Zrinjski trg

Ovo je nekadašnji izgled današnje pijace, donedavno Trg Oktobarske revolucije ili službeno TOR. U dnu je Trgovačka škola (znana i kao Kakas iskola), a danas škola za gluvoneme (za decu sa oštećenim sluhom) ili kako je Subotičani zovu: gluvonema škola, kao da je gluva škola a ne đaci.

Slika

 

Slika

Trg se nekada zvao Lepa ulica. Do 1859. g. ovde se nalazila Slamna pijaca da bi naredne godine grad zasadio kestenove i formirao šetalište. Otuda naziv Szep utca.

 

Danas je tu pijaca ali  urbanistički plan predviđa da se pijaca izmesti levo, na prostor između TORa i Tolstojeve. Kako stvari stoje, taj blok je pun objekata što govori da bi prvo morao da sledi otkup kuća. Iz dosadašnjeg iskustva znamo da to ide sporo, teško ili nikako. Inače bi Subotica ponovo dobila jednu  zelenu aleju i modernu zatvorenu pijacu.

Slika

Nekadašnji samostan Opatica a posle II sv. rata OŠ Jovan Jovanović Zmaj.

Slika

 

Slika

1943. godine, na molbu reformatorske verske zajednice, odobreno je da se na trgu izgradi crkva. Zbog ratnih zbivanja, odnosno promene vlasti i odlaska mađarske uprave, do izgradnje crkve nije došlo.
Slika
Prostor današnje zelene-mlečne pijace, između dva rata :
Slika
Trgovačka škola,uspešno nadograđena pedesetih godina.
Slika

 

 

 

Slika

 

 

Slika



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Obejekti na tom trgu su reprezentativni na jednoj strani, ali malo zapušteni, i bilo bi idealno da se taj trg pretvori u aleju sa spomenikom, po sistemu Trga Žrtava fašizma, samo u manjem obliku. Drugo, kada si već pomenuo pijacu i planove, mislim da u vremenu velikih tržnih centara pijaca gubi korak pa je pitanje koliko je isplativa izgradnja nove.
    Voleo bih da vidim ovaj prizor u 21. veku, pa da slikamo u boji trg umesto pijace.

  2. Kertvaros kaže:

    Na prvoj fotografiji, visoka prizemnica na uglu (Trg sinagoge) je po mom secanju sluzila negde 50 – tih godina kao osnovna skola na Madjarskom jeziku. Da li se zna nesto vise o istorijatu tog objekta?

  3. Lansky kaže:

    Ugaona zgrada na Zrinjskom trgu, nekada je bila Mukićeva kurija. Posle rata, to je bila škola i zajedno sa jevrejskom školom preko puta, činila je LAZAR NEŠIĆ – školski centar.
    Tu su bili budući grafičari a sa njima i naš član GRAFIČAR, od koga sam ovo saznao.
    "Kakaš" škola, na kraju trga, bila je Ekonomska škola a narod je tako zvao po istoimenoj kafani, koja se pre nalazila na tom mestu. Još sam saznao da je taj prostor bio šetalište, pre nego što je tu "zasela" pijaca.

    Halbror kurija (s druge strane trga)
    Slika
    Kurija (lat. curia znači: dvor) – naziv za reprezentativnu kuću, odnosno dvor. To je arhitektonski skromnija građevina, koja je služila za stanovanje nižeg i seljačkog plemstva, župnika ili veleposednika. Od dvorca se najčešće razlikuje manjom površinom i skromnijim izgledom.

    Mukićeva kurija
    Slika

    Jevrejska škola u dvorištu Sinagoge
    Slika

  4. Kertvaros kaže:

    Imam utisak da je ugaona gradjevina,Mukiceva kurija, verovatno nastala u 18 veku. Njen spoljni izgled nekako govori tome u prilog.Mene ne bi iznenadilo cak i da je jos starija.Sama cinjenica da se pominje kao "kurija" navodi na pomisao da je moguce da se radi o crkvenom imanju koje se davalo u arendu.Kazem – moguce ali ja to ne tvrdim.Ipak je to materija koja zahteva istrazivanje kako po svetovnim tako ipo crkvenim arhivama.Zanimljivo bi bilo znati da li je doticna zgrada koristena kao skola i pre 2 Sv. rata ili to postaje tek kasnije.Znam sigurno da je pocetkom 50-tih godina sluzila kao osnovna skola za nize razrede.Zanatska skola "Lazar Nesic" se tamo useljava ,ako se ne varam krajem pedesetih ili prvih godina seste decenije.Uopste na tom relativno malom prostoru je prilicna koncentracija raznih skola.Danasnja J.J.Zmaj se prvobitno zvala Osnovna skola broj 7 – Vezbaonica.Sluzila je uciteljskoj skoli za vezbe iz prakticne nastave.Dakle po nekoj logici mora da je i uciteljska skola bila negde u blizini. Zgradu preko puta oznacenu takodje kao kurija ,poznajem "iz vidjenja".Stalno mi se nekako mota u glavi, da je ili u toj zgradi ili u susedsvu bila neka ledara,pivara,sodara ili pak sve troje zajedno.Inace u toj okolini mora da je bila i jos nekakva skola koju su zvali "Homok skola"gde je tacno i kakva je to skola bila nemam pojma,pa ako neko zna…

  5. Lansky kaže:

    Ženska učiteljska škola – trpezarija (početkom veka), danas fiskulturna sala škole J.J.Zmaj
    Slika

    Maria Požar (desno) u Učiteljskoj školi 29. jula 1922. godine
    Slika
    Maria sa diplomom u ruci 1924. godine
    Slika

  6. Kertvaros kaže:

    Stolice u drvorezu, beli stolnjaci na stolovima.One koje su u takvom ambijentu pripremali za buduci poziv,ne samo da su im usadili solidnu dozu samopostovanja, nego i postovanje prema profesiji ali i postovanje prema onima koji su neizbezni deo profesije – djacima.

  7. Lansky kaže:

    HOMOK škola je bila ona ugaona zgrada na mestu gde se susreću Plitvička i Bore Stankovića. Posle se zvala Kizur Ištvan za razrede od 1. do 4. , kasnije su tu bili samo prvi i drugi i zabavište. Početkom 21. veka je srušena i tu je sada nova žuta višespratnica, isto tako "u špic" kao što je bila i Homok iskola.

  8. Iby P. kaže:
    djomla napisao:Obejekti na tom trgu su reprezentativni na jednoj strani, ali malo zapušteni, i bilo bi idealno da se taj trg pretvori u aleju sa spomenikom, po sistemu Trga Žrtava fašizma, samo u manjem obliku. Drugo, kada si već pomenuo pijacu i planove, mislim da u vremenu velikih tržnih centara pijaca gubi korak pa je pitanje koliko je isplativa izgradnja nove.
    Voleo bih da vidim ovaj prizor u 21. veku, pa da slikamo u boji trg umesto pijace.

    Navodno u kratkorocnom planu je "preseljenje mlecne pijace" i TOR ili kako se sada zove Trg Jakaba i Komore ce se vratiti u prvobitno stanje slicno Trgu Zrtava Fasizma. Lokacija nove pijace je vec odrejdena i navodno ce biti izgradjena zgrada na principu velike hale, nedaleko od sadasnje lokacije.

  9. djomla kaže:

    O hali koja bi se prostirala od Tolstojeve do samog trga sam čitao pre par godina kada je tu zamisao javnosti iznela Tržnica. Realno, to je zamisao koja se nikada neće ostvariti, pa joj stoga nisam ni pridodavao veliki značaj.

    Isečak iz tekta Blica od 17.4.2009. godine kada je za te novine pričao Bela Bodrogi

    – U toku je izrada projekta za izgradnju zatvorene pijačne hale, koja bi se nalazila u neposrednoj blizini Mlečne pijace. U zavisnosti od stepena opremljenosti za realizaciju je potrebno od 8,5 do 10 miliona evra. Drugi projekat je konačno iznalaženje lokacije Kvantaške pijace, o čemu ćemo moći više da govorimo nakon dogovora između Gradske uprave i Ministarstva odbrane o prodaji Druge kasarne – kaže Bela Bodrogi.

    Pozoriste kosta 30 miliona evra, a cena pijace od 10 je zaista preterana, sem ako novinari nisu nešto pobrkali.

  10. Kertvaros kaže:
    Lansky napisao:HOMOK škola je bila ona ugaona zgrada na mestu gde se susreću Plitvička i Bore Stankovića. Posle se zvala Kizur Ištvan za razrede od 1. do 4. , kasnije su tu bili samo prvi i drugi i zabavište. Početkom 21. veka je srušena i tu je sada nova žuta višespratnica, isto tako "u špic" kao što je bila i Homok iskola.

    Dakle covek mora malo da zadje "u godine" da bi konacno saznao gde je Homok skola (bila). Naravno da sam poznavao taj objekat,istina meni je bio poznat pod imenom "Doza Djerdj". Koliko mi je ostala u secanju, imala je jos 60-tih god. onu tipicnu carsko-zutu boju fasade ( u tragovima) boju kojom su bile obojene sve javne gradjevino i to jednoobrazno u Austrougarskoj carevini.Steta da je srusena.Mozda se je mogla adaptirati u nekakav pedagoski muzej ili muzej skolstva u regiji, odnosno nesto slicno.To bi sigurno bila svojevrsna atrakcija a verujem da ni mnogobrojne djacke ekskurzije ne bi izostale.Uzgred receno, cetvorogodisnja osnovna skola u "Jadranu" je takodje nosila ime "Doza Djerdj" sve do svojeg zatvaranja,

  11. moja škola kaže:

    Homok skola škola (zgrada na mestu gde se susreću Plitvička i Bore Stankovića) je nosila zvanični naziv "Doza Djerdj". Školske godine 1962/1963 je, posle udruživanja škola, zvanični naziv postao "Kizur Ištvan ". U toj zgradi su u početku bili niži razredi (od prvog do četvrtog) kao i radionica za tehničko obrazovanje za više razrede. Kasnije su u i niži razredi preseljeni u novi zgradu osnovne škole »Kizur Ištvan«.
    Ugaona zgrada na Zrinjskom trgu / trgu Oktobarske revolucije je neko vreme (pre nego što je u nju useljena zanatska škola) bila osnovna škola »Kizur Ištvan«. U toj u školi sam 1961. godine pohadjao drugi razred.

  12. bećar kaže:

    zna li neko koji objekat je najstariji u subotici?ili kuca?

  13. Lansky kaže:

    Zvanično je najstarija kuća pored franjevačke crkve, u kojoj je bio MVM i stare zanatlije.

  14. bećar kaže:

    lansky a dali znas koje godine je napravljena?

  15. Lansky kaže:

    Krajem 18. veka, a franjevački samostan leži na temeljima srednjovekovne tvrđave.

  16. Ivica kaže:

    Zar nije početkom 18. veka (negde 1720-i neke…) ?

  17. Lansky kaže:

    Tačno. Prva polovina 18. veka, sagrađena kada i samostan (Ivanji).

  18. Revizor protiv EU kaže:

    Išao sam u “Jadran” školu ali se nije zvala “Doža Đerđ” sigurno. Tada je direktorica bila Ljubica Lanji. Mislim da je već tada škola bila “Ivan Goran Kovačić” i to je bio naziv i novoizgrađene škole u koju smo prešli kao prvi njeni đaci, za učenike od 1-4 razreda (sada je to “Žarko Zrenjanin”), a posle smo išli u “Školu broj šest”, odnosno “Ivan Goran Kovačić” kod Pošte, od 5. do 8. razreda. Inače stariji naziv te škole kod Pošte bio je “Crveni vo”, po kafani koja je bila na njenom mestu ili u blizini.

  19. Revizor protiv EU kaže:

    Mislim, nije “Crveni vo” bio zvaničan naziv, nego su je tako zvali.

OSTAVITE KOMENTAR