Želim da postavim Ginisov rekord u brzini pisanja romana

Subotičanka, Dajana Diverno iza sebe ima napisanih 80 romana, ali njeni planovi su da ta brojka bude još veća. Pisanje je njen san iz detinjstva koji nikad nije napustila, već se potpuno okrenula njegovom ispunjenu, želeći da ruši tabue i postiže rekorde.

U osmom razredu je napisala prvi roman Leonarda, za koji je imala veliku podršku i pomoć nastavnice srpskog jezika.

 

— U osnovnoj školi sam počela u sveskama da zapisujem svoje misli, priče i pesme. Radnja romana Leonarda je smeštena u Francusku za vreme francuske revolucije. Nakon toga u prvom srednje sam napisala trilogiju Dersalovi naslednici, veoma obiman roman. Ovaj roman nije objavljen, jer za njega još nije došlo pravo vreme. Pisala sam i pesme u toku srednje škole (preko 12 zbirki). Sada objavljujem poetsko delo Decembar u Beču, radi se o kultnoj zbirci pesama koju sam pisala u austrijskoj prestolnici—priča Dajana, koja je prošle godine dobila zahvalnicu Sveti Aleksandar Nevski za literalni rad, za delo Volela sam predsednika i ljubav prema ruskoj književnosti.

dianna divernoe

 

Piše kriminalističke, erotske, istorijske, ljubavne romane…

 

—Do sada sam objavila 12 romane, ali u sveskama i na kompjuteru imam još napisanih sedamdesetak dela, koja će jednog dana biti predstavljena. U 2012. godini su objavljeni romani Vilhelm Gustlof (roman o Drugom svetskom ratu) i Zabranjena ljubav koja spada u grupu krimi romana. Inače to je žanr koji meni najviše odgovara i najviše volim da pišem romane sa takvom tematikom. Prvi roman Marokanska princeza objavljen je 2006. godine, a nakon toga su izašli Vapaj orhideje, Tajne strasti grofice Razaski, Francuski poljubac, Fatalna prismotra, Divlja Džoana, Francia csók, Poslednji sekud za Brašov, Leopard broj 39, Trijanon 1 i poslednji Vilhelm Gustlof i Zabranjena ljubav, a tu su i neobjavljeni romani Treća kapija, Dama od leda, Tajna markize de Šampanj, Fang, Lordsov kamen, Garetov cent, Poslednje venčanje, Blistava mesečina, Ubiti s stilom….. — objašnjava Dajana.

Kroz život je uvek koračala uzdignute glave, postavljajući sebi visoke ciljeve. Tako će pokušati da postavi rekord u brizini pisanja romana i da uđe u Ginisovu knjigu rekorda.

 

—Na tu ideju sam došla zbog toga, jer zaista mogu za veoma kratko vreme da napišem roman.Prijatelji su izmerili da sam roman Divlja Džoana napisala za pet dana. Ali, mislim da bih mogla i za tri dana da napišem roman od 200 strana—kaže Dajana.

 

Roman o nemačkoj špijunki

 

— Radim na romanu Dama s 1000 lica u kojem se bavim životom doktorice Elizabet Šragmiler, ili kako su je mnogi nazivali „madmoazel doktorica”. Tu sam se prikazala u prepoznatiljivom stilu. Radim i na romanima koji pripadaju američkoj književnosti, kao Poslednje venčanje i Garetov cent, tu su meksička, nemačka, mađarska i francuska dela. Ono što je sigurno da nikad neću prestati s radom — kaže Dajana i pokazuje kako, uz volju i hrabrost, snovi koje smo imali u detinjstvu uvek mogu da se ostvare.



KOMENTARI

  1. pauk kaže:

    Jedna od retkih zena, uspece to je sigurno.

    A ova zavist (prst na dole) je fascinirajuca!

  2. ........... kaže:

    Ako je u radnji ono sto je i u izlogu…. 😕

  3. pauk kaže:

    Nema joj i nece joj nikad biti ravnih

  4. Janko kaže:

    Zamislite neku knjizaru u kojoj jedan do drugog stoje Andriceva ” Na Drini cuprija ” i jedan od bezbroj romana doticne autorke, dokaz da papir trpi sve…

  5. pauk kaže:

    Nego meni nije jasno zasto vi nju uporedjujete s Andricem kad ona ni ne predstavlja Srbiju na svetskim takmicenjima? Ona jeste, koliko vidim, genije, odradi roman za 5 dana, i obarace rekord, svetski rekord kog niko nije obarao, ali ovakav palanacki duh kog prostirete je za nas u vecom gradovima.. verujte.. krajnje smesan.

    I napred Dajana, sta se tebe tice misli pojedinaca?

  6. stormwatch kaže:

    Subotica…..eeee Subotice…mesto da se ovakav pisac promovise i sponzorise mi se nasih uspesnih suboticana stidimo. Zato i Subotica polako spada na dno dna low-life podneblja. Jer je sve dobro otislo i odlazi.

  7. Janko kaže:

    Koliko ste  romana od doticne autorke procitali ? Ne priznajem cifru manju od 20 🙂

    Salu na stranu, u poslednje vreme se kod nas svi bave pisanjem romana, raznorazne pevacice, voditeljke, starlete…  Roman kao knjizevna forma ipak zahteva neku ozbiljnost, lepo je to sto neko moze za pola sata da napise tri romana ali… mozda ja i gresim, ocekujem da me demantujete neki citatom iz nekog od mnogobrojnih ” romana “

     

  8. pauk kaže:

    Zasto nije otvoren poseban tekst citati iz romana Dajane Diverno?

    Vidite da ljudi to traze..

    http://dianna-divernoe.webs.com/

  9. freelancer kaže:

    Hm… Priznajem, nisam pročitao ni rečenicu ove autorke. Nemam pravo suditi. No, malo mi je zasmetala rečenica u tekstu: “Ali, mislim da bih mogla i za tri dana da napišem roman od 200 strana…” Hm. Da li je to IMPRESIVNO? Roman od 200 strana? Da li je bitno koliko roman ima STRANA?

    Dalje… Sasvim je na mestu stav iz jednog komentara “danas svako piše…” Na žalost, tako je… Književnost je ipak umeće pisanja, sugestija “slika” koje čitalac stvara u glavi čitajući, a NE samo PUKO ISPRIČANA priča (onako serijski, k’o meksička sapunica, kao usputni razgovor “na peci”, izmedju dve tezge… 🙁

    Uz to… Nekada davno… TEORIJA KNJIŽEVNOSTI, Savremeni SH jezik (“malo obimnije knjige”) su bili predmeti, nauka, ispiti na kojima se gubila godina na studijama… Da ne spominjem još jedan predmet iz tog vremena… Kultura govora. A danas? Gedžikistanska varijanta “književnog” jezika (koji svakodnevno slušamo od kojekakvih “voditelja, “spikera”, “novinara”, političara)… Ko se bar malo razume u JEZIK, shvatiće o čemu pišem 🙁

  10. pauk kaže:

    To ti je ko kad bi svetskom prvaku u trcanju na 100 metara, rekao pa sta ako si prvi?  Ja i moja tetka trcimo isto na 100 metara u parku

     

    Postoje klase… rangovi…

    daj se malo uputi.. pa pricaj..

     

OSTAVITE KOMENTAR