„Beogradskom šakom“ Apolo uzimao uzorke sa Meseca

„Beogradska šaka“ imala je značajnu ulogu u misiji uzimanja uzoraka sa Meseca, a dali smo je Amerikancima za nekoliko – vagona žita.

Taj i mnogi drugi izumi srpskih naučnika iz Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ prikazani su na izložbi „Rođenje humanoidne robotike“ koja će, nakon Beograda i Subotice, 2020. godine biti prikazana i u Hrvatskoj i Sloveniji kao svedočanstvo da, pored Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Milutina Milankovića, imamo još naučnika kojima možemo da se  dičimo.

Prva protetička robotska šaka na svetu, poznata kao „Beogradska šaka“, egzoskelet prvog industrijskog robota antropomorfnog tipa UMS 1, edukacioni robot serije „Robed“, prvi jugoslovenski digitalni računar CER 10, delovi „Aktivnog odela“… Sve to samo je deo zanimljive gostujuće izložbe pod nazivom „Rođenje humanoidne robotike“ koju je beogradski Muzej nauke i tehnike priredio u Gradskom muzeju u Subotici povodom pola veka postojanja Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“.

„Da nije bilo događanja iz 90-ih godina prošlog veka, danas bi situacija na polju srpske nauke, verovatno, bila daleko drugačija. Svakako bi bila takva kako je opisuju Japanci koji dolaze u Beograd da posete Institut „Mihajlo Pupin“ koji kažu: „Danas bi vi nama prodavali robote, a ne mi vama“, priča Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike u Beogradu.

Posetioci izložbe imali su priliku i da se upoznaju sa „Teorijom tačke nula momenta“ koja se i danas koristi širom sveta za kretanje androida, a za koju je profesor Miomir Vukobratović, dugogodišnji rukovodilac Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“, dobio prestižnu nagradu „Jozef Ingelberger“.

Ipak, mnoga zaslužena priznanja su izostala.

„Ta šaka jeste dospela u Ameriku u vreme „Apolo“ misije na Mesec. Jedan primerak šake poslat je u Ameriku na istraživanje jer je, u tom trenutku, to bila prva protetička robotska šaka u svetu i njima je trebala da bi, po njenom uzoru, napravili takvu koja bi mogla da podiže uzorke, doduše daleko većih težina, sa površine Meseca. Ta šaka je završila u njihovom Bostonskom muzeju nauke, a zanimljiva je i priča na kojoj radim, a koja kaže da je taj patent šake tada prodat Amerikancima za nekoliko vagona žita“, objašnjava Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike u Beogradu.

Izložbom se ukazuje na značaj Centra za robotiku, na njegova fundamentalna istraživanja koja su ga sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka učinila kolevkom moderne robotike u svetu.

U Centru su se rodile ideje i teorije koje su presudno uticale na razvoj i tok svetske humanoidne robotike i metoda primenjenih za kretanje dvonožnih androida, a koje se i danas koriste u Francuskoj, Rusiji, SAD i Japanu.

Nakon Beograda prošle i Subotice 2019. godine, ova izuzetna izložba će 2020. godine biti prikazana u Zagrebu, Brnu i Ljubljani.

RTV

 



KOMENTARI

  1. Afet kaže:

    Fantazija

  2. Dani kaže:

    A lekove za rak diabetes itd itd ne znaju

  3. croat kaže:

    Beogradska saka i zna samo da uzme slabo da da ista! Salu na stranu, Jugoslavija je pedesetih i sezdesetih uradila veliki pomak u domacoj naucnoj misli. Nedavno sam citao clanak o arhitekti Zezelju koji je bio svetski renomiran inzinjer i ciji armirano betonski nosac je u to vreme bio svetski rekorder u duzin . Radilo se nesto, napredovalo se, nije bila negativna selekcija nego su najbolji slani na strane priznate fakultete da se krade znanje. Cini se da ni svet nije bio ravnodusan prema Jugoslaviji cim i dan danas u Kejp Kanaveralu, raketnom centru na Floridi, na zidu su uokvirene naslovnice 11 najzncanjnijih svetskih novina o sletanju na mesec i medju njima je i naslovnica iz Jugoslavije. A onda smo sve sj…i.
    Nie ovo neka zalopoljka, nije ni Jugoslavija bila savrsena ali mi se cini bolja od svaga ovog sto danas imamo na prostoru SFRJ.

  4. Anonimni kaže:

    Srbija je generalno jedna od jacih naucnih sila

OSTAVITE KOMENTAR