Udruženje Kraljevina Srbija prikuplja pomoć

Udruženje Kraljevina Srbija G.O. Subotica je počelo sa sakupljanjem pomoći u subotu 17.5.  Deo prikupljene pomoći ugroženom stanovništvu od poplava je odnešeno u prostorije subotičke eparhije.

 

Akcija prikupljanja pomoći se nastavlja u prostorijama menjačnice Bucks, Korzo 7 B, Subotica.

 

помoћ 4

   помоћ 1

помоћ 2

помоћ 3

 

 



KOMENTARI

  1. pravdoljub kaže:

    Nema komentara? Sta da je Madjarska vlada ili Hrvatska donirala sredstva? Jel bi bili komunisti ili fasisti ? KS 🙂 gordo mi zvuci jer tu ima tragova novca(zlata) nasih predaka koje je izbeglicka vlada ponela sa sobom za London..

  2. Neša kaže:

    pravdoljub:

    … gordo mi zvuci jer tu ima tragova novca(zlata) nasih predaka koje je izbeglicka vlada ponela sa sobom za London…

     

     

    Koliko se da zaključiti, to zlato nije iskorišćeno za donaciju. Tekst jasno navodi da je u pitanju prikupljanje pomoći.

    Zlato i sve blago su na sigurnom. Oni nisu za narod.

    Sve će to narod pozlatiti.

     

    –*–

    U pripoveci “Sve će to narod pozlatiti”  Laza Lazarević opisuje tragičnu sudbinu sina kazandžije Blagoja koji ostao bez noge na bojnom polju govori o teškom položaju ratnih vojnih invalida nakon povratka sa ratišta i nehumanom odnosu države prema njima.

    Rizikujući život u borbi za slobodu svoje otadžbine mnogi srpski vojnici su se vraćali kući kao ratni vojni invalidi, nadajući se da njihova žrtva nije uzaludna i da će se država brinuti o njima onako kako to dolikuje. Ali, njihove nade su bile varljive, a očekivanja uzaludna.  Iako su za svoju otadžbinu lili krv i gubili delove svoga tela  niko se o njima nije brinuo. Bili su prepušteni sami bez obzira na stanje u kome su se nalazili i mnogi su da bi preživeli završavali svoj život na ulici kao prosjaci.

    U ratnim godinama život celokupnog naroda u Srbiji je bio mnogo težak, ali ipak, najteže je bilo ratnim vojnim invalidima.  Oni su na svojim leđima nosili breme lošeg stanja u državi, trpeli najveću nepravdu i na svojoj koži najviše osećali posledice rata.  Osakaćeni i fizički nesposobni da zarađuju za život,  okruženi ravnodušnošću ljudi i nebrigom države, živeli su životom nedostojnim čoveku koji se za svoju svoju zemlju časno borio i za nju krv prolivao.  Kao pojedinci bili su nemoćni i za državu potpuno nevažni. Ona nije brinula ni za njihovo duhovno, a ni materijalno stanje. Osuđeni na život bez smisla, odbačeni  od okoline i zaboravljeni od svih, pokušavali su sami da se izbore sa nedaćama koje su ih snašle.  U borbi za slobodu svoje zemlje i svog naroda izgubili su delove svoga tela, a živeći u bedi od milostinje drugih, izgubili su i svoje ljudsko dostojanstvo. Osećali su se bezvrednim, kao da su niko i ništa, a u njihovom srcu i duši tinjali su gorčina i ogromna patnja. Kako je vreme prolazilo, tako je nestajao i onaj poslednji tračak nade u srcu svakog od njih da će njihovu bol i patnju narod razumeti i da će ih on umesto države pozlatiti. Pozlatiti nešto znači spoljašnjost prekriti zlatom i sjajem, sakriti ono što se nalazi ispod pozlate i učiniti da izgleda lepše nego što jeste. Ali, ta pozlata ne traje večno. Ona vremenom bledi, skida se i troši, kao što se troše ljubav, sažaljenje i milost prema nekome ko je osakaćen u životu.  Takva sudbina zadesila je i srpske vojne invalide. Telo nekada snažnog i hrabrog vojnika pretvoreno u telo bogalja svi su izbegavali.  Osećanje ljubavi i poštovanja prema nastradalom mladom čoveku, samilost, sažaljenje, dobrota i plemenitost su polako nestali, a nesrećni i ogorčeni invalidi prepušteni su na nemilost  i nemilost samo sebi i nikome više.

    Tragedija ratnih vojnih invalida ne sme da ima granice ni u vremenu ni u prostoru. Oni su svojom žrtvom zadužili i svoj narod i svoju državu i ako ostanu zaboravljeni, onda je njihova tragedija kolektivna i potpuna. Svaku državu, vlast i društvo koje se  ne brine o ljudima koji su se za njihovu dobrobit žrtvovali treba osuditi i žestoko kritikovati kao što je to i uradio autor ove pripovetke.

  3. pravdoljub kaže:

    E Neso trefio si bas, RVI (ratni vojni invalidi) dobro je to ispripovedano, tu sudbinu smo doziveli i vecina nas koji smo bili u ratu sad ovom i onda onom, ne voljom svojom niti tvojom..

  4. Neša kaže:

    pravdoljub:

    E Neso trefio si bas, RVI (ratni vojni invalidi) dobro je to ispripovedano, tu sudbinu smo doziveli i vecina nas koji smo bili u ratu sad ovom i onda onom, ne voljom svojom niti tvojom..

     

     

    Mišljenja sam da su svi narodi tj. svi građani svih država nastalih raspadom SFRJ iniciranim spolja postali invalidi zbog ratnih, vojnih, političkih, ekonomskih, obrazovnih, kulturnih, medijskih i drugih dejstava u protekle dve i po decenije. Mnogo smo osakaćeni. Mnogo!

OSTAVITE KOMENTAR