Voćari iz Hajdukova se raduju tuđem izvozu jabuka u Indiju

Od plasmana domaće jabuke u Indiju velika su očekivanja. Manji proizvođači očekuju da će se tako smanjiti tržišna utakmica za rusko tržište, a manje će je biti i u zemlji, što su sve preduslovi za bolje cene.

Šandor Abraham pripada trećoj generaciji proizvođača jabuka u njegovoj porodici. na čelu je zemljoradničke zadruge “Golden Frukt” iz Hajdukova kod Subotice, čije hladnjače su već dobrano popunjene ovogodišnjim rodom sa obližnjih voćnjaka. Najveći deo ovogodišnjeg roda otići će za poznatog kupca u Rusiju, a one jabuke koje ne zadovoljavaju njihove standarde po lošijoj ceni će biti prodate na domaćem tržištu.

“Ako nema jabuka na tržištu, onda oni malo slabiji kvalitet primaju i sa malim greškama, a u suštini veliki su kriterijumi i mogu da kažem da je dosta teško da se proizvodi jabuka za rusko tržište. Oni traže da sto odsto bude čisto, lepa i zrela jabuka”- kaže on.

Da li onda tržište Indije može da rastereti tržišnu utakmicu za police u ruskim prodavnicama? Abraham veruje da može, ali za to su u zadrugama poput ove potrebna ulaganja.

“Momentalno mi nemamo kalibratore, vidite da ručno se radi ovde prebir. Za to da mi možemo da izvozimo za Indiju ili bolje tržište, trebao bi nam taj kalibrator koji je dosta skup. A sa druge strane je jako dobro jer će biti manje jabuka na tržištu. Znači, čim se više troši jabuka – cena će biti jača. Kao proizvođačima, ja mislim da to može nama biti samo dobro”, dodaje Abraham.

A cene u izvozu su trenutno takve da su na većem nivou nego prošle godina, ali ipak ne zadovoljavaju u potpunosti proizvođače, pa će tako u Hajdukovu najbolji deo ovogodišnjeg roda tržištu ponuditi tek početkom marta naredne godine, kada se očekuje da će cena biti veća nego sada. Do tada biće u hladnjačama.



KOMENTARI

  1. easy58 kaže:

    Ne poznajem tematiku ali mi se čini da na domaćem tržištu kupujemo naše jabuke slabijeg kvaliteta po višim cenama nego oni na stranim pijacama prvoklasno naše, ne sviđa mi se stav da sve prodamo jeftinije od naših usta da bi posle uvozili isto slabiji kvalitet po jeftinijim cenama nego dok smo jeli naš rod. Gospodin Abraham bi možda bez po muke mogao na našem tržištu plasirati jabuke po istoj ceni kao što mu nudi veleizvoznik, samo malo treba produžiti tehnologijom vek održavanja kvaliteta kako jabuka tako i svih ostalih proizvoda sa domaćeg zemljišta, problem je u pristupu domaćem i stranom tržištu pa se u novom trendu i među voćarima smatra veće delo prodati strancu nego mi naše, svoje ljude naranimo.

  2. pista kaže:

    Ne volem jabuku… od svih voca sa ovog podrucja ona se najvise tretira, dok sazri dobije i do trideset prskanja, sto incekticida, sto fungicida… ne valja to tako. Retko kupujem jabuke. Mi u stvari pojma nemamo sta nam sve nude na prodaju a medicinari kao papagaji ponavljaju “jedite voce, to je zdravo”…. pa ljudi moji, narandze, banane i ostala tropska voca u brodove se tovare jos zelena, neposresredno pre sazrevanja, a puno sazrevanje docekaju tokom transporta. Sa domacim vocem sam isto oprezan, ne samo sa jabukama nego i sa ostalim sortama. Aman sve sto nam se nudi u prodaji kao hrana je sumnjivo. Ko garantuje da u mesu i mesnim preradjevinama neme antibiotika ili drugih lekova kojima je zivotinja tretirana, zasto je kupus kao sa slike, zasto je paradajz kao plastikaner i cesto bez arome? Da prostite i g..na bi nam prodali.

OSTAVITE KOMENTAR