gde su je previli i poslali u Policiju, da prijavi slučaj. Iz Policije je šalju Veterinarsku inspekciju, odakle obaveštavaju vlasnike kerova da su dužni da ih stave pod veterinarski nadzor. Povređenu ženu sada šalju nazad u Hitnu pomoć da kompletira dokumentaciju a odatle u bolnicu, na infektivno odeljenje. Tada ste dužni da se vratite na mesto napada i vlasnicima pasa uručite dokument Veterinarske inspekcije. Sve to morate obaviti sami ili za prevoz i pomoć zamolite nekog svog. Dalje veterinari posmatraju životinju, da li je zaražena besnilom, a Vama ostaje da idete na preglede i previjanje, da uzimate (platite) lekove, jer rana iako naizgled plitka, zbog specifičnosti i sadržaja pseće pljuvačke, zarasta mesecima.

 

Vlasnici pasa kažu da je neko zaboravio da zatvori kapiju i – eto belaja. Možete protiv njih da podnosite privatnu tužbu ali ako to nisu bogati ljudi, a najčešće je suprotno, to bi značilo nastavak agonije i za jedne i za druge. Ono što niko ne može da nadoknadi, to je trauma i fobija od pasa koja, gotovo po pravilu ostaje, pogotovo ako su žrtve deca.

 

Slika

Ali, možete proći i gore. Ako vas ujede pas lutalica, veterinari, da bi ga pregledali, savetuju vam da uhvatite tog psa i dovedete ga, što je, priznaćete, nemoguća misija. Psa koji luta gradom, agresivan je, možda i zaražen, teško je ponovo i pronaći a ne ponovo se upuštati sa njim u kontakt.

 

U takvom slučaju, u Bolnici procenjuju da li ste možda zaraženi besnilom. Pravi se procena rizika, da li je primećeno besnilo u okolini, da li je područje ugroženo, gde ste ujedeni…
Ako se oceni da postoji rizik od besnila, dobićete seriju od 5 vakcina. Neko će reći, zašto se procenjuje, zašto se ne daju preventivno ? Zato jer vakcine nisu baš bezazlene. Znaju da budu reaktogene i zbog toga se izbegavaju, ako je to moguće.

 

Što se tiče krivice, ona u ovom slučaju pada na grad. Da li je realno kretati u lavirinte domaćeg pravosuđa ? Pre par godina, novine su prenele da je Subotičanin Miša Santrač, žrtva ujeda lutalice, uspeo nagodbom, da od grada dobije odštetu u dinarskoj vrednosti, tada ekvivalentnoj 1000 evra.

 

Ipak, najbolje je da se čuvamo. Znajte da je u Subotici, SVAKOG DANA ujeden bar jedan čovek.



KOMENTARI

  1. dado kaže:

    tuzite grad,tuzite cistocu i za relativno kratko vreme eto presude za naknadu stete od 100.000 din, pa navise, zavisno od posledica… provereno

  2. Evica kaže:

    Mislim da je u pravu "dado"… jer, bile su neke vesti po TV-u kako izgriženi građani prazne budžet grada – neki grad naravno južnije od Bgd-a …ali trpljivi (tolerantni) Subotičani će na to: …šta je jedan gric?

  3. nesvrstan kaže:

    Siguran sam de se mnogi neće složiti sa mnom, ali to ipak ne znači da nisam u pravu.

    Pročitao sam podatak da 80% pasa na ulicama bilo kog grada potiče iz neke kuće, da li su pobegli jer su maltretirani i neuhranjeni bili kod “gazde” ili ih je “gazda” odvezao negde dalje od svoje kuće i tamo ostavio…

    Većina pasa rođenih na ulici završi svoj život brzo i tragično pod točkovima nekog automobila…

    Ne znam da li se neko od Vas seća perioda od pre otprilike 10-ag godina kad su patrolni policajci, popularni “prašinari” masovno zaustavljali bicikliste po gradu i popisivali serijske brojeve bicikala i imena vlasnika ili bar onih koji su ga u tom trenutku vozili.

    To je kasnije valjda pomagalo u bržoj identifikaciji pronađenih a prethodno ukradenih bicikala.

    Moj predlog bi bio da sa na isti način počnu zaustavljati svi na ulici koji sa sobom vode nekog kućnog ljubimca, čitač za mikročipove nije prevelik i lako ga policija može nositi sa sobom.

    Priznajem da bi to predstavljalo jednu vrstu blagog maltretiranja nas koji šetamo ljubimce, ali bi moglo da traje svega 6-12 meseci i da se na taj način malo zvede red.

    Ovo bi bilo dobro jer bi se uvek moglo lako utvrditi čiji je neki pas koji luta ulicom u potrazi za hranom, pa bi se moglo pronaći i rešenje za te lutalice jer ako je neko bio dovoljno “hrabar i pametan” da kupi psa pa ga izbaci iz kuće jer se predomislio, onda bi taj isti mogao da bude zadužen od strane grada, države, zakona… da za tog pronađenog psa snosi mesečne troškove održavanja u nekom od azila bez prava da ga uspava i da ga se odrekne!

    Sve su to živa bića isto kao i gomila dece koja trči po korzou i prosi…

    I ta deca svakog dana nekog napadnu, ukradu, prevare… nije bitan način i snaga tog dela, bitna je činjenica!

    Pa i pored toga svega njih niko ne hvata i ne baca u štenaru gde će dočekat svoj red za “humanu” eutanaziju!  Da li treba da pitam zašto? – Bilo bi glupo, zar ne?

    Ne smatram pozitivnim to što imamo sve više lutalica i takvih slčajeva ujeda u gradu, ali znam da problem ne potiče od samih pasa i da rešenje nećemo pronaći analizirajući njih.

    Zapitajte se ko je u Vašem komšiluku do juče imao psa a danas ga misteriozno više nema? Gde je?

  4. Jiska kaže:

    nesvrstan:

    Siguran sam de se mnogi neće složiti sa mnom, ali to ipak ne znači da nisam u pravu.

    Pročitao sam podatak da 80% pasa na ulicama bilo kog grada potiče iz neke kuće, da li su pobegli jer su maltretirani i neuhranjeni bili kod „gazde“ ili ih je „gazda“ odvezao negde dalje od svoje kuće i tamo ostavio…

    Većina pasa rođenih na ulici završi svoj život brzo i tragično pod točkovima nekog automobila…

    Ne znam da li se neko od Vas seća perioda od pre otprilike 10-ag godina kad su patrolni policajci, popularni „prašinari“ masovno zaustavljali bicikliste po gradu i popisivali serijske brojeve bicikala i imena vlasnika ili bar onih koji su ga u tom trenutku vozili.

    To je kasnije valjda pomagalo u bržoj identifikaciji pronađenih a prethodno ukradenih bicikala.

    Moj predlog bi bio da sa na isti način počnu zaustavljati svi na ulici koji sa sobom vode nekog kućnog ljubimca, čitač za mikročipove nije prevelik i lako ga policija može nositi sa sobom.

    Priznajem da bi to predstavljalo jednu vrstu blagog maltretiranja nas koji šetamo ljubimce, ali bi moglo da traje svega 6-12 meseci i da se na taj način malo zvede red.

    Ovo bi bilo dobro jer bi se uvek moglo lako utvrditi čiji je neki pas koji luta ulicom u potrazi za hranom, pa bi se moglo pronaći i rešenje za te lutalice jer ako je neko bio dovoljno „hrabar i pametan“ da kupi psa pa ga izbaci iz kuće jer se predomislio, onda bi taj isti mogao da bude zadužen od strane grada, države, zakona… da za tog pronađenog psa snosi mesečne troškove održavanja u nekom od azila bez prava da ga uspava i da ga se odrekne!

    Sve su to živa bića isto kao i gomila dece koja trči po korzou i prosi…

    I ta deca svakog dana nekog napadnu, ukradu, prevare… nije bitan način i snaga tog dela, bitna je činjenica!

    Pa i pored toga svega njih niko ne hvata i ne baca u štenaru gde će dočekat svoj red za „humanu“ eutanaziju!  Da li treba da pitam zašto? – Bilo bi glupo, zar ne?

    Ne smatram pozitivnim to što imamo sve više lutalica i takvih slčajeva ujeda u gradu, ali znam da problem ne potiče od samih pasa i da rešenje nećemo pronaći analizirajući njih.

    Zapitajte se ko je u Vašem komšiluku do juče imao psa a danas ga misteriozno više nema? Gde je?

     

     

    Upravo to , dobro napisano. Ljudi uporno osudjuju pse lutalice , nemate vi sta njih da sudite, oni su samo zrtva nemara ljudi koji o njima treba da brinu. Bolje nahvatajte vlasnike tih pasa i kaznite ih odgovarajucom merom, a pse sklonite u prihvatiliste.

     

  5. Lansky kaže:

    Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.

    Objašnjavajući proceduru koju građani moraju proći do dobijanja novca za ujed psa, predstavnici Komisije su naveli da je za naplatu štete neophodan izveštaj lekara specijaliste iz Pasterove ambulante ili Infektivne klinike u Beogradu.

    Kako je rečeno, novac se isplaćuje u roku od mesec dana, ako nema žalbi na takvu odluku. Komisija za naknadu štete od ujeda pasa lutalica ima tri člana – lekara, predstavnika Gradskog pravobranilaštva i veterinara.

  6. Lansky kaže:

    Pojedini građani Gornjeg Milanovca priznaju da bi pristali da ih namerno ujede pas lutalica kako bi ostvarili novčanu naknadu od 20.000 do 80.000 dinara, koliko se isplaćuje iz opštinskog budžeta.

    Bivši radnik Fabrike automobilskih delova i predsednik Nezavisnog sindikata Miroslav Miletić (45) izjavio je da mu je “čista računica” da ga ujede pas, jer od toga ima prihode za život, dok fizičkim radom manje zaradi.

    “Iznos ove nadoknade zavisi od stepena bolova, ali neću dozvoliti da me pas pocepa, već jedan manji ujed i primiću 40.000, a to je više nego prosečna plata. A posle nedelju dana oporavka, uz malo fizičkog rada imaću od čega da izdržavam porodicu”, kazao je Miletić.

    On nije jedini Milanovčanin koji ovako razmišlja.

    Opštinski javni pravobranilac Srđan Lukić na sednici Opštinskog veća saopštio je da je od početka godine iz budžeta isplaćeno 499.020 dinara građanima na ime nadoknada za ujed psa ili štetu pričinjenu domaćim životinjama.

    On je rekao da se sporovi uglavnom rešavaju vansudskim poravnanjem, mada je zabeleženo šest tužbi od kojih su dve pravosnažne – jednom oštećenom isplaćeno na ime ujeda 40.000 dinara.

OSTAVITE KOMENTAR