Za izradu orgulja od dve do četiri godine

Arhivski dokumenti svedoče da je u Vojvodini u periodu između 17. i sredine 20. veka postojalo više radionica za izradu orgulja. Nakon Drugog svetskog rata orgulje dolaze na ivicu postojanja, a danas u Srbiji postoji samo jedan graditelj koji im svojim umećem vraća duh i život.

U godinama nakon završetka Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističkih vlasti u istočnoj Evropi došlo je do ograničavanja verskih sloboda, a samim tim, mnogi verski objekti postaju zapušteni. Mnoge crkve ostale su bez vernika, pa su i orgulje u nekad nemačkim, a potom kolonističkim mestima zaćutale. Danas, jedini graditelj orgulja u Srbiji je Tibor Apro, koji je prolazio brojne obuke u Mađarskoj kako bi u potpunosti savladao veštinu izrade i rekonstrukcije.

“Mogu da kažem da nikada nisam planirao da budem graditelj orgulja, sudbina mi je tako odredila. Posle srednje skole koju sam ovde završavao u Bačkoj Topoli, u novinama sam pročitao da postoji jedan muzički smer u Budimpešti. Za popravku i gradnju, za restauraciju orgulja. Ja sam našao jednu firmu pored Budimpešte, i tamo sam išao na praksu”, kaže Tibor Apro, graditelj orgulja.

Za izradu i rekonstrukciju jednih orgulja neophodan je višemesečni rad, kao i alat i posebne legure koje se ne mogu naći na našem tržištu, a njihova cena može dostići cifru do nekoliko hiljada evra.

“Vreme za popravke za građenje, to sve zavisi od veličine ili od stanja orgulja, ali mogu da kažem da najmanje orgulje koje imaju dve, tri, četiri reda svirala unutra treba mi do pet meseci za popravku, a najveće orgulje od dve do četiri godine”, navodi Apro, graditelj orgulja.

Najveće orgulje trenutno se nalaze u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se dužina njihovih cevi kreće od 3 milimetra do 12 metara. Danas u Srbiji postoji oko 200 orgulja, a najstarije se nalaze u reformatorskoj crkvi u Subotici, koje su napravljene davne 1811. godine.

“Sad smo završili u Subotičkoj sinagogi, a to je bila rekonstrukcija, zato što je od originalne orgulje ostalo je samo otprilike 25 posto a sve ostale delove morali smo da ponovo izradimo, i zbog toga morali smo da istražujemo otprilike šta je bilo tu. Morali smo da posetimo ostale graditelje orgulja iz Temišvara i zbog toga, tamo smo radili preko dve godine”, kaže Apro, graditelj orgulja.

Budućnost ovog instrumenta u Srbiji je neizvesna, ali Apro gaji nadu da će poštovaoci tradicije i zaljubljenici uspeti da ovaj muzički instrument ponovo popularizuju i podignu na nivo kakav je imao pre.


RTV



KOMENTARI

  1. Prelidium i fuga kaže:

    To je jedan vrlo zahtevan i kompleksan zanat, koji zahteva ne samo urodjenu muzikalnost nego i zanatsku spretnost. Graditelj orgulja objedinjuje vise zanata u jednu celinu. U svetu ima relativno malo takvih ljudi koji su za takav rad sposobni i njih je tesko naci i zbog toga su i odgovarjuce placeni. Takodje su i skole za takve kadrove vrlo retke i nema ih svuda. Za ljude koji su ovladali tim zanatom i odgovarajucim znanjem i koji su u stanju ne samo napraviti crkveni instrument, nego biti i u stanju popraviti i vise vekova stare orgulje, koje su izgradili njihovi prethodnici jos pre par vekova i odrzavati ih i dan danas kao da su jos uvek nove, imam moje duboko divljenje i respekt. Inace imenica ogulje nema jedninu i uvek se pojavljje iskljucivo u mnozini (pluralia tantum)

  2. Croat kaže:

    Nasa opstina bi trebala nagovoriti i finansijski podrzati Tibora da napravi ili blog ili YT kanal gde snima sebe kako radi na orguljama. Tako bi barem na neki nacin sacuvala znanje o ovom skoro izumrelom zanatu a i dala neke osnove nekom ko bi se ubuduce odlucio da se bavi ovim zanatom. Slicno bi uradio i sa drugim zanatima koji polako umiru.

  3. Istvan kaže:

    I ja sam nekad pravila orgije.

  4. Preludium i fuga kaže:

    @ Croat

    Odlicna ideja. Bavarska televizija je snimila dokumentarnu seriju od 68 polucasovnih priloga i svaki prilog obradjuje i prikazaju jedan zanat. Naziv TV dokumenta je bio “Poslednji u svom zanatu” U prilogu je zanatlija, kovac, kolar, pecar, rucni slovoslagac, rucni knjigovezac, sedlar, bacvar, izradjivac amova za konje, pletac korpi, pokrivac slamnatih krovova, izradjivac uzadi i jos mnogi drugi, da dalje ne nabrajamo . U svakom slucaju ostao je video dokument o starim i izumrlim zanatima koji su covecanstvu sluzili vekovima. Dokumentarni filmovi iz te serije se mogu videti na YouTube treba ukucati – Der letzte seines standes – i mogu se pogledati svih 68 priloga ove zanimljive i znacajne serije.

OSTAVITE KOMENTAR

+ 45 = 50