Nekada u krugovima džet seta a danas…

Vinogradari na severu Bačke pokušavaju da vrate posrnulu vinsku tradiciju i da se sa autohtonom sortom kadarkom vrate na vinsku mapu Evrope.

Subotica je nekada bila vinogradarski centar i pre četvrt veka čokoti vinove loze prostirali su se na 6.150 hektara subotičko-horgoške peščare, a danas je pod zasadima vinove loze jedva hiljadu hektara.

Kadarka

Činjenica da država u poslednjih šest godina subvencioniše sadnju vinograda ne može preko noći da izbriše prethodne tri decenije i njen poprilično bahat odnos prema toj grani privrede kada su vinogradi gotovo opusteli, a vina izgubila na kvalitetu.

Vinogradari sa severa Bačke ne odustaju, žele da vrate region na vinski mapu Evrope i to prvenstveno autohtonom sortom kadarkom, čiji je svojevremeno najrevnosniji promoter po evropskim dvorovima bio čuveni mađarski kompozitor Franc List, pa je ona bila izuzetno popularna u mondenskim krugovima ondašnjeg džet-seta.

– Ovog trenutka kapacitet peščare znatno je veći nego što imamo ukupno zasađenih vinograda, ali nažalost ima mnogo razloga zbog kojih ne bi bilo tačno da širim optimizam – kaže Dragutin Miljković, veliki majstor vinskog reda „Arena zabatkiensis“. – Ova godina je bila dobra, nije bilo mraza, kiše su padale u pravo vreme, sunca je bilo dovoljno i imaćemo odlično vino.

Prema njegovim rečima, može da se desi da ova godina bude zapamćena kao jedna od dobrih berbi.

– Međutim, uvek uz to dolaze i pitanja ekonomije, tržišta, cene i svega onoga što je vezano za uspeh i zbog čega se mnogi kolebaju da li da proizvode više od onoga što im treba za lične potrebe – priča Miljković. – Oni koji prave vino za tržište u našem kraju ne mogu sami. Njima treba pomoć drugih ljudi, mobe su manje aktuelne, a stručnih ljudi za taj posao sve je manje.

Da bi vino moglo da postane brend, ocenjuju vinari i vinogradari, potrebno je mnogo rada kako bi se postigao jedan ustaljeni kvalitet i stvorilo prepoznatljivo vino ovog regiona.

– Pre nekoliko godina pokrenuli smo inicijativu da se zaštite autohtone sorte grožđa, ali od toga nije bilo ništa ni posle nekoliko sastanaka sa nadležnima iz pokrajine i republike. Stiče se utisak da to nikoga posebno ne interesuje, a i gradska vlast čini se da se odnosi maćehinski prema nečemu što bi mogao da bude subotički brend. A bez podrške i interesovanja za vinograde i vinare, od šanse nema ni čokota – kaže Ferenc Šinka, vinogradar sa Palića.

Vinogradi kadarke

Mirko Ostrogonac, zadužen za poljoprivredu u Gradskom veću, tvrdi da njihova vrata nisu zatvorena za vinogradare i voćare, da bi mogli da im daju skromnu pomoć iz Fonda za razvoj poljoprivrede, ali da im se oni ne obraćaju.

– Dobro je da je poslednjih nekoliko godina došlo do obnavljanja interesovanja za vinogradarstvo, ali je veliki problem i dalje površina pod vinogradima koja je nekada pripadala „Podrumu Palić“, a danas je zapuštena i zaparložena – dodaje Ostrogonac.

Optimizam među vinogradare pre nekoliko godina počeo je da vraća Živojin Đorđević, koji je sa svojom „WOW“ vinarijom na 250 hektara nekadašnjeg „Podruma Palić“ zasadio najkvalitetnije sorte vina i vinariju opremio vrhunskom tehnologijom. Samo što je Subotica kročila na vinsku mapu, kola su krenula nizbrdo. Prošlog septembra vinarija je otišla u stečaj, godinu kasnije prihvaćen je plan reorganizacije, ali, po svemu sudeći, „Svetu vina“ Živojina Đorđevića ovih dana preti bankrot. Danas su ovi vinogradi zaparloženi i na njima nema šta da se bere.

Izvor: Press Online