Vojvođanskih sedam odsto

Vojvođanskih „sedam odsto od budžeta”, otkako je donet Ustav koji je to definisao, bilo je predmet spora svaki put kada je, u srpskom parlamentu, utvrđivana „republička kasa” za narednu godinu, piše Politka.

 

Ustav nije precizirao šta je osnovica za izračunavanje dela namenjenog Vojvodini, a svako je tumačio kako mu odgovara, pa je to bio razlog što je budžet, uglavnom usvajan, posle velike drame, ili, kao u prethodnom sazivu, uz ucene.

 

Ali, kolika god se prašina oko toga dizala prethodna vlada i ova sadašnja obračunavale su vojvođanski deo na osnovu prihoda republičkog budžeta, a ne rashoda.

 

Ustavna odredba, „kamen spoticanja” prilikom donošenja republičkog budžeta, glasi: „Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta APV koristi za finansiranje kapitalnih rashoda”, kaže dr Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i ne precizira osnovicu za izračunavanje, a, „po mom mišljenju, ne bi ni trebalo da precizira, neuobičajeno je i što se takvi brojevi nalaze u Ustavu, kao što je apsurdno preciziranje da se tri sedmine, odnosno 42 odsto novca od sredstava namenjenih Vojvodini, izdvaja za finansiranje kapitalnih rashoda.” Profesor Arsić ističe da se ova „neodređena ustavna odredba može tumačiti na različite načine”, i dodaje „po mom mišljenju, trebalo bi da Vojvodina dobije sedam odsto od prihoda republike.”

 

Prema Arsićevim rečima, „ukoliko se sedam odsto računa od rashoda, onda se u to uključuje i onaj deo rashoda koji se finansira zaduživanjem, a kada bi se tako radilo imali bismo apsurdnu situaciju da Vojvodina dobija više što je republički deficit veći.”

 

I ministri finansija u poslednjih nekoliko godina, tumačili su ustavnu odredbu, kao profesor Arsić, pa su utvrđivali sedam odsto na osnovu prihoda republičkog budžeta. Dijana Dragutinović, ministar finansija u vladi Mirka Cvetkovića, bila je svojevremeno na ivici suza, jer je pokušavala da objasni da se ne može računati sedam odsto od rashoda: „Budžet pokrajine iznosi sedam odsto prihodne, a ne rashodne strane republičkog budžeta, i to će biti ispunjeno. Nije u redu da budžet Vojvodine poraste ukoliko deficit republičkog budžeta bude veći.”

 

Savez vojvođanskih Mađara, bez čija četiri glasa nije bilo moguće usvojiti budžet za 2010. godinu, nije hteo ni da čuje za to. Oni su tražili da osnovica bude rashodna strana budžeta. Budžet je usvojen 30. decembra, uz pomoć samostalnih poslanika, četiri poslanika SVM-a nisu glasala za njega.

 

I svaki naredni budžet nailazio je na istu prepreku od sedam odsto. Profesor Arsić kaže da bi „razumno rešenje bilo da se, u okviru nekog zakona o finansiranju, definišu nadležnosti Vojvodine, njeni prihodi, da se povećaju neki izvorni prihodi i utvrdi samostalnost u raspolaganju tim sredstvima.” Ovo rešenje, sudeći po dosadašnjim potezima, međutim, nije lako postići. Da podsetimo, vlada Mirka Cvetkovića imala je radnu grupu, koja je trebalo da napiše zakon o finansiranju Vojvodine, ali se za nekoliko godina nije makla od početka, pa su stigli i izbori… Taj zakon je i nova vlast najavila, bilo je i nekih dogovora sa vojvođanskom vladom, ali to je, za sada, sve.

 

I nova vlast je imala „dramu” prilikom donošenja budžeta za 2013. godinu. Ali, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, prvo je predložio izmene Zakona o budžetskom sistemu, što je od vojvođanske vlasti dočekano „na nož”. Ovim izmenama je, kaže Vesna Kovač, predsednik skupštinskog Odbora za finansije, definisano ono što Ustav nije definisao. Prema njenim rečima izmenama zakona je utvrđeno: „Ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju relativno, kao procenat budžeta ili rashodi budžeta Republike Srbije, njihov iznos, odnosno visina utvrđivaće se primenjujući kao osnovicu rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda.” Ova komplikovana zakonska odredba, u prevodu znači da se sedam odsto sredstava za Vojvodinu izračunava na osnovu prihoda budžeta.

 

Na pomenuti način je i utvrđen iznos namenjen Vojvodini u ovoj godini, a, prema tvrdnjama ministra Dinkića, Vojvodina je za ovu godinu dobila više novca nego ranije. SVM se s tim nije složio, a Ištvan Pastor, predsednik vojvođanskog parlamenta, objasnio je da je to razlog što SVM u Skupštini APV nije glasao za pokrajinski budžet. Balint Pastor, šef poslaničke grupe SVM-a u Skupštini Srbije, tada je, za list „Mađar so”, rekao da „nije prvi put da se laže kad se kaže da će Vojvodina dobiti Ustavom zagarantovanih sedam odsto, u proteklih šest godina je republička vlast iz džepa ljudi iz Vojvodine oduzela 70 milijardi dinara, pošto nije poštovala ustavnu odredbu o sedam odsto budžeta garantovanog Vojvodini”.

 

Vojvođanski premijer Bojan Pajtić rekao je tada da „budžet koji će iznositi 71 milijardu dinara zadovoljava ustavnu garanciju da budžet Vojvodine čini sedam odsto budžeta Srbije.”

 

Politka



KOMENTARI

  1. freelancer kaže:

    Ko ovde svira, ko žonglira… a ko maše repom…? A ko će, na kraju, isplaziti jezik k’o lipsalo magare? 🙁 🙁 🙁  

    Orkestar “za daće i krštenja” je kanda 175 km odavde (ako se ne varam). Žongliraju ovi… 75 km bliže. Kada su “zdravo” dobri, onda i dobiju nešto… Repom mašu gradski oci diljem nam Vojvodine. O lipsavanju ne bih… To je jedina poznata u ovoj je*načini 🙁 Kao o vicu o gologuzim majmunima 🙁

     

  2. panonis kaže:

    Meni je tih 7% od cele zemlje totalno nepravedno! Ako tamo dole imaju jos manje prihode, jer ne rade nista, onda i mi imamo manje!!

    Pravedno bi bilo da nam daju 60-70% onoga sto mi zaradimo u Vojvodini pa bi se jos vise trudile i opstine i regije jer bi samim tim i imali veci budzet!

    Cak bi smo i u tom slucaju ziveli mnogo bolje. Ima jos i bolji nacin ali o tom potom 🙂

  3. dex kaže:

    najveca nezaposlenost je upravo u vojvodini…slazem se da treba da daje beograd tih 7 posto sto dogovoreno ali isto tako moramo otvarati nova radna mesta i ljudi traze da rade,jer kakve veze ima i da daju 50posto novca kad obican narod neradi po gradivima a o selima i da negovorim…..

  4. Beli kaže:

    Političari govore uvek o otvaranju radnih mesta. Ni jedan ne kaže koliko je zatvoreno radnih mesta zbog beogradske kriminalne privatizacije. Odnos zatvorenih i otvorenih radnih mesta je bolje da ne znate. SNS i SPS govore o tome kako je vojvođanska vlas upropastila Vojvodinu. Znaju oni da je muženje i upropaštavanje došlo samo i isključivo iz Beograda. Imamo i mi ponekog “asa” ali je to sve sitno u odnosu na one ale iz Beograda. Zar Jovanović da nam pokazuje kako treba da radi “Fidelinka” ? Zar Imlek treba da se stara o subotičkoj mlekari ? 
    To je sve jedna banda koje ćemo se teško osloboditi.
    Svi koji su mogli , pobegli su od Srbije . Mi koji ne želimo nigde da idemo iz ove države , moramo kao robovi da podnosimo savremen zulum. Pa dokle brate? Dokle  laži ovog polusveta na vlasti???? Ovo su vremena van svake zdrave pameti!!!!
     

  5. Beli kaže:

    NISAM  ČLAN  NI JEDNE  STRANKE ! NISAM NEMORALAN , SAMO SAM NORMALAN !
     

  6. freelancer kaže:

    Gore napisana rečenica: “Ko ovde svira, ko žonglira… a ko maše repom…? A ko će, na kraju, isplaziti jezik k’o lipsalo magare?” je samo moja cinično-ironična izmišljotina kako je ustrojen poredak stvari u državi.
    Složili smo se ovde (neki) da je DS gadno zabrljala u proteklom periodu. A imali su ŠANSU da nam SVIMA bude bolje. Kao fudbaler, sam pred golom i umesto šuta, on mrljavi nešto s loptom i ona završi u gol autu. Bukvalno tako. No, i političari, baš kao i fudbaleri u Srbiji, samo su samožive, samozvane, nadmene i pohlepne “zvezdice”.
    Vratimo se Ustavu R. Srbije. Ako se ne varam, on nije “prošao” jedino u Vojvodini. Bojim se da bi takav poredak stvari bio i na eventualnim izborima u Vojvodini. Samo, neke nove patriJote toga nisu svesne. Ili misle opet na silu? “Legalni” Koštunica je pokušao jednostavno da je ukine. Bez obzira što je ona postojala od vremena Marije Terezije, pa preko “K und K” monarhije, SVE vreme postojanja SVIH varijanti Jugoslavija pa do (eto) SAMOSTALNE velike Srbije. Kažem “velike” zato što je danas Srbija ipak veća nego što je bila IKADA u novijoj istoriji (od sredine 14 veka pa naovamo). I danas je ovakva jer je učinila JEDINE 3 (tri) pozitivne stvari u čitavom 20. veku: cerska, kolubarska i bitka na solunskom frontu. NIŠTA VIŠE.
    Od tada (završetak WWI) nastaje era “daj, daj i samo daj, MOJE! srpski Dubrovnik, srpski Zagreb, Srbija do Tokija”… Epilog toga živimo u vremenu sadašnjem.
    I kada po tom Ustavu (1996.), Vojvodina zatraži S A M O ono što u njemu piše i ni za JOTU više i pri tome niko niti ne spominje nekakvo “odvajanje”, separatizam i sl., nastaje tzv. “revolucija”. Nije nego…
    1988. Vojvodina je “ukinuta” kao “balans” Kosovu. Milošević je proglasio “pobedu” tog 11. juna 1999., iako se Kumanovski sporazum svuda u svetu podrazumeva kao akt KAPITULACIJE.
    Deja vu. I sada je potrebno “ukinuti” Vojvodinu, jer se eto vodi bitka za Kosovo. Kosovo? Pa to je 15% teritorije države. A koliko sam razumeo, u Briselu se “tuku” oko povlaštenog statusa za 1000 kvkm teritorije na kojoj šivi nekoliko desetina hiljada Srba. Pa gde je tu Kosovo? Peć, Djakovica, Prizren…Uroševac? To je nezavisno Kosovo ili šta? Ko će sada proglasiti “pobedu”? Dačić ili Vučić?
    A ovih sedam posto… To vam je, čeljadi, FARSA. Produkt “nadgornjavanja” političkih partija i “fleksibilnih” tumačenja još “fleksibilnijih” zakona.
    Kao ono… “Kriv za saobraćajnu nezgodu, jer nije prilagodio brzinu uslovima puta.” Ma neeemoj… Put nepoznat, vozim STROGO po ograničenju, a onda odjednom rupa na putu. Krater. Polomim auto, unakazim saputnike i… kriv.

OSTAVITE KOMENTAR