Često se u zadnje dve decenije ljudi žale na pokvarenu ili na robu kojoj je istekao rok trajanja. Tu se povodom toga pozivaju razne inspekcije od kojih na kraju nijedna nije dužna da stane na kraj beskrupuloznim proizvođačima i trgovcima. Najviše se ljudi žale na prehrambene artikle koji neretko znaju biti, jednostavno pokvareni.
Nedavni slučaj sa trihinelom kojom su se ljudi zarazili jedući prerađevine od mesa divlje svinje koju su lovci ubili negde na Zlatiboru, samo potkrepljuje činjenicu da ne treba jesti sve i svašta. Na selu je mnogo lakše nego u gradu uzgajati životinje i saditi voće ili povrće.
Neki stanovnici gradova u Srbiji su se dosetili i rešili problem na sledeći način -udružili su se.
Udružili su se i zakupili njive kod nekoga ko im je poznat i počeli sa uzgojem svega onoga šta im je potrebno za zimnicu i uvek na trpezi imaju svežeg voća i povrća. Ovim udruživanjem ljudi žele ponajpre da imaju zdravu hranu bez prisustva hemijskih sredstava , te su se okrenuli permakulturnom načinu uzgoja koji se ogleda u tome da se sadnja vrši na način gde su biljke kompatibilne jedna sa drugom, i gde se biljke međusobno čuvaju od štetočina.
Primeri su sledeći:
Beli luk – poželjni susedi su jagode, krastavac, šargarepa, paradajz, voće, a nepoželjni su pasulj, grašak i kupus.
Bosiljak – poželjni susedi su pasulj i razne salate.
Boranija – poželjni susedi su rotkvica, krastavac, salata, cvekla, celer, paradajz, spanać, tikvice, prokelj i rotkva a nepoželjni crni i beli luk, praziluk, vlašac i radič.
Celer – poželjni susedi su pasulj, krastavac, kupus, praziluk, paradajz i spanać a nepoželjni
krompir i celer (ne uspeva dobro kao monokultura).
Cvekla – poželjni susedi su crni luk, salata, pasulj, luk vlašac dok je nepoželjan spanać.
Crni luk poželjni susedi su krastavci, paradajz, šargarepa, jagode, cvekla, kamilica i mirođija a nepoželjni pasulj, kupusnjače, grašak i praziluk.
Grašak – poželjni susedi su mirođija, šargarepa, kupus, keleraba, salata, rotkvica, rotkve i špargla a nepoželjni krompir, praziluk, crni i beli luk, pasulj i paradajz.
Kadifica – poželjni susedi su kupusnjače, paradajz i celer.
Keleraba – poželjni susedi su pasulj, grašak, krompir, praziluk, celer, rotkve, salata, spanać, paradajz, kukuruz a nepoželjnih nema.
Krastavac –
poželjni susedi su pasulj, mirođija, beli i crni luk, kupus, letnja salata, celer i pasulj dok su nepoželjne rotkvice.
Krompir – poželjni susedi su pasulj, mirođija, beli i crni luk, kupus, letnja salata, celer i pasulj a nepoželjni su grašak, kupus, celer, paradajz, salate i tikve.
Luk vlašac – poželjni susedi su šargarepa, cvekla, jagoda a nepoželjni kupusnjače, pasulj, boranija, grašak i praziluk.
Mirođija – poželjni susedi su voćke, rotkve i pasulj.
Neven – poželjni susedi su šargarepa i crni luk.
Paradajz – poželjni susedi su pasulj, šargarepa, crni luk, kupus, keleraba i salata, praziluk, peršun, celer, rotkvice, žalfija, nana, ruzmarin i kadifica dok su nepoželjni grašak, kupus, paradajz, salate i tikve.
Pasulj – poželjni susedi su krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata, rotkvice, celer, paradajz, repa, rabarbara i blitva a nepoželjni crni i beli luk kao i praziluk.
Peršun – poželjni susedi su bele i crvene rotkve, paradajz, jagode dok je nepoželjna salata.
Praziluk – poželjni susedi su jagode, šargarepa, kupus, keleraba, salata, celer, paradajz a nepoželjni crni luk, grašak i sve vrste jagoda.
Ren – poželjni susedi su krompir, mak i voćke.
Rotkve – poželjni susedi su pasulj, grašak, jagoda, šargarepa, kupus, keleraba, salata, peršun, spanać, paradajz, čubar, mirođija i boranija a nepoželjan je krastavac.
Salata – poželjni susedi su pasulj, grašak, jagode, krastavac, kupus, keleraba, praziluk, rotkve, paradajz, crni luk i bosiljak dok je nepoželjan peršun.
Radič – poželjni susedi su paradajz, šargarepa, salata, visoka boranija a nepoželjan je peršun.
Spanać – poželjni susedi su krompir, kupus, keleraba, rotkve, pasulj, paradajz a nepoželjna je cvekla.
Šargarepa – poželjni susedi su grašak, mirođija, crni luk, praziluk, rotkvice, neven i žalfija a neopoželjnih nema.
Sve vrste kupusa – poželjni susedi su jagode, salata, krastavac, celer, praziluk, rotkve, spanać i paradajz dok su nepoželjni crni i beli luk, krompir, grašak i pasulj.
Tikvice i bundeve – poželjni susedi su crni luk, visoka boranija dok nepoželjnih nema.
Žalfija – poželjni susedi su paradajz i celer.
Pošto je proleće na pragu nije na odmet znati sve ovo ali i mnogo više i sa nekim od prijatelja se zaputiti put obližnjih sela, gde zaparložene parcele vape za obradom, odmorne posle nekoliko godina neobrađivanja. Treba samo naći vlasnika i sa istim se dogovoriti oko početka saradnje. Nije teško, samo treba napraviti ono najteže, to je prvi korak.
Provereno neradi. Naravno uvek ce se naci internet bastovana koji ni saksiju nemaju ali ce zato vatreno podrzavati ovu pricu.
Ko kaže da neradi. Kako to da pre 100 godina ljudi nisu znali za hemikalije ni za veštačko đubrivo a imali su solidne prinose.
Jedini problem je što je sve teže naći stare autohtone sorte biljaka.
Ali u tu ima napretka. U susednoj zemlji već postoje koji prodaju ili razmenjuju seme.
U svakom slučaju dobijeni proizvodi naizgled nisu tako lepe.
I naravno potrebno je mnogo više rada. Već je i to veliki rezultat kada neko umesto herbicida koristi motiku i ruke.
Polako ali sigurno, permakultura zauzima svoje zasluženo mesto u uzgoju zdrave hrane. Iz ličnog iskustva mogu preneti samo pozitivne primere,iako sam i ja prve dve-tri godine imao kikseva, Bogu hvala na manjim površinama. Permakultura je veoma dobra tehnika za uzgoj biljaka, samo joj se valja posvetiti. Mnogi prave kardinalne greške u uzgoju jer uzimaju stvari u svoje ruke i rade bez da su se prethodno informisali i edukovali. Jedan od primera je čovek iz Srbobrana koji je celu njivu posuo zeolitom iz rudnika u okolini Brusa,tako je očistio njivu od nagomilanog otrova i započeo organsku sadnju bilja. I čovek je shvatio jedno, da nije sve u :kukuruzu i suncokretu, za čiju otkupnu cenu se poljoprivrednici vazda bore. Okrenuo se čovek sadnji.Kukuruza šećerca i kokičara,suncokretu „kolos“-u,proji…Za sve ovo treba dosta strpljenja ,ljubavi i edukacije. Uspeh je zagarantovan samo treba pravilno prići svemu.Neko je sretne ruke te mu sve polazi od ruke iz prvog pokušaja,nekome treba malo više vremena. Svakako valja pokušati.
Zeolit je blago naše!!!
pitanje za strucnjake: kako sacuvati kupinu? svake godine rodi jako puno i onda prije nego sto sazri ili u fazi sazrevanja odjednom se osusi. hvala
Ima više faktora,lično sa kupinom nemam iskustva ali ima ko će Vam potanko objasniti sve. Inače je bilo reči o malini,no čoveku ni kupina nije strana. Koliko je često zalivate? Da nije zbog previše vode? Prehranu vršite? Ako vršite sa čime vršite? Hemija je isključena…