Zelena fontana – prelomni tenutak

Priča se da su sugrađani, nakon posla ili škole svraćali do glavne gradske džade kako bi videli šta ima novo. Iako im nije usput na putu do kuće, tih pola sata je sasvim dovoljno da se zastane i popriča, kupi sladoled ili pak osunča na nekoj od klupa. Danas, je primetno da Subotičani izbegavaju Korzo. Čak i kada im je to prečica ponekad zaobiđu, valjda nemaju šta da vide a i to što vide gledaju da okrenu glavu. Kao da se stide sopstvenog grada. Zaobilazi se mnogo toga, a ponajviše Zelena fontana, čiji je problem i ovog proleća aktuelan.

Složenost problema „Zelene fontane“ će i dalje biti uzrok postojanja istog iako se naizgled čini da je problem prost. Ako bi ga posmatrali kao izdvojeni primer, rešenje bi bilo lako, ali problem ima drugu dimenziju koja je nastala otvaranjem Pandorine kutije kada je prvi put kraj Jadrana oslikan šoping mol.

.

Nije se tada tome pridavalo puno pažnje, niti je dotični crtež ugledao svetlost dana, ali je jasno stavio do znanja, da su krupne promene u strogom centru grada sasvim moguće. Ono što je kasnije usledilo se oslikava više u rušenju i stagnaciji nego u izgradnji, pa su nestajali čitavi blokovi iza RK Centar i Drapšinovoj (Hajzembergovo kupatilo), nestajale su kuće, i desili su se promašaji poput platoa dr Zorana Đinđića. Ako se uz sve to doda gradilište Narodnog pozorišta i pozatvarani poslovni prostori RK Beograd i Doma vojske, sasvim se opravdano stiče utisak o urušenom i opustelom gradu koji kao da je izašao iz rata. Pa valjda ni ne čudi zašto se ljudi na Korzou kratko zadržavaju.

.

Svi ti primeri se kao teret nalaze na leđima problema „Zelene fontane“ jer je naredni za rešavanje. Argumentovani sukob u mišljenju postoji – ZA i PROTIV. Moguće je uklanjanje postojeće fontane i pronalaženje desetine jeftinijih i estetski lepših rešenja za Trg Slobode. Ne bi bila ni prva ni poslednja fontana kojoj je radni vek istekao, ali će se zasigurno većina stanovnika osećati loše jer je kontinuitet uklanjanja nastavljen. Jedino što će u tom slučaju preostati je pitanje: „Šta je sledeće?“, „Ko i kako garantuje da već sutra neće doći do rušenja nečega dražeg i lepšeg?“

Loša praksa prethodnih godina i cena otvaranje pomenute kutije se mora platiti samo je pitanje koliko, kada i na kom projektu. Ne treba ni zaboraviti da u redu, odmah iza Zelene fontane stoje i mnogi drugi projekti čija će sudbina u mnogome zavisiti od samog rešenja ovog problema. Jer ako je ona zamenljiva – zamenljivo je sve.