Udvostručen broj ujeda pasa

U toku vikenda, troje Subotičana potražilo je pomoć u ambulantama zbog ugriza pasa na ulicama. Broj ujeda u januaru popeo se na 18 i u odnosu na isti mesec prošle godine je udvostručen.

U 2014. godini, Grad i Javno komunalno preduzeće "Čistoća i zelenilo" isplatili su građanima koje su ugrizli psi 58 miliona dinara odštete. U Komunalnoj policiji kažu da je problem što prihvatilište ne može da prima životinje, pa je na ulicama mnogo napuštenih pasa. Komunalni policajci nakon prijave građana nastoje da utvrde da li su psi čipovani. Ako jesu, vraćaju se vlasnicima, protiv kojih sledi prekršajna prijava.

Military Working DogsRadio Subotica



KOMENTARI

  1. jasso kaže:

    na ovu temu vise ne treba trositi vreme za komentare,toliko je toga receno,nije nista reseno,ali ipak da ponovim ono sto sam vec vise puta pisao,KAD OVA TAKOZVANA UDRUZENJA ZA ZASTITU ZIVOTINJA ,BUDU PLACALA ODSTETE ZA NAPADE PASA I UGRIZE LJUDI NA ULICI,problem ce biti resen,a ovako dok grad to placa oni blokiraju bilo kakvo resenje…

  2. esmeralda kaže:

    Poštovani Jasso, da li smatrate da udruženja za zaštitu životinja imaju ingerenciju da kažnjavaju neodgovorne vlasnike koji puštaju svoje životinje da se "istrče", obave svoju "prirodnu" funkciju parenja i razmnožavanja, pa onda izbace potomke na ulice? Zašto su Vam kriva udruženja? Zato što skupljaju te tako izbačene životinje, hrane ih, leče i pokušavaju da ih sklone sa ulice i udome? Da li mislite da to ide na račun budžetskih sredstava gradjana? Da li smatrate da je "rešenje" da se pobiju svi koji se trenutno nalaze na ulicama i svi koji će se sutra naći na ulicama? Kada bih vam rekla da bi uvela zakonsku obavezu sterilisanja VLASNIČKIH ŽIVOTINJA pozvali bi ste se na Vaša ustavna prava. Sve u svemu, vi biste da vam neko drugi reši  problem, a rešenje je u stvari na vama. Jedna sterilizacija košta kao šteka cigareta!

  3. Iby P. kaže:

    Poštovanje

     

    Srbija je neka čudna zemlja u kojoj postoje „neki“ Zakoni, ali se  generalno Zakoni u praksi ne sprovode, svako ga tumači kako god hoće. Isti Zakon u svakom selu znači nešto drugo. Namerno lutanje izmedju zakona i politike , dovodi do toga da ceo državni sistem  ne funkcionisao kako treba. U Srbiji od 01.01.2006.g.  postoji  Zakon o zaštiti životinja  a od 2009. G. i Zakon o dobrobiti životinja („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 41/2009 )  kojim su uređena pitanja od značaja za: dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti fizičkih i pravnih lica ustanovljena u cilju ostvarenja dobrobiti životinja kao i zaštita životinja od zlostavljanja. Ovim Zakonom su  postavljeni minimalni standardi koji moraju biti izpoštovani da bi se ostvarila dobrobit životinja. Pored toga, njime su propisane i dužnosti nadležnih subjekata da podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja i obaveze svih gradjana da spreče i prijave nadležnim organima okrutno postupanje drugih ljudi prema životinjama. Oba Zakona odredjuju  prava, obaveze  i odgovornosti fizičkih lica u postupanju sa životinjama i zaštiti životinja od zlostavljanja.  Preduzimanje takvih aktivnosti predstavlja prekršaj (na žalost ne i krivično delo) i za posledicu ima izricanje  kazne učiniocu. Da ne bih navodila svih 25 tačaka, navešću samo tačke vezane za kućne ljubimce.  Prema Zakonu o dobrobiti životinja, neko lice čini prekršaj ako: prema životinji ne postupa sa pažnjom dobrog domaćina, ne obezbedi blagovremeno veterinarsku pomoć životinji, zlostavlja životinju, napusti, odnosno odbaci životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka, drži, odnosno reprodukuje životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres.

     

    Na opštu žalost  policija i nadleže inspekcije  ne podnose  krivične prijave za zlostavljanje životinja – izbacivanje životina na ulicu je isto vid zlostavljanja. Isto tako u Subotici postoji više  nzv. „odgajivača rasnih pasa” tj. štancera pasa, koji  masprodukcijom zgrću velike pare – bukvalno žive od eksploatacije pasa, a životinje drže u neadekvatnim uslovima, bez neophodne veterinaske nege i kontrole. Kada nesretna životinja više nije „profitabilna” ili se štenad ne proda,  jednostavno se izbacuju na ulicu .

     

    U gornjem članku se  govori  o napadu pasa lutalica, i o tome koliku opasnost one predstaljaju društvu, i koliko opština plaća oštećenima. Psi ne znaju da govore (na žalost) te se ne zna uzrok napada. Najjednostavnije je reći napao me je pas u uvek se naravno nadje i po koji svedok.  Na žalost nikada ne postoji svedok za uzrok napada. Na žalost sve je više „zloupotrebe” po pitanju naplate odštete zbog ujeda pasa od Opštine. Bilo bi dobro pokrenuti i to pitanje. Kada već nekod 2-3 puta „napadnu psi lutalice” to nije slučajnost, nego je reč o namernom provociranju pasa.  Psi ne napadaju bez razloga ili veoma veoma retko.   Izprovocirani, izšutani  psi se brane  i dolazi do ujeda.  Ima ljudi koji ne biraju način dolaska da para, a jedan ujed više ili manje ide im u prilog, i još su oni žrtve i paćenici.

    Lako je „pozvati na odgovornost pse lutalice” i govoriti o tome da ih treba poubijati, a šta je sa ubicama, provalnicima, pljačkarosima, lopovima i probisvetu koji sistematski svaki dan ugrožavaju vaše živote i vašu imovinu??  Ko će platiti odštetu onom koga su pretukli, provalili u kuću, ili opljačkali a izvršioci su ostali nepoznati ?? Da li i njih treba poubijati, ili pošto su tzv „ljudi“ njih treba poštedeti i potašati po ramenu i reći no-no ?? 

     

    Problem pasa lutalica se uz malo dobre volje može rešiti. Povećanje broja pasa lutalica se takodje da kontrolisati primenom Zakona, mandatornom sterillizacijom ljubimca, i kontrolom uslova držanja istih. Kako se može rešiti  problem „mrtvog slova na papiru” i zakonom zaštićenog kriminala, to  je već sasvim drugo pitanje. Gospodo Vaš problem je mnogo veći od problema pasa lutalica.

     

    Generalno gledajući situaciju u zemlji, Zakoni u Srbiji su mrtvo slovo na papiru. Baš zbog toga  se ljudi ne zgražavaju niti suzdržavaju od ubijanja, pljačke, kradje, nanošenja teških telesnih povrede –  jer znaju da će proći nekažnjeni. NEKŽNJENI !!!!  U zemlji gde se ljudski životi i svojina ne cenI i ne štiti,  šta se može očekivati?   NIŠTA!!!! Mnogima odgovara baš ovako kako je. Odgajaju svoju decu u duhu da im niko ništa ne može, da slobodno rade šta hoće, da ne treba da rade, jer se od javašluka bolje živi nego od rada. Oni koji jednostavno ne mogu više da podnesu uslove i situaciju, napustiće zemlju da bi svojoj deci ili budućoj deci pružili bolje sutra.

     

    Nebriga o životinjama je samo jedna stavka, ali je izvanredan primir za to kako se zemlja odnosi prema svojim državljanima – ne brine ni o ljudima ni o životinjama.  A sada slobodno možete da me kritikujete zbog izetog mišljenja.

     

    Želim Vam prijatan dan

     

     

  4. esmeralda kaže:

    Iby, svaka reč vam je na mestu, i što bi rekli zlata vredi. Jedini problem je što ovde nema ko to ni da čuje, a pogotovo da razume!

OSTAVITE KOMENTAR