Zbog ovog Subotičanina i odrasli veruju u Deda Mraza

Janoš Đemant iz Subotice ima 72 godine, a kao Deda Mraz kaže da je napunio 111 i deci i roditeljima poručuje da im želi dobro zdravlje i sreću!

Janoš Đemant je Deda Mraz od 90-tih godina prošlog veka

– Roditeljima želim strpljenja, jer deca brzo rastu i nedostajaće vam. To vam kažem iz iskustva. Želim vam svima da u mojim godinama, kojih imam jako puno kao Deda Mraz, i privatno, imate i moje zdravlje i kondiciju. Često me pitaju, a pitam se i sam od čega sam – poručuje.

Organizovati susret i popiti kafu sa jednim od najpoznatijih Deda Mrazova na severu Bačke nije bilo lako jer je tokom cele godine jako zauzet. Iako je u penziji, radi popravke elektromotora jer je to zanat koji drži u malom prstu i kojim se bavi od 1964. godine.

– Imam odraslu decu, četiri unuka i sinčića od 13 godina. Radim i kućne poslove, ustajem u pet sati, a ležem posle pola noći da bih sve postigao. Spremam ručak, na dva radna mesta sam, a jedino mesto gde se odmorim i psihički i fizički je kod moje unuke Elizabete u kafiću. Ona je sva od srca – srećan je Đemant.

Janoš Đemant sa unukom Elizabetom Đemant /foto: privatna arhiva/

I pored velikog broja privatnih obaveza i ove godine je obukao odelo Deda Mraza i krenuo u obilazak onih čiji mu osmesi najviše znače – dece. Tako je još od 90-tih godina prošlog veka.

„Rat je besneo… Hteo sam da unesem malo radosti…“

– Moje dedamrazovanje je počelo davno. Rat je besneo, dosta Subotičana je bilo na ratištu. Negde sam slučajno ugledao odelo Deda Mraza u Subotici i odlučio da krenem ulicom natovaren slatkišima. Rekao sam kolegi koji je bio kamerman da bi trebalo uneti malo radost među ljude jer su svi bili tužni i natmureni. Tako je i bilo. Kada bi me ugledala deca, tinejdžeri, ali i odrasli, svi su se oduševljavali. Vratili smo im osmehe. To je bilo legendarno i sad se ježim kada se setim sreće na licima Subotičana – priseća se Deda Mraz svojih početaka.

Najsrećniji je kada vidi sreću i radost na dečjim licima

Pre oko 30 godina kada bi pričao na ulici devojčicama i dečacima mnogi su mu govorili da do sada nisu verovali u Deda Mraza, međutim, on ih je uverio da ipak postoji. Dešavalo se, ali jako retko, da poneka baka ili roditelji unesu pometnju i kažu detetu da mu ne veruje, jer on ne postoji. Tada se osećao razočarano, ali nikada nije pomislio da zbog takvih ljudi odustane od dečje sreće.

– Pamtim sneg skoro do kolena, mali dečaci i devojčice iz trošne kuće vire i viču „Deda Mraze, zar kod nas nećeš doći“ i, naravno, uđem i u tu kuću. Nikada nisam pravio razliku ili podele, samo sam želeo da vidim srećnu decu i ljude. Da ih razveselim u teškim vremenima.

Već godinama obilazi i firme i obdaništa, a najčešće što ga deca pitaju je šta radi kada ne ide u posetu deci, odakle mu pokloni, a kada mu pruže ruke i upitaju da li smeju da ga zagrle „zaplakao bih od neopisive radosti koju vidi u njihovim očima, ali je i sam oseća“.

– Zovu me da dođem u njihove domove i uvek sve prepustim domaćinima, jer obogatiti se od ovoga ne mogu, mada čujem da pojedini glumci uzimaju i po 50 evra po poseti što je van pameti.

Lepo je raditi ovaj posao, ali se kod mene zaista ne radi o novcu. Istina, novac je svakom potreban, ali imam solidnu penziju. Radi se o uživanju, jer kada vidim koliko radosti unosim u dečja srca i moje bude puno-kaže Đemant.

Dok nabraja porodice kod kojih je odlazi iako su deca već u tinjdžerskoj dobi, izdvaja jednu „jako siromašnu, ali jako srećnu, i deca su lepo vaspitana“. Najstariji dečak ima 15 godina, čak i on mu sedne u krilo i popriča sa njim. Značilo mu je i kada je čuo da sin jednog poznatijeg Subotičanina nije želeo da ide na zimovanje dok ih ne on ne poseti, a kada su mu rekli da i tamo gde putuju ima Deda Mraz on je rekao „Ne, tamo je prerušen čovek, ovaj je pravi“.

– Deca jako vole što imam lepo zvono i kada im kažem „Ho-ho-ho!“. Obično im ispričam da sam teško stigao do njih i da sam sanke i irvase ostavio na granici…ne tražim od njih da recituju, samo ako žele i uvek se trudim da nešto nauče od mene što će im koristiti, recimo, da pranje zuba posle slatkiša i pre spavanja mora biti obavezno – kaže Janoš Đemant.

Neretko se s njim fotografišu bake i prabake, ali nedavno se dogodilo nešto što će dugo pamtiti.

– Jedna od bliznakinja, devojčica me je jako zagrlila oko vrata, nije htela da me pusti i rekla je „Deda Mraze ponesi me sa sobom“. Majka se izvinjavala, a ja sam bio na ivici da je ponesem. Naravno, ne bih to učinio, ali jako volim dečicu jer su blago. Cilj mi je da im ostanem u lepoj uspomeni-kaže Janoš Đemant i priznaje da ga često dečje reakcije preplave emocijama.

Poslednjeg dana u godini oko 18 časova više od deceniju odlazi u posetu jednoj porodici. Nakon toga će i ovog 31. decembra skinuti crveno odelo i Novu 2022. godinu dočekaće u krugu najuže porodice i prijatelja veselih poput njega.

– Dugo nisam znala da je moj deda Janoš zapravo Deda Mraz, već sam jednom prilikom pronašla odelo. Međutim, i dan danas me poseti kao pravi Deda Mraz i toga dana sam uvek presrećna. Ponosna sam na njega jer to zaista radi čistog srca i puno sreće donosi ljudima – zaključuje Elizabeta, unuka subotičkog Deda Mraza.

BLIC