Zdrava hrana u vrtićima

Prema zvaničnim podacima organskom prozvodnjom se bavi 80-ak gazdinstava, iako se veruje da ih ima više, prenosi RTS. Da bi podstaklo organsku proizvodnju, resorno ministarstvo povećalo je subvencije. Organski proizvodi donose i više od 30 procenata veću zaradu od onih tradicionalno proizvedenih. Ali, to je moguće ostvariti tek nakon dobijanja sertifikata, zašta je ponekad potrebno i nekoliko godina.

 

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da proizvođači koji su u periodu konverzije mogu da očekuju subvencije 40 odsto više u odnosu na prošlu godinu, a oni koji imaju sertifikovanu organsku proizvodnju mogu da očekuju podsticaje koji su 20 odsto viši.

U Evropi organska prozvodnja zauzima 9,3 miliona hektara, u Srbiji zvanično 3.000 hektara, a nezvanično 9.000. U to nisu uračunate površine sa kojih se skupljaju plodovi u prirodi, piše RTS. Subotičko udruženje “Teras” može da se kaže da je prvi pionir koji je još pre dve decenije počeo da zagovara zdravu ishranu i organsku proizvodnju. Realizovao je niz projekata na pomenutu temu, stim da im je najnoviji cilj da uvedu zdravu hranu u vrtiće.

 

Ideju su dobili nakon francuskog filma “Da nas sutra naša deca ne optužuju”, koji je prikazan na prošlogodišnjem “Ekodox-u”. Film govori o incijativi gradonačelnika, jednog francuskog gradića, da se u školama komzumira organska hrana. U filmu je izneto niz podataka koji pružaju nezabeležen primer kako političari upozoravaju javnost i nosioce vlasti na zloupotrebe ekonomskog sistema koji profit i interes stavlja iznad zdravlja stanovništva.

 

Iz te ideje, proizišao je projekat “Organika.net” u okviru koga se u Subotici odžava  dvodnevni seminar za vaspitače i kuvare Predškolske ustanove “Naša radost”. Projekat Organika.net je podržan od strane Evropske unije, kroz IPA program prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije.

Glavni partneri u projektu su Udruga za kreativni razvoj Slap iz Osijeka i Udruženje Terras iz Subotice. U projektu kao partneri, takođe učestvuju i Predškolska ustanova „Naša Radost“ iz Subotice, i Centar za predškolski odgoj Osijek.

 

Ukoliko bi želeli da se zdravo hranimo iz ishrane bi trebalo da izbacimo ili izbegavamo belo brašno i proizvode od njega, crvena mesa, mlečne proizvode, masnoće, mesne prerađevine, alkoholna pića i druge namirnice sa konzervansom koje su proizvedene uz korišćenje pesticida, insekticida i veštačkog đubriva. U jelovnik bi trebalo uvrstiti integralno pecivo, žitarice, pahuljice, proizvode od soje i drugo.

 

– Privreda Severno-bačkog okruga i Osječko-baranjske županije u velikoj meri zavise od poljoprivrede koja, tradicionalno obavlja poslove za ruralno stanovništvo, ali je, takođe, vitalni izvor za prehrambenu industriju u regionu. Uz moderan industrijski način proizvodnje hrane, tradicionalni usevi, proizvedeni na konvencionalan način, postaju sve manje konkurentni na svetskom tržištu. U isto vreme, oba regiona imaju zemljište visokog kvaliteta, slabo zagađeno pesticidima i đubrivima, optimalan za diverzifikaciju useva i proizvodnju organske hrane. S obzirom da su u pred-pristupnom periodu EU, oba regiona imaju šansu da organsku proizvodnju još bolje organizuju, te da poljoprivrednici i proizvođači budu još konkurentniji odnosno kompetentniji na Evropskom tržištu- kaže Tereza Horvat Skenderović iz Terrasa.




KOMENTARI

  1. sabina kaže:

    Pozdravljam akciju.
    kome treba da se obratim kao roditelj da nam nehrane decu sa belim hlebom margarinom i salamom, sami aditivi (otrovi). Deca su puna hemije pa ih proglase “superaktivnima”. Zdrava hrana je osnova zdravlja i razvoja svakog deteta.
     

  2. Budo kaže:

    Podržavam ovu inicijativu zdrave hrane u obdaništima ali nije dovoljna samo zdrava hrana proizvedena na njivama, u baštama i voćnjacima, bez prskanja i hemijskih sredstava. Ako ta organska hrana završi u salamama, voćnim sokovima, paštetama itd. sa aditivima (recimo E621-mononatriumglutaminat) onda tu zdravlja nema. Čini mi se da integralnog peciva (onog pravog inetgralnog brašna-ne obojenog) više nema. Čak ni za soju nisam siguran da nije GMO, jer je opšte poznato da se Codeks Alimentarijus primenjuje u Srbiji. Pozdrav!

OSTAVITE KOMENTAR

22 + = 29