1.550 placeva za mlade – šansa koju Subotica ne sme da proda

U prethodnom tekstu, „Politika privlačenja mladih: između onoga što Subotica ima i onoga što propušta“, otvoreno je pitanje šta jedan grad zaista nudi mladima koji bi u njemu trebalo da ostanu, rade, zasnuju porodicu i planiraju život. Tada je ukazano da privlačenje mladih nije stvar slogana, već konkretnih uslova: obrazovanja, posla i stanovanja. Od ta tri pitanja, stanovanje je možda najneposrednije.

Idejno rešenje zone predloženog naselja za mlade

Zato građevinsko zemljište u vlasništvu grada nije samo imovinsko pitanje. Ono je jedan od najvažnijih razvojnih resursa koje Subotica ima. Problem je u tome što se taj resurs godinama uglavnom tretira kao roba za prodaju. Parcele se iznose na licitacije, grad jednokratno dobija novac, ali time trajno gubi mogućnost da zemljištem usmerava sopstveni razvoj.

Kada grad proda plac, dobije prihod za budžet. Kada ga upotrebi da zadrži mladu porodicu, dobija stanovnike, decu u vrtićima i školama, potrošnju u lokalnoj ekonomiji, poreske prihode i dugoročnu demografsku korist. Jedno je kratkoročna budžetska računica, drugo je razvojna politika.

Primer Banja Luke pokazuje da lokalna samouprava može drugačije da razmišlja. Model besplatnih placeva za mlade bračne parove, samohrane roditelje i porodice sa više dece ne treba posmatrati samo kroz vrednost zemljišta, već kroz poruku da grad stanovanje prepoznaje kao javni interes. Taj model ne treba mehanički prepisivati, ali njegov osnovni princip jeste važan: grad može da koristi sopstveno zemljište kao sredstvo za privlačenje i zadržavanje mladih.

Vizuelizacija jedna od ulica u naselju

U Subotici se kao moguća lokacija za takav model posebno izdvaja Mali Radanovac, odnosno prostor istočno od postojećeg naselja. Reč je o jednoj od retkih preostalih većih zona građevinskog zemljišta u vlasništvu grada koja ima kapacitet za oko 1.550 placeva. Upravo zato ta lokacija ne bi smela da se posmatra samo kao imovina za prodaju, već kao strateška rezerva za budući razvoj.

Prednost Malog Radanovca je u tome što se novi razvoj ne bi gradio u praznom prostoru, odsečen od grada, već kao logično proširenje već formiranog naselja. Još važnije, Generalni urbanistički plan Subotica–Palić 2030 planira osnovnu školu u Malom Radanovcu. To znači da se ovaj prostor i u planskim dokumentima prepoznaje kao zona budućeg stambenog razvoja, a ne kao rezerva zemljišta koju treba prodati parcelu po parcelu.

Vizuelizacija centra naselja

Upravo tu bi Subotica mogla da započne novu stambenu politiku za mlade. Ne kroz stihijsku podelu placeva, jer bi to bilo loše rešenje, već kroz planski i fazni razvoj. Prvi korak ne mora biti veliko naselje odjednom. Dovoljno je početi pilot-zonom od 50, 100 ili 200 placeva, uz komunalnu infrastrukturu, jasnu saobraćajnu mrežu, zelene površine, javni prevoz i prostor rezervisan za vrtić, školu i lokalne sadržaje. Takav model bi imao smisla samo ako bi se unapred znalo kakav se život tu planira. Parcele od 600 kvadratnih metara, tipski projekti kuća i naselje niske gustine mogli bi da budu realan odgovor na pitanje kako mlade porodice zadržati u gradu.

Porodična kuća sa dvorištem nije luksuzna fantazija. Za mnoge porodice to je najnormalniji oblik kvalitetnog života. Dvorište je prostor za decu, porodicu, komšiluk i svakodnevicu koja nije svedena na stan, lift, parking mesto i beton između zgrada. Tu se vidi razlika između planskog razvoja i investitorske sabijenosti kakvu smo već videli u Novom Sadu. Kada između zgrada nestanu zelenilo, igrališta i normalan javni prostor, grad formalno raste, ali kvalitet života opada. Subotica ne sme da ponovi taj model.

Projekat 1 – Manja kuća

Zato tipski projekti kuća u ovom predlogu nisu samo arhitektonski dodatak. Oni bi smanjili troškove projektovanja, ubrzali procedure i sprečili haotičnu gradnju. Grad bi mogao da ponudi nekoliko racionalnih i energetski efikasnih rešenja: manju prizemnu kuću za mladi par ili manju porodicu, veću prizemnu kuću za porodicu sa više dece i spratnu kuću za one kojima je potreban dodatni prostor. Posebno je važno da takve kuće budu prilagođene savremenim energetskim zahtevima.

Orijentacija krova ka jugu, mogućnost postavljanja solarnih panela, dobra izolacija i jednostavna konstrukcija nisu detalji, već elementi koji dugoročno smanjuju troškove života. Grad, dakle, ne bi pomagao mladima samo da dođu do placa, već da izgrade dom koji je održiv, racionalan i prilagođen vremenu u kome živimo.

Projekat 2 – Srednja kuća

Naravno, ovakav model morao bi da ima jasna pravila. Prednost bi mogli imati mladi bračni parovi, porodice sa decom, samohrani roditelji, ljudi deficitarnih zanimanja, kao i oni koji rade u Subotici ili se obavežu da će u njoj živeti određeni broj godina.

Parcela ne sme postati predmet preprodaje, već instrument rešavanja stambenog pitanja. Zato su neophodni rokovi za izgradnju, ograničenja otuđenja i precizni uslovi korišćenja. Bez takvih pravila, mera bi lako mogla da se pretvori u zloupotrebu. Sa njima, ona postaje ozbiljna javna politika.

Projekat 3 – Veća kuća

Ako grad želi da zadrži mlade, mora im ponuditi više od posla. Mora im ponuditi uslove za život. A uslovi za život nisu parola. To su plac, kuća, dvorište, vrtić, škola, park, ulica, komšiluk i osećaj da se budućnost može planirati u sopstvenom gradu. Subotica ne gubi mlade samo zato što oni odlaze. Gubi ih zato što im ne nudi dovoljno razloga da ostanu. Jedan od najkonkretnijih razloga mogao bi da bude upravo ono što grad još uvek ima — zemljište.

Pitanje je samo da li će ga i dalje rasprodavati ili će ga konačno upotrebiti za budućnost.

dr Nikola Ilanković

Napomena: Sve vizuelizacije su idejnog tipa i neophodna bi bila detaljna razrada stručnjaka.