Zbog epidemije otvorena kapela Svetog Roke

Epidemiološka situacija navela je Stjepana Beretića subotičkog i Jožefa Leista, palićkog župnika da za vernike otvore vrata lokalnih kapela.

Vrata kapele Svetog Roke u centru Subotice otvorena su za vernike koji tokom epidemije žele da se pomole Svetom Roki, svecu zaštitniku od zaraznih bolesti. Vernici mogu da se pomole ispred rešetki kojima je zaštićena kapela. Pored rešetke postavljena je tabla sa dve molitve kao podrška vernicima koji ovde mogu da se pomole i da se i tokom dana udube u svoje molitve.

Malo je poznato da je Sveti Roka bio zaštitnik Subotice, a praznovanje njegovog dana i danas je važno katoličkim vernicima. Jedan od najstarijih sakralnih objekata u centru Subotice podignut je u 18. veku na predlog franjevaca kako bi se svečano obeležio kraj epidemije kuge. Prema predanju epidemija kuge na našim prostorima prestala je 16. avgusta, baš na dan smrti monaha franjevačkog reda. Pojedini građani već su saznali da su otvorena vrata kapele Svetog Roke.

Kapela je podignuta 1738. godine i od tada je više puta obnavljana. Kapela Svetog Roke pripada župi crkve Svete Terezije koja vodi brigu o njoj. Stjepan Beretić, župnik kaže da se vrata kapele otvaraju godišnje jednom, 16. avgusta, ali sada živimo u vanrednim okolnostima.

„Otvorena je jer ova zarazna bolest vlada svetom, a Sveti Roka je svetac zaštitnik od ovakvih bolesti, od zaraznih bolesti, te da bi ljudi mogli da se mole. Postavljena je tabla sa molitvom na hrvatskom i mađarskom (jeziku), ko kako zna da se moli. Zbog toga je otvorena isto kao i palićka mala kapela koja je stalno otvorena” rekao je Stjepan Beretić, župnik katedrale Svete Terezije u Subotici.

Vernici svakodnevno mogu da se pomole i u palićkoj kapeli koja je posvećena Mariji, kraljici sveta.

RTV Pannon



KOMENTARI

  1. Jovan kaže:

    Zasto kapela nije otvorena za stalno ?

  2. Indijanac kaže:

    Otisao bih vrlo rado tamo na vrata te kapele da se molim za ozdravljenje svih bolesnih ljudi, samo sto je tamo jako puno prolaznika.
    Ako me neko vidi da se tamo molim Bogu, a kojim slucajem to sazna moj Vrac, pomislice da radim na stetu njegovog biznisa, pozalice se Poglavici, koji ima momentalno da me izbaci iz plemena.

  3. Mercedes kaže:

    Poštujem . Mogli ste otvoriti još na početku epidemije . Sad jedino što moramo , je paziti i da nas ne bude više od petoro , nažalost .

  4. Toranj kaže:

    Čovek kada je bolestan i u nevolji češće posećuje verske objekte. Sve je to razumljivo, ali ne trebaju velika okupljanja i praviti gužvu. Tako isto za nastupajuće slave. Samo najbliži.Možemo se moliti i od kuće.

  5. Pera kaže:

    Kovid postoji koliko i crkve. Masu treba lagati svim sredstvima, u nedostatku postojećih treba angažovati neaktivne, rezervne, poput ove dve “spasonosne” kapele koje čuče Zlu (ne)trebalo. Problem je što je judeo-global-unijatstvo uništilo ostale crkve, nema više vernika. Postavlja se pitanje za koga se, onda, otvaraju ove kapele, ko će u njima da “traži spas” od, nekakvog, boga, isusa i ostalih likova fikcije. Danas vernici veruju u “uspešno obavljen” let na Mesec i planirani (lažni) let na Mars. Veruju u Kovide, Sarsove, Ptičje i Svinjske gripove. Veruju u “America is No. 1”, “EU nema alternativu”, “YU-Region-Zapadni Balkan je ‘izvrsnost’ “, “Vojvodina će biti nezavisna”. Veruju u brzu hranu, veganstvo, zvaničnu medicinu koja leči i bezbroj ostalih budalaština.

    Sme li “naš” “lokal-patriotski” “medij” da objavi komentar, “gnusne laži” jednog “bednika”, “ludaka” i ko zna šta još.

  6. Radi tvoje informacije kaže:

    Autore vajni, on nije nikakav Sveti RokA, ili RokO, nego je Sveti Rok, raspitaj se malo pa onda napiši ispravno. Zbog toga se kapela naziva Svetog Roka, a ne Svetog RokE.

  7. Agnostik kaže:

    Ja bas nisam neki vajni katolik. Pre bi se reklo agnostik. Medjutim ja pravim razliku izmedu Svetog Roke (Rochus ili Rocco) i Svetog Roka. Sveti Roko je jedan katolicki svetac. Sveti Rok je jedna katolicka relikvija navodno predstavlja deo Hristove odece i pohranjena je u Trijerskoj katedrali

  8. Radi tvoje informacije kaže:

    Kako god bilo, ovo je kapela Svetog RokA, podignuta pošto je on (neko?), navodno, za vreme epidemije u Subotici, zavezao kugu u maramicu i tako spasao Suboticu. Možda to ipak ima veze sa Hristovom odećom, odnosno relikvijom pomoću koje je zaustavljena kuga? Verovatno bi neko od katoličkih teologa u Subotici to mogao da objasni, mislim tu razliku između Svetog Roke i Svetog Roka.

  9. Bunjevac kaže:

    “vajni” katolik mu dođe kao vajkrem.Ne ide!Dakle,ako se radi o katolicima oni moraju biti “bajni”.

  10. Lingua Latina non mortua est kaže:

    @ Bunjevac
    Bajni dolazi od bajkoviti i nema nikakve veze sa pezorativnim pridevom vajni. Sam izraz dolaz iz latinskog jezika odnosno prideva vae (victis) sam pridev ima vrlo siroko znacenje i moze se upotrebiti u razlicitim konstelacijama, kao npr. los, tuzan, zalostan, tragican i tome slicno. U nas (S-H) jezik ne dolazi iz latinskog direktno nego je preuzet posredno iz nemackog, i glasi Wehe, gde ima slicno i delimicno isto znacenje. Nadam se da sam sa ovim uspeo da popunim par udarnih rupa u tvojem obrazovanju. Mada Bunjevac nije nacija, kako to neki misle, nego samo dijagnoza, ona ipak nikog ne oslobadja od obaveznog skolovanja.

  11. Pera kaže:

    Reakcija na realnost iskazanu mojim komentarom, koga ne objaviše greškom, dokaz je nesvesnosti mase njenog postojanja. Paralelna realnost, fikcija, antiživot odvojen od života, (skoro) savršen mehanizam zloupotrebe mase upravljanjem misli, želja, htenja, potreba i dela.

    Trk, stado ovaca, nepostojećem, molite mu se da vas spasi nepostojećeg, a onda za isto to “lekarima”. Šta će vam pamet, znanje, mišljenje, “Ima ko misli” reči su Vladara i njihovih plaćenih sluga idiota.

    Treći svetski rat protiv Čoveka.

  12. Bunjevac kaže:

    Lingua latina smesno je da ti nekoga necemu nastojis poduciti kad si ostao na demagoskom pojmu SH jezika koji nikad nije postojao.Postoji srpski jezik i hrvatski jezik,ostalo su bludnje.

  13. Lingua latina... kaže:

    @ Bunjevac
    Kada nadjes malo vremena navrati u prostorije SANU u Beogradu i pitaj ih cime su se bavili skoro pola veka. Pitaj ih malo o ortografiji, gramatickim pravilima i svemu ostalom sto inace spada u tematiku jednog nepostojeceg jezika.

OSTAVITE KOMENTAR