U zatvoru su, ali na salašu izdržavaju kaznu

Desetine hektara obradive zemlje, obori sa svinjama i ovcama, veliki kokošinjac, povrtnjak pod zasadima krompira, paprike i luka, rasadnici sa tujama i jasenom, na samoj obali Palićkog jezera, možda, i ne bi bili neobični, da o svemu tome ne brinu – osuđenici.

Njih tridesetak, koji su zbog različitih krivičnih dela i prekršaja postali „stanovnici” subotičkog Okružnog zatvora, ustaje u cik zore, a čim doručkuju, trče u polje.

Radni dan im traje osam sati, imaju pauzu i za svoj rad dobijaju platu, odnosno simboličnu naknadu, kako to propisuje Zakon o izvršenju krivičnih sankcija.

salas zatvor

Subotička zatvorska ekonomija četvrta je po veličini u Srbiji. Veće od nje su samo one koje obrađuju osuđenici Kazneno-popravnog zatvora u Sremskoj Mitrovici i Nišu i Okružnog zatvora u Zrenjaninu.

Dušan Suvajac, upravnik Okružnog zatvora u Subotici i „domaćin” seoskog gazdinstva koje se nalazi na samo nekoliko kilometara od centra grada, priznaje da je ponosan na ekonomiju. Naglašava da ona, odnosno ono što se na njoj proizvede, hrani sve „stanovnike” zatvora, a uz to može i da se zaradi koji dinar.

– Tri hektara zemlje je u vlasništvu zatvora i ona se koristi isključivo za povrtarsku proizvodnju. Država nam je u zakup dala još 98 hektara i na ovoj površini nalazi se sve ostalo što čini ekonomiju. Na delu na kojem je farma, imamo oko 250 svinja, 50 ovaca, koke nosilje. Planirano je da ove godine na površini od 30 hektara posejemo pšenicu, na 48 kukuruz, a da 20 pripremimo za sadnju suncokreta na proleće, ali i da obezbedimo hranu za stočarsku proizvodnju – priča Suvajac.

Svaki gram mesa, krompira, salate i svako jaje koristi se za prehranu ljudi unutar zatvora. Posebno se vodi računa o osuđenicima muslimanske veroispovesti, kojih je u subotičkom zatvoru mnogo. Njima se obroci spremaju od ovčijeg mesa, takođe sa ekonomije.

Za rad na zatvorskoj ekonomiji angažovani su osuđenici iz poluotvorenog ili otvorenog tretmana, to jest oni koji izdržavaju kaznu za lakša krivična dela ili prekršaje manje društvene opasnosti. Neprijatnih iskustava, u smislu udaljenja ili bekstva, do sada nije bilo, a to je prema Suvajčevim rečima, dokaz da stručni tim zatvora dobro obavlja procenu ličnosti i odabir zatvorenika za rad na salašu. Svrha radnog angažovanja na ekonomiji, naglašava upravnik zatvora, nije samo represivna…

– Svi osuđenici koji se upućuju na rad na ekonomiji prolaze obuku zaštite na radu, a glavni cilj zatvorskog osoblja je njihova obuka za ratarsku, povrtarsku i stočarsku proizvodnju kako bi ovim poslom mogli da se bave i po izlasku sa izdržavanja kazne – kaže upravnik subotičkog zatvora.

Ono što ostane od proizvedenog, ili „tržišni viškovi”, se prodaje, a novac koji se na ovaj način zaradi koristi se za nabavku đubriva, semenja, hrane za stoku.

– Plaćamo i usluge u ratarskoj proizvodnji, jer nemamo svoju mehanizaciju – dodaje Suvajac.

Novo na zatvorskoj ekonomiji, koja postoji od 1986. godine, jeste – rasadnička proizvodnja.

– U saradnji sa preduzećem „Goranski rasadnik” započeli smo rasadničku proizvodnju tuja, jasena, javora i breze. Sadnice sa naše ekonomije koristili smo za njeno ozelenjavanje, a ono što nam pretekne poklanjali smo zavodima u Valjevu i Šapcu – dodaje upravnik Okružnog zatvora u Subotici.

Nije, međutim, rad na ekonomiji jedino za šta se osposobljavaju osuđenici iz poluotvorenog i otvorenog tretmana. U poslednje tri godine, prema rečima našeg sagovornika, dva puta su organizovane obuke za zanimanje keramičara i jedanput, u saradnji sa srednjom Politehničkom školom, za baštovana.

Istorijat

Izgradnja paviljona (zgrade) na ekonomiji, koja se nalazi između dva jezera na kanalu koji spaja Palić i Ludoš, započela je 2007. godine, od 2010. do 2013. godine, radovi su bili obustavljeni, a zahvaljujući aktivnostima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Okružnog zatvora za nepunih pet meseci tokom 2014. godine, zgrada je završena.

U zavisnosti od godišnjeg doba, u bačkoj ravnici zalivaju povrće, hrane životinje, sakupljaju jaja, đubre zemlju, brinu o zasadima mladog drveća…

Proizvodnja na ekonomiji

Prinosi u ratarskoj proizvodnji u 2016. godini bili su iznad republičkog proseka. Proizvedeno je devet tona kukuruza po hektaru i nešto više od pet tona pšenice.

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. Capo de tutti capi kaže:

    Pravilno!

    Umesto i slepog kaznjavanja i tupoumne represije nad osudjenicima, smisaoni rad kao vid resocijalizacije.

  2. X MEN kaže:

    MOJ KOMENTAR O KOMANDIRU ( ČUVARU ) PRODAVCU PRASIĆA, IZBRISAN ??

  3. Mirko kaže:

    Bravo.i robijas je covjek.mnogi u kravatama su veci kažnjeni i i u prekrsaju kaznenom negoli ovi koji robijaju.

OSTAVITE KOMENTAR