13.novembar–Subotica u novom kraljevstvu

Tog 13. novembra 1918. godine, dolazak voza u 18,35 časova iz pravca Žednika, označio je kraj viševekovne crno – žute monarhije. Prvi oficir koji je sišao sa voza kao zvanični predstavnik nove vlasti na najsevernijoj tački nove države, bio je major srpske vojske Mihailo Bodi.

Dolazak jedne organizovane vojne sile, tada je značio olakšanje za većinu građana koji su strepeli od bezvlašća, pljačke, naoružanih vojnih begunaca, revolucionara…

Iz subotičke radionice Havas

Činjenica da se Subotica našla na granici, značila je priliku za šverc i krijumčarenje sa čim se odmah krenulo i ta delatnost je ostala privilegija ovog kraja do današnjeg dana.

Joso Šokčić, subotički novinar, zabeležio je : „Početak krijumčarenja datira od decembra 1918. godine. Mnogi su brzo shvatili značaj pograničnog mesta, i počeli su trgovinu sa inostranstvom, dabome, na nedozvoljen način. Krijumčarska trgovina postala je u novostvorenom pograničnom gradu jedna od najunosnijh poslova te za kratko vreme bavilo se krijumčarskim poslovima više stotina ljudi.“

Pošto su još neko vreme u opticaju bile Austro-ugarske krune, nova uprava je pečatirala banknote da bi se sprečio unos obezvređenih novčanica koje su stizale s one strane demarkacione linije.

1-kruna-Austrougarska kruna-Austrougarska

 

Ali, naš svet i tada kombinuje i falsifikuje žigove.

Joso Šokčić piše: „Karakteristično je za duh tog vremena da su i sami seljaci to činili na taj način, što su udarali na banknote klip koji je bio namazan mastilom. Zbog toga je Ministarski savet odredio da se sve žigosane krunske novčanice ponovo obeleže prilepljivanjem malih žutih markica.“

U Suboticu tada stižu i dva bataljona francuske vojske čiji je komandant bio potpukovnik Marininj. Francuzi su imali i svoju policiju koja je ostala neko vreme ovde da pomogne srpskoj vojsci u održavanju reda.

Dan za danom su prolazili, i ljudi su se vraćali normalnom životu. Stara carevina je nestala a da ni jedna država od njenih naslednica, nije uspela da vrati administraciju na taj nivo kakav je imala Habzburška monarhija. Ona je nestala zauvek a nova Evropa je srljala u novi rat.

Subotica je u novoj kraljevini Jugoslaviji slavila 13. novembar kao dan grada, sve dok i ona nije nestala.

Major  Mihailo Bodi sa početka priče, srpski oficir koji je prvi stigao na sever novog Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, sudbinom je bio predodređen da stavi tačku i na njen kraj. Upravo on, sada kao general , moraće da 17. aprila 1941. godine, stavi potpis na kapitulaciju vojske pred nemačkom najezdom.



KOMENTARI

  1. tomislav matkovic kaže:

    za suboticu pocetak kraja…

  2. paja patak kaže:

    Za krst casni i slobodu zlatnu!!!!

  3. freelancer kaže:

    Ne! Samo ne opet… politika, “mi – oni”, “oslobodioci vs. oslobodjenih” itd… Tako je kako je. Šta je i kako bilo, neko je to pedantno zabeležio. Danas se to tumači ovako… sutra će možda drugačije. A ŽIVETI se mora i ovako i onako…

    tomislav matkovic:

    za suboticu pocetak kraja…

    Uvek postoji nada, prijatelju… Sve to dodje na svoje, pre ili kasnije… Samo strpljenja. Neće ovaj grad umreti. Ima još onih koji IM to neće dozvoliti 🙂

  4. tomislav matkovic kaže:

    freelancer, znas na sta sam mislio. nazalost grad nije napredovao od 18te. ne racunam izgradnju prozivke i radijalca, to je vreme svoje nosilo sa sobom. ali pogledaj samo recimo fabrike. koliko fabrika je napravljeno posle 18te???
    novonastala drzava je finansirala tzv pasivne krajeve, a nas “razvijene” ko *ebe…
    Lansky, napravi molim te clanak o subotickim fabrikama, kad su nastajale, kako su se zvale, kako se razvijale… mozda gresim, ali ako dobro znam, malo koja je nastala posle 18te… 
    mislim da si bas ti freelancer rekao da je to mozda Chemos 🙂 koja jos? 🙂 

  5. A ha kaže:

    Bolje da nas nisu “oslobodili”.

  6. Gdin Cinik kaže:

    Sreća zbog ujedinjenja je kratko trajala. Već 1919.-e u novinama novosadskih radikala (tadašnjih, ne današnjih!)  izlazi članak “Plači Vojvodino”: 

    „…Mi,Vovođani,smo bili prvi koji smo bez ikakvih prethodnih pogodaba na velikoj Narodnoj skupštini 12.(25.) novembra prošle godine, rešili da kidamo veze sa Ugarskom i težimo da budemo sa Srbijom jedno telo, jedna duša.Odrekosmo se svoje privremene vlade, da i na taj način dokažemo svoju lojalnost prema novoj zajedničkoj nam domovini…Posle smo išli još dalje.Dali smo i davali smo kapom i šakom svima i svakome…Međutim šta se dogodilo? U naše pitome krajeve slegoše se čete pljačkaša, razbojnika i zelenaša, te nemilice počeše isisavati srž i sokove zaprepašćene i, pod utiskom velikih događaja opijene i bunovne Vojvodine…“ 

  7. ivsa kaže:

    A posli malo, 1945 bilo kralja Peru na banderu, mislim svi iskreni sloveni su se radovali životu i jednoj državi Yugoslaviji ali nacinonailsti su sjebali sve nas na njihovo veliko zadovoljstvo.

  8. dasHHa kaže:

    Pripremam ja jedan clanak o “gvozdenim konjima”, vojvodjanskim (habzburskim) koji su plemenito i ponosno galopirali zlatnim poljima vojvodjanskim sve do poslednje decenije proslog veka.Stize clanak uskoro.

  9. freelancer kaže:

    @ dasHHa…

    Sa zanimanjem očekujem članak. Kao da sam osetio (ili mi se učinilo) dozu ironije, sarkazma, šta li… u najavi, ali dobro… 

    Zanimljiva je koencidencija da se pojavila priča o 13. novembru baš na današnji dan, 11. novembra. Naime, današnji dan se obeležava kao Dan primirja u I sv. Ratu.

    Kao što sam pisao u nekoliko navrata ranije, podaci o svim dogadjajima, ratovima i podelama, seobama i naseljavanjima, gradnji i razaranjima su negde pedantno zabeleženi. Ono što se razlikuje jesu tumačenja tih istih podataka, zapisa, istorije. A razlikuju se prema nacionalnim potrebama (češće nacionalističkim) ili čak i dnevno političkim.

    S toga mislim da je malo neprimereno govoriti o ulasku voza za “oslobodiocima” u naš grad (I ne samo naš grad). Možda (kažem samo MOŽDA) bi bilo korektnije: “Tog 13. novembra su i u Subotici rasporedjene trupe Kraljevine Srbije, kao I na čitavoj teritoriji Vojvodine, sa koje su se povukle trupe poražene Austrougarske prema odlukama sila pobednica. Time se zaokružilo rasporedjivanje srpske vojske po teritoriji koja će biti priključena Srbiji (opet odlukom Antanta) do demarkacione linije te I te.” (kasnije poznatijoj kao državna granica). A da se taj datum tako oduševljeno SLAVIO kao dan grada… Pa dobro, koristim pravo da verujem u šta ja hoću L

    Dakle, nisam ni ZA ni PROTIV bilo koga. Uostalom, upravo Srbi (ni manje ni više već desno, nacionalističko krilo tadašnje politike) su se PRVI pokajali zbog odluka “skupštine”, koja svakako (u geopolitičkom i istorijskom smislu) nema NIKAKVOG značaja. Besmislena je. Ponoviću, ona se danas tumači ovako, ali sutra može biti suprotno.  Pa i taj Princip (sarajevski atentat) je decenijama slavljen kao junak. Po današnjim merilima, normama i zakonima, on je ipak samo jedan terorista.

    Gdin Cinik je sjajno pronašao izvorni tekst. Bravo.

  10. tomislav matkovic kaže:

    Free, zato sto se istorija na nasim podrucjima gledala iskljucivo kroz prizmu bitaka! nikad kroz recimo prizmu ekonomije (nebitno kog dela, dali industrijske proizvodnje, poljoprivrede, realnih plata, nivo usluga…)
    i istorija se uvek posmatra iskljucivo iz jednog ugla. uvek je to neki NAS ugao, ma ko to bio NAS… nikad da se pogleda i druga strana. nikad se ni jedan istorijski dogadjaj nije razmatrao cinjenicno. zanemarivane su cinjenice druge strane.
    dubravka stojanovic ima strasno dobre textove bas na ovu temu…
     

  11. dasHHa kaže:

    Jako puno sam se posvetio istrazivanju i mogu ti reci da je potrebno sagledati daleko siru sliku.WWI i WWII su toliko povezani i isprepletani da se moraju istrazit svi detalji kako bi covek mogao shvatiti vojvodinu i okolnosti koje su dovele vojvodjane na listu najsiromasnijih u svetu.AU i Nemacka su izgubili rat sa GB,RU,USA i FRA a samim tim i bitku za status velesila.Veliki deo nemackih i AU kolonija preuzeli su saveznici.Francuska je bila odlucna,uz podrsku ostrvljana da ogoli madjarsku sa svih strana.Otuda ne cudi da je posle primirja u padovi uz pomoc ruskih boljsevika,ukrajine i rumunije dodatno ogulila madjare sa istoka i juga.

    No necu u detalje jer je materija jako zahtevna i potrebne su godine istrazivanja.

    Za realno sagledavanje cinjenica sluzim se svim dostupnim izvorima danasnjih velesila od amerike do japana.

    Ako pogledamo snagu nemacke danas,posle 100 godina to je narod koji je opet na vrhuncu svoje snage.Narod koji je opet dokazao da su sposobniji od francuske i VB.Na kraju nemacka opet kontrolise pola evrope a francuska i VB se bore da je sustignu.

  12. tomislav matkovic kaže:

    dasHHa, situaciju subotice bi nazvao “Stuck in the moment”. ni tu tamo. greska subotice je sto je upala u novonastalu drzavu, tj usla je razvijena (za ta vremena) u drzavu extremno nerazvijenu. to ne ide. ta disproporcija je otisla na stetu subotice. zatim imas grad sa vecinskim madj stavnovnicima, koji automatski postaje manjina u novoj drzavi. hoces neces, skrajnuta je.
    medjutim, ne bi mnogo bolje prosla ni da je ostala u granicama madjarske. u 2 svetskom ratu bi ostala bez slovenskog dela stanovnistva, a posle 2 rata bi pala pod sovjetsku cizmu- videli smo sta su uradili od madjarskih gradova.
    ne znam…
    subotica i dan danas izgleda kako izgleda jer ne pripada nigde!

     

  13. freelancer kaže:

    @ dasHHa, tomislav matković, Gdin Cinik… i da ne nabrajam još imena komentatora (a IMA ih još)… dopada mi se vaš način razmišljanja, jer smatram da je to način razmišljanja NORMALNIH, neostrašćenih (a ipak ponosnih na sebe i svoj rod), objektivnih (koliko je to prihvatljivo u okruženju u kome živimo) i da ne nabrajam… LJUDI.

    @ tomislav, “Free, zato sto se istorija na nasim podrucjima gledala iskljucivo kroz prizmu bitaka! nikad kroz recimo prizmu ekonomije…” TO je suština! Ono malo pojedinaca, koji su napravili dostignuća na polju nauke, kulture, umetnosti ili sporta, uglavnom nam služe za KUR*ENJE, ali generalno, od 1878. (dakle od KADA postoji srpska država, bilo kao samostalna ili kao federalna jedinica), ŠTA je to postignuto? Samo u I sv. ratu i (jedan deo populacije) u II sv. ratu u Srbiji je DAO nekakav svoj doprinos, recimo, nekom OPŠTEM svetskom, nekoj dobrobiti… Sve ostalo su zadjevice, svadje, sukobi, ratovi, prebrojavanje itd. Stvar mentaliteta i istorijske prošlosti (u nekim ranijim vremenima). NEIZLEČIVO!

    @ dasHHa, BRAVO! “Jako puno sam se posvetio istrazivanju i mogu ti reci da je potrebno sagledati daleko siru sliku.WWI i WWII su toliko povezani i isprepletani da se moraju istrazit svi detalji kako bi covek mogao shvatiti vojvodinu i okolnosti koje su dovele vojvodjane na listu najsiromasnijih u svetu.” Onda sam ja ipak pravilno shvatio najavu tvog članka (u pozitivnom smislu). U potpunosti se slažem da ljudi jako NEOZBILJNO pristupaju nekim činjenicama iz raznoraznih (mahom ideoloških) razloga. A materija je vrlo ozbiljna, upravo da bi se mogao predvideti dalji tok dogadjaja. Ne bukvalno sutra ili za godinu-dve, ali za deceniju ili dve svakako.

    I RANIJE je ovde bilo ratova, I RANIJE je neka nacionalna grupa bila nezadovoljna načinom uprave tzv. “većine”, ali su opstajale PORODICE, imanja su se nasledjivala, PROŠIRIVALA, kao i fabrike… Države i vlasti su se smenjivale, ali su ostajali ljudi. Onda je to dekretom, administrativno, sve uništeno i ‘ajmo ispočetka… Tema je veeeeeeoma široka…

  14. tomislav matkovic kaže:

    @freelancer, generalno, od 1878. (dakle od KADA postoji srpska država, bilo kao samostalna ili kao federalna jedinica), ŠTA je to postignuto? Samo u I sv. ratu i (jedan deo populacije) u II sv. ratu u Srbiji je DAO nekakav svoj doprinos, recimo, nekom OPŠTEM svetskom, nekoj dobrobiti… Sve ostalo su zadjevice, svadje, sukobi, ratovi, prebrojavanje itd. Stvar mentaliteta i istorijske prošlosti (u nekim ranijim vremenima). NEIZLEČIVO!

    Problem je sto je uvek kolektivno bilo iznad individualnog. 
  15. djomla kaže:

    tomislav matkovic:

    novonastala drzava je finansirala tzv pasivne krajeve, a nas „razvijene“ ko *ebe… 

    Lansky, napravi molim te clanak o subotickim fabrikama, kad su nastajale, kako su se zvale, kako se razvijale… mozda gresim, ali ako dobro znam, malo koja je nastala posle 18te… 

    mislim da si bas ti freelancer rekao da je to mozda Chemos :) koja jos? :)  

    Ne da nisu izgrađene nove, već su se pojedine fabrike raselile u druge krajeve tadasnje nam države.

    Čak ni to raseljavanje fabrika nije najtragičniji deo cele istorije Subotice, već činjenica da su nestali oni koji su te fabrike izgradili. Kada je neko sposoban, njemu ako oduzmete imovinu, on će je brzo steći ponovo jer zna da posluje, trguje i radi. Ako želite nekome da uništite privredu onda uništite i takve ljude i svedite priču na “Đorđeviće” i ostalu boraniju.
     

  16. freelancer kaže:

    A evo i nekoliko “činjenica”….

    Pišem pod navodnicima, jer mi je jednom i osporeno to što pišem činjenice. Valjda sam to isisao iz malog prsta.

    Elem, zahvaljujući jednom od članova portala (Lanskom) i pisca gornjeg teksta, imali smo prilike VIDETI na primerima starih razglednica, reklama, novina onovremenskih i raznim primerima, GDE je i ŠTA bila Subotica u svetlu ekonomije, razvoja, civilizacijskih pomaka napred.

    Izmedju dva svetska rata su tako u Subotici radile mnoge fabrike, od kojih NI jedna nije izgradjena posle 1918. One su zatečene, zaplenjene, otete ili već šta…Ali, radile su. Prava apokalipsa Subotice nastaje POSLE drugog rata. A evo samo nekoliko primera: Fabrika Partizan (bicikle su pravili posle, pre rata je bila LIVNICA) – ODNETA kompletno, fabrika sapuna (nova) Slavica – odneta u Kruševac i postala “Merima”, od fabrike plavog kamena (najznačajnije u regionu, Zorka) – postala je “Zorka Šabac”, fabrika šešira Rot – odneta u Jagodinu, fabrika ormara za led “Goldner” – odneta u Rakovicu… POTRAJAO bi spisak, veruj…

    To su dakle činjenice. E sad, TUMAČENJA. 1. “Sve je to odneto zbog blizine granice i moguće invazije” (!!!!!), 2. “Trebalo je podići na noge pasivne krajeve, neindustrijalizovane” ili možda TREĆE tumačenje, 3. “Orhanizovana, planska i sistematska PLJAČKA!”. Jer, ne zaboravite… PO SVIM ratnim planovima (ili “planovima upotrebe” vojnih jedinica, od 1918. DO DANAS, prva linija odbrane Srbije od nekakve invazije (Kineza valjda) je na DUNAVU. Vojvodina će biti (opet) pregažena. Pa onda, daj da mi tu “pajemo” dok se može… 

  17. tomislav matkovic kaže:

    djomla:

    tomislav matkovic:

    novonastala drzava je finansirala tzv pasivne krajeve, a nas „razvijene“ ko *ebe… 

    Lansky, napravi molim te clanak o subotickim fabrikama, kad su nastajale, kako su se zvale, kako se razvijale… mozda gresim, ali ako dobro znam, malo koja je nastala posle 18te… 

    mislim da si bas ti freelancer rekao da je to mozda Chemos :) koja jos? :)  

    Ne da nisu izgrađene nove, već su se pojedine fabrike raselile u druge krajeve tadasnje nam države.

    Čak ni to raseljavanje fabrika nije natragičniji deo cele istorije Subotice, već činjenica da su nestali oni koji su te fabrike izgradili. Kada je neko sposoban, njemu ako oduzmete imovinu, on će je brzo steći ponovo jer zna da posluje, trguje i radi. Ako želite nekome da uništite privredu onda uništite i takve ljude i svedite priču na „Đorđeviće“ i ostalu boraniju.

     

    potpis! 

  18. Gdin Cinik kaže:

    Meni se čini da taman danas i imamo para da, na primer, napravimo arhitektonski značajnu zgradu popu Gradske Kuće ili Rajhl Palate, mi nemamo u Subotici stručnjake i ljudstvo da realizuju jedan takav projekat, a o tome da se sigurno ne bi završilo kao Gradska Kuća za dve godine ( i to bez dizalica, mešalica i kranova!) ne bih ni da pričam. Ovaj grad je poslednjih sto godina ne ostao u mestu, nego nazadovao! Kao i čitava Vojvodina, uostalom. Danas u Vojvodini imamo manje pruga nego famozne 1918.-e, a za sto godina ćemo imati manje nego sada, ako se stvari ovako nastave…

  19. Milan kaže:

    Subotica nije oslobodjena 1918. nego ZAUZETA! Pomirite se sa tim.

  20. Ime kaže:

    Uvek vam je neko drugi kriv. I samo su vase fabrike zatvarane i samo su vase raseljavane. I samo ste vi na gubitku i uvek vama nesto fali. Kao gomila senilnih babuskera koje mlate praznu slamu jer pametnijeg posla nemaju. Doduse, ko gubi ima pravo i da se ljuti… 

  21. tomislav matkovic kaže:

    ime, a reci mi, ko je pobednik???

  22. tomislav matkovic kaže:

    Gdin Cinik:

    Meni se čini da taman danas i imamo para da, na primer, napravimo arhitektonski značajnu zgradu popu Gradske Kuće ili Rajhl Palate, mi nemamo u Subotici stručnjake i ljudstvo da realizuju jedan takav projekat, a o tome da se sigurno ne bi završilo kao Gradska Kuća za dve godine ( i to bez dizalica, mešalica i kranova!) ne bih ni da pričam. Ovaj grad je poslednjih sto godina ne ostao u mestu, nego nazadovao! Kao i čitava Vojvodina, uostalom. Danas u Vojvodini imamo manje pruga nego famozne 1918.-e, a za sto godina ćemo imati manje nego sada, ako se stvari ovako nastave…

    apsolutno si u pravu.
    ali za to postoji mnogo razloga.
    prvo, vreme kad se gradila gradska kuca, gradjevina i gradjevinska struka je bila na ceni (kao recimo danas IT), i bilo je MNOGO zainteresovanih. interesantnije je bilo nego po ceo dan na njivi (tada jos nije bilo traktora 🙂 )
    drugo, sam sistem je bio takav da se rad kao takav cenio. nisu svi bili “menadzeri”
    trece, imao si sistem obuke – obrazovanje majstora. imao si neki redosled: kalfa, majstor… 
    danas, nit struke, nit obrazovanja, niti se rade takvi objekti. rade se iskljucivo industrijski brzinski objekti.
     

  23. panonski mornar kaže:

    tesko ce se tu napraviti ikad reda,previse je dubreta uneseno u kucu pa smo se i mi uprljali

  24. Kirdžijaš kaže:

    Drug Tito je Zaj’ebo Vojvodinu.Oto zemlju “kulacima”,otiro ji u zatvore,oto fabrike,otiro Švabe koji su unapridili ovaj dio svita i doveo primitivne ljude koji su tribali bit “meso” novog sistema koji je crko i sad vidimo di smo.

  25. Kertvaros kaže:

    U vezi gradnje Gradske kuce – Kada imas dovoljno novca u dzepu i pred vratima stampedo kubikasa i nadnicara svih fela – onda mozes za dve godine napraviti i Keopsovu piramidu 😀

  26. Kirdžijaš kaže:

    Kertvaros:

    U vezi gradnje Gradske kuce – Kada imas dovoljno novca u dzepu i pred vratima stampedo kubikasa i nadnicara svih fela – onda mozes za dve godine napraviti i Keopsovu piramidu :-D

    Nije to baš tako jel tu piramidu triba i stilski osmislit,dat joj dušu,nacifrat je koječime,a to ne mogu nadničari svi fela nego samo zdarvo pametni ljudi.Nije dosta imat tušta novaca u buđelaru nego i škula i pameti u glavi,a tog je Austrougarska imala više neg svi posli nje.No,nemojte mislit da zagovaram tu državu;ona je dosta sama kriva za svoj kraj.Zašto su naši pradidovi morali ić ratovat u Galiciju,na Tirol i ne znam di sve?Čerez čega i koga?!Da je bečki dvor bijo pametniji nebi nas opanki prigazili.Zato,posli svega šta ostaje?Čini mi se samo ideja JEDINSTVENE EUROPE koja mora u cilosti potrt sve ostatke zabluda jugoslovenstva makar i u tragovima,a koji su još ode atavistički prisutni kao najjeftinija samoobmana rešavanja međunacionalne ravnoteže u višenacionalnoj sridini.To je poslidnji tabu u kojeg se još kletemo,a ne svaćamo da nas on sapliće i da baš zato padamo.Kadgod koji vojvođanski političar počme divanit o potribi očuvanja prava Vojvodine oma se upljuje od zaklinjanja na virnost Srbiji i stoput se ograđiva od “separatizma” ko vrag od svete vode i oma posere sam sebe.Tako se vrtidu ukrug s sve većim ubrzanjem dok ne iskočidu iz orbite.

  27. Prezime kaže:

    Hajde onda ovako, posto ta ideja zajednistva i jugoslovenske gluposti ne pije vodu kod vas – ja sam za autonomiju Vojvodine, i to punu, do daske.
    E, a onda sam da svaki od naroda ima sopstvenu autonomiju u takvoj tvorevini (jer to bratstvo i jedinstvo, zajednistvo ne pije vodu, kako tvrdite). Posteno je, jel. Vi bi ste autonomiju od Srbije, ja trazim autonomiju u autonomiji. Srbima njihovo, Hrvatima njihovo, Madjarima njihovo, Bunjevcima njihovo, Romima takodje nesto, jel. Ma naci ce se jos ko tu da trazi svoje. E tako bi trebalo. Pa da se vidimo za 50-ak godina, kako bi ste onda pricali… Autonomija svima!!! I od svakog!!! Svaka vaska obaska!!!

  28. Ime i Prezime kaže:

    panonski mornar:

    tesko ce se tu napraviti ikad reda,previse je dubreta uneseno u kucu pa smo se i mi uprljali

    Koji to vi? Cista rasa? Arijevci?
    A odakle je to poplava vas nanela, ha? Secate li se toga? 

  29. Davil kaže:

    Joj sto volim one pametnjakovice koji se zale sto nismo Austro-Ugarska…
    Vojvodina je ovakva Vojvodina je onakva ona je ustvari ovakva;od Cantavira,Kanjize,Sente,Ade,Coke…to je mala madjarska, Mali Idjos,Lovcenac,Vrbas pa do Zmajeva mala Crna Gora cak i u ulasku u Vrbas ceka vas tabla dobro dosli u Crnu Goru, ovde se nezna ko pije a ko placa, pa jos i malu slovacku nju da nezaboravim…zamislite dokle smo dogurali kad nam mladi pricaju engleski da se sporazumevaju u rodjenoj zemlji…Haos!!! 

  30. dasHHa kaže:

     

    Jos jedna istorijska mapa na kojoj se vidi polozaj Subotice,tada treceg grada po velicini u tadasnjoj Ugarskoj monarhiji.Zanimljivo je da su Halaski i Bajski putevi dobili ime upravo prema mestima u koje vode,Baja(DE>Frankenstadt) i Halas(HU>Halas).Sandor je na rubu grada republika za sebe(sad ce sandorcani da me zaspu cvecem 😀 )

  31. Nadimak kaže:

    Svima autonomija! Dosta je bilo ugnjetavanja. Šandor ispašta zbog Aleksandrova! Aleksandrovo je u tamnci Šandora! E ne može to više tako. Ja sam da to odmah prestane! Pa pogledajte mape ljudi moji. Nadajmo se da italijane samo neće pogledati svoje iz doba rimskog carstva. A Kelti, šta ako se i oni sete svoga?! Čujem i Mongoli dižu glas… Neka, more – svakom svoje! Tako mora biti.
    Sve dok se neko ne seti da pusti vodu u ovu tepsiju, pa će onda svi biti na svome, baš tamo gde im je i mesto!

  32. gorki kaže:

    U pravu je Nadimak,ajmo se pocepati dodatno biće nam sigurno bolje,biće fabrika,para ma ima da živimo ko lordovi.I nije dosta odvojiti Vojvodinu,iskreno rečeno Banat je toliko osiromašio da nam i on baš nije potreban a i iz Srema bi uzeli Inđiju eventualno Pećince tamo ima par dobrih firmi.Naravno i u našoj Bačkoj sigurno nećemo šlepati siromašni Iđoš ili ona sela oko Sombora.Tako sklepana Vojvodina bi sigurno bila prosperitetna i bogata.A što se tiče pripajanja bolje bi nam bilo da preskočimo Mađarsku,čujem da je tamo trenutno velika kriza i da se direktno prisajedinimo Austriji.E takva država bi zaista imala dobru prođu,ljudi bi fino živeli,postigli bi istorijski kontinuitet,bili bi domaćini novogodišnjem koncertu u Beču imali bi prvake u skijanju…ma milina jedna.Samo još da se dogovorimo o detaljima i ratosiljamo ovih južnjaka iako bi nam Jagodina kako je krenula dobro došla da i nju ćapimo pa da nas vidi bog…

  33. adkersu kaže:

    Vojvodina je ratni plen Srbije a tako je i tretirana od 1918. U novostvorenoj Jugoslaviji nije postojao jedinstven poreski sistem. Dok je u drugim krajevima sakupljano pet-šest poreza, u Vojvodini su 1925. godine naplaćivana 22 poreza među njima i ponižavajući “ratni porez”, naplaćivan jedino tu.

    (Pogledati: Dimitrije Boarov, Politička istorija Vojvodine i Dragomir Jankov, Vojvodina – propadanje jednog regiona)

  34. freelancer kaže:

    @ Ime, Prezime, Ime i prezime (gle! zanimljivo), pa NADIMAK 😀 , Davil, gorki… 

    (Zašto imam utisak da su tu u pitanju dve, eventualno tri osobe maximalno? 🙂 )

    Gospodo draga,

    Na početku svog prvog posta (vidi sasvim gore), napisao sam: “O ne, opet!”. Upravo zato što se dalo predvideti u kom pravcu će ići komentari. Priznajem, i sam sam učestvovao u tome. Medjutim, ako mi je dopušteno, komentari poput članova: tomislav matković, djomla, dasHHa, Gdin Cinik, Kirdžijaš, Kertvaroš, Milan, panonski mornar, adkersu… pa i komentari MOJE malenkosti, samo KONSTATUJU faktičko stanje u našem gradu.  (zašto li sam uveren da iza SVAKOG pseudonima stoji zasebna osoba, a ne kao što sam napisao na početku posta 🙂 ) 

    Ovo je ipak web strana, portal, sajt, kako god… gradSubotica. Dakle, bitno je GDE smo sada (u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i svakom drugom planu), i GDE smo bili, kada već obeležavamo neki datum iz istorije. Ne mogu govoriti u tudje ime, ali u svojim kontarima (a i nekim ranijim na prošlim temama) sam samo KONSTATOVAO da je Subotica u nekom periodu imala jednu uzlaznu liniju u svom razvoju i napretku.Nisu samo Madjari (Ugari – Austrougari) vladali ovim krajevima. I Vojvodina je bila okupirana od strane Turaka. Pa onda ranije, bilo je i drugih osvajača, ali… Od kada se Subotica, kao pojam, kao naseljeno mesto, prvi put pojavila u istorijskim zapisima, ona je imala tu UZLAZNU liniju u svom razvoju. Ona se naglo lomi 1918. godine, prelazi u stagnaciju (horizontalu) da bi nakon 1945. prešla u OPADANJE, koje je svoj strmoglav dobila krajem ’80. i početkom ’90. Za to postoji niz konkretnih dokumenata, arhivske gradje pa ako hoćete i živih svedoka. Svako negiranje ili osporavanje TE činjenice spada u domen nečega što sam SVAKAKO želeo da izbegnem: nacionalizma. Po tom pitanju ne želim da polemišem. Naročito sa nekim ko ima problem “sužene svesti” ili bitno ograničene širine pogleda na stvari.

    S toga, sa zanimanjem očekujem jedan kvalitetan članak (dasHHa), koji će sadržavati i konkretne podatke, NEOSPORIVE (po bilo kom pitanju pa i nacionalističkom), podatke koji predstavljaju Suboticu i njeno mesto u vremenu i prostoru. 

    I sam posedujem prilično materijala, konkretnih podataka, statističkih podataka (iz više izora i sa različitih strana), koje je NEMOGUĆE osporiti, a da u pitanju nije LOŠA namera. POENTA je da niko nema ništa protiv odredjene nacije u VOJVODINI. Unutar nje nije bilo niti će biti podela koji bi eventualno dovele do tragičnih razmera, ali… Priznali to neki ili ne (a takvih je tragikomično malo), sve više se učvršćuje SVEST da je Vojvodina (a time i Subotica) doživela svoj SUNOVRAT u poslednje 94 godine…

    I druge zemlje su ratovale, bile razarane, neke uništene DO TEMELJA (Nemačka, Japan pa i neke savezničke) i…? Gde su sada, a gde smo mi? Jesmo li napredovali ili nazadovali? Gospodo nacionalisti….???

  35. Lansky kaže:

    Za učesnike ove diskusije, pripremiću za sutra pregled “geo-političke” i ekonomske  pozicije  Subotice tokom 20. veka.

    Što se tiče nacionalnih interesa, nemojte nikako gubiti iz vida Bunjevce. Zahvaljujući njima je Subotica pripala Jugoslaviji. Ovde je njihova prestonica i jedinu emancipaciju su mogli imati u Jugoslaviji. 

  36. panonski mornar kaže:

    neznam sto je obrisan moj drugi komentar pa nije bilo nista uvredljivo za ljude,mozda za one koji se i nemogu nazvati ljudima nego zivotinjkama.i nismo nikakva cista rasa ili arijevci nego samo suboticani bez krvne analize koji se nemogu pomiriti sa tim da neko(bez obzira kojeg roda) dosao ovde verovatno zato sto tamo gde je bio nije stogod stimalo i umesto da prihvati on zeli da menja.e pa to im je kroz ovih 100 godina i uspelo ali smo zato tu gde smo.zato sto je neko prije nas dosao ovde i izgradio perspektivan i uspesan grad kad god da smo dosli to bi trebali samo nadogradivati a ne ko sto su neki lupali plocice po kucama da im se koze ne bi klizale.ipak je ovo samo grad od svih nas dodosa iz raznih epoha i jedino ako nebudemo radili  jedno protiv drugih moze opet da nam bude dobro.lokalpatriotizam- jer beograd,zagreb,budimpestu zabole za nas

  37. Kirdžijaš kaže:

    Lansky:

    Za učesnike ove diskusije, pripremiću za sutra pregled „geo-političke“ i ekonomske  pozicije  Subotice tokom 20. veka.

    Što se tiče nacionalnih interesa, nemojte nikako gubiti iz vida Bunjevce. Zahvaljujući njima je Subotica pripala Jugoslaviji. Ovde je njihova prestonica i jedinu emancipaciju su mogli imati u Jugoslaviji. 

    Bunjevci se ne mogu emancipirati ko taki jer su po sebi i za sebe nedorađen identitet i ko taki podložni asimilaciji.Njev jedini prirodni pravac evolucije identiteta je hrvatski jel je u skladu s njevim jezikom, poriklom i etnogenezom.Oni koji ne uvate hrvatski voz gotovi su!Globalizacija će ji pomest jel je nestalo njevi tradicionalni uporišta identiteta:salaši i ruralni život.Dakle Bunjevci se moraje grčevito vaćat za šahovnicu ako oćedu da ne nestanu,baš suprotno od onog što njim nike ovdašnje protuve pokušavaje uprdit u pamet.

  38. Hasenpfeffer kaže:

    @kirdžijaš
    Ti si to sanjao ili ti je neko došapnuo u snu ili šta?! Siluje li tebe neko da pišeš ovako ili onako, vuče li tebe neko za uvo u onu ili ovu grupu, naciju, partiju. Pusti ljude da žive, rade i osećaju onako kako žele (sve dok ne počnu time da ugrožavaju druge).
    Iz tvog pisanja izbija nacionalna ostrašćenost, čak i bes. Čemu to?
    Pita li tebe ko čiji si? Drži li tebi neko predavanje gde bi treba da pripadaš?

    Takvi kao ti i započinju sva s*anja!

    Mislim da je ovo ono što su neki pokušali da dočaraju ovde, obespredmećujući trabunjanja Vojvodina protiv ostatka Srbije.
    Gospodo, cela Srbija je osiromašila. Svuda su fabrike zatvarane.
    Konstanta ipak postoji – i onda i sada, dakle od 1918. godine, Vojvodina je konstantno najrazvijeniji deo Srbije. Mislim da se može zaključiti da nije postojala namera uništenja i osiromašenja Vojvodine, jer bi u tom slučaju ona bila izjednačena sa negotinskom krajinom, recimo. Na žalost, mislim da ovde ne vredi samo prosta matematika, tipa vidi gde su Nemci bili nekad, vidi gde smo mi sada. Ima tu jako puno stranih uticaja, koji nama na ovim prostorima nisu baš išli u korist. Nisu Ameri finansirali Nemačku posle rata jer su voleli Nemce. Razmislite…

    I mene je jako iznervirao onaj komentar kako su neki neke uprljali. Spodobe koje tako razmišljaju upadaju u isti koš sa “kirdžijašem” i izazivaju s*anja.
    Smatram da normalnog čoveka svkai drugi normalan čovek ne može ničim uprljati – naprotiv, može ga samo obogatiti, dopuniti i naučiti nečemu novom.

    Žal za mladost ili ti trulom Austro-ugarskom neće nikuda odvesti, jer Austro-ugarske nema niti će je biti. No mogu se labilni, neobrazovani i lovci u mutnom okuražiti pa upropastiti i ovo malo što ovde ima.

    A kad go*na počnu da lete, mislim da neće birati koga će u facu da pogode, već će u*rati sve unaokolo.

    Izvinjavam se na par slobodnijih reči, no morao sam plastično da objasnim zbog pojedinih koji drugačije ne razumeju. Živeli!

  39. freelancer kaže:

    Kirdžijaš:

    Lansky:

    Za učesnike ove diskusije, pripremiću za sutra pregled „geo-političke“ i ekonomske  pozicije  Subotice tokom 20. veka.

     

    Što se tiče nacionalnih interesa, nemojte nikako gubiti iz vida Bunjevce. Zahvaljujući njima je Subotica pripala Jugoslaviji. Ovde je njihova prestonica i jedinu emancipaciju su mogli imati u Jugoslaviji. 

     

    Bunjevci se ne mogu emancipirati ko taki jer su po sebi i za sebe nedorađen identitet i ko taki podložni asimilaciji.Njev jedini prirodni pravac evolucije identiteta je hrvatski jel je u skladu s njevim jezikom, poriklom i etnogenezom.Oni koji ne uvate hrvatski voz gotovi su!Globalizacija će ji pomest jel je nestalo njevi tradicionalni uporišta identiteta:salaši i ruralni život.Dakle Bunjevci se moraje grčevito vaćat za šahovnicu ako oćedu da ne nestanu,baš suprotno od onog što njim nike ovdašnje protuve pokušavaje uprdit u pamet.

    Ne razumem zašto minusi ovom komentaru? Sve napisano je tačno, od slova do slova!!!!

    Mogli bi malo pogledati stvari i sa druge strane. Bunjevi, kao nacionalna zajednica, su VEOMA dobro opstali i napredovali gotovo 300 godina na ovim prostorima. Pa ako hoćete i EMANCIPOVALI. Neemacipovan čovek ili nacionalna zajednica NIJE sposobna održati svoju tradiciju i kulturu ma gde i u ma koju sredinu se naselila. Uostalom, pametnima i ne moram nabrajati imena BUNJEVACA koji su doprineli mojoj tvrdnji i ostali zabeleženi u istoriji PO DOBRU!

    Tragedija ovog naroda, stvarna asimilacija, podela i NESTAJANJE (polako, ali sigurno, na žalost) nastaje u drugoj polovini XX veka i traje i dan danas. Podele i “svojatanja” je mogao napraviti samo neko ko nije naučen, rodjen, vaspitavan, obrazovan da živi u VIŠEnacionalnoj sredini. Ko je navikao na to da ima samo “NAS”, ili ako ima još nekog, onda smo “mi” i “oni” (ili protiv, umesto i). To se i dogodilo, mimo nestajanja autentičnih materijalnih uslova i pretpostavki na kojima su Bunjevci opstali prethodnih 300 godina. Ono što je i panonski mornar napisao, umesto da se svako dobronameran priključio, prihvatio, angažovao da pruži pozitivan doprinos u novoj zajednici, NE… počelo se sa “prebrojavanjem”. Prvo, nakon 1918. i tzv. prvom kolonizacijom, zatim nastavilo 1945. drugom velikom kolonizacijom (gde baš TE godine nestalo slanine, majku mu) i na kraju treći talas nevoljnika i tragičara upravo ŠAČICE onih koji UPORNO burlaju to nekakvo “prebrojavanje”.

    DOSTA više ljudi!!! OVDE se mogu brojati SAMO dve strane: LJUDI I NELJUDI… Ostalo može biti samo kvalitet na opštu dobrobit…

  40. freelancer kaže:

    I ZA  KRAJ, priča o dodjošima 🙂 Da zaključimo BESMISLENU raspravu 🙂

    Priča o dva brata…     Bila jednom njih dva… 


    U ono vreme kad se sablja Islama kovala na nakovanju Balkana… Jedan beše hrabar da krene, drugi hrabar da ostane, ili: jedan plašljiv da ostane, drugi plašljiv da krene, niko to neće raspetljati?


    Prvi je, uglavnom, pocepao belo platno na tri pole, i u jedno uvio pogaču, u drugu krst, u treću novorođenče. I reče: ajmo! I putovali su noću, jer čak i Turci noću spavaju, i nije im smetalo što nevide put, jer puta nije ni bilo. Čovek je koračao odlučno i razdrljano, kao da zna gde je naumio, a žena pognute glave, prepadnuta zvezdama koje su uzmicale pred njima, kao da ih mame u klopku… 

     

    Drugi je platno omotao oko glave, povlačio se u zbegove svaki put kad kopita zaiskre po kaldrmi, i gradio manastire na tako skrovitim mestima da ih posle i sam sva teže pronalazio… Posle svakog poniženja uzmicao je korak dalje od druma, sve dok mu Divlja Zelena Reka nije ukvasila rubove košulje. A onda je i nju prebrodio…

     

     I prvi je naišao na Svoju Reku. Bila je veća ne samo od svih reka koje je video do tad, nego i od mnogih planina iz njegovog kraja. Lađa na kojoj se šepurili stranci odeveni u u crveno i zlatno prenela ih je Preko kao na dlanu, i sve je bilo ravno. Sunce nije imalo ni odakle da izađe ni za kud da zađe. Pa su dani trajali najduže što mogu da traju…

     

    Drugi se osvrtao u strahu, znajući da će i Janjičari pronaći gaz. Povukao se u brda, šumovita i zabita, ali klanci su mu se rugali odjekom rzanja i zveketa, pa je otišao još dalje, do kamenih prevoja na kojima je vetar tupio svoje oštrice, i do isposničkih polja, gde gruba crvenkasta zemlja beše krupnija nego mravi….


    Prvi je naišao na jahača sa perom na kapi koji je govorio drugim jezikom, pa je naučio i taj jezik da bi popričao sa čovekom. Ovaj pruži ruku i dade mu komad polja, u zamenu za stražu. I on je motrio preko Velike Reke, osluškujući šargije i zurle i ratne bubnjeve na drugoj obali. Ali ne samo zbog Jahača. Nego i zbog Svog Komada Polja…. U toj ravnici, na Trgu Naroda, naučio je tajnu kože i kanapa, čekića i dleta. U rancu svakog ko bi nailazio video bi ponajpre tajnu, i nije se stideo svoje radoznalosti…


    Drugi je konačno našao mesto gde nikao ne nailazi. I ubedio sebe da je to zato što ga se plaše? I bio je zadovoljan. S druge strane vrhova plavela se ogromna voda, i plavele su se oči nekih ljudi koji su se krstili drugačije, i dovikivali se drugačije, neznatno drugačije, ali dovoljno drugačije da ih Drugi zbog toga omrzne. Branio se prisećajući se svoga Boga, ne pomišljajući ni na čas da Bog više možda i nije tamo gde ga je on ostavio?


    Prvi je podigao crkvu naspram Jahačeve, i prolazeći kraj nje Jahač bi skidao kapu s glave, kao što je to i Prvi činio pred Jahačevom crkvom. Uživao bi kad predveče svi tornjevi u varoši zazvone u isto vreme i radovao se što tuđe crkve ne smetaju ljudima u Ravnici, kao što sigurno ne smetaju ni Bogu? Bog će već umeti da izabere Onu Pravu za sebe, umeo je da pomisli? Onda je sazidao i školu u kojoj se učilo i na jeziku ispisanom po platnu u koje je bio umotan krst. Pa sagradio čitaonicu za one omađijane slovima. I digao pozorište. Bogosloviju. I osnovao Maticu Srpsku….


    Drugi je ratovao sa svakim ko bi na to pristao, i nazivao se pobednikom samo zato što se vraćao na bojište i onda kad se svi drugi zasite. A onda su došli Svetski Ratovi, i plen se delio daleko od goleti, jer tamo nije ni bilo ničeg da se deli. Voz je išao brzo, stalno galopom, i nikad se nije umarao. Drugi se ponadao da će tim vatrenim čudom sustići Vreme koje mu je daleko odmaklo, pa ga čak i prestići? U rukama je čvrsto držao ikonu koju je iskopao iza kuće ali od ljudi koji su ga vodili saznao je da Boga više nema, i to je odmah prihvatio. U selu koje je s neba palo pred njega prvo je srušio crkvu. A onda uzjahao popa. Terao ga da mekeće. I vukao za bradu oko ruševine…

     

    Prvi je saznao da je Drugi stigao, ali nije mogao da ga prepozna, ne pomišljajući da li je to zato što su ga vekovi potpuno promenuli, ili zato što uopšte nisu? Ali sa gorčinom je shvatio da je čovek kog mu predstavljaju kao Brata za njega potpuni stranac. I to stranac od kog ima i rođenijih stranaca. Ali polako se navikao i na to…

     

    Drugi se takođe gnušao Prvog, njegovih bunara, ravnih leja, njegovih dugih samoglasnika i učtivosti pri prolazu. Svaki susret podsećao bi ga na to ko je na početku priče izabrao pogrešan put, što mu je teško padalo. Zatvarao se u svoja s Neba Pala Sela kao da su okolo kurjaci, a ne ljudi, uzimao je samo žene sa svojim žigom, a decu od malena podučavao da Ovde ne valjaju ni vazduh, ni voda, ni ljudi, ali ipak nije odlazio tamo gde valjaju?

     

    I svi su se molili da više ne bude rata, samo ga je on prizivao svojim ritualima i nestrpljivo je okitio šubaru redenicima, pristavši i da obnovi crkvu, i da nosi popa na ramenima, ako treba, samo da mu već jednom daju priliku da i on pokaže šta zna. I posle ko zna koliko godina ponovo se osetio nadmoćno i nedodirljivo, i sav sretan je zapalio sveću dobrim vremenima u kojima može ponovo ispaliti rafal svaki put kad ne znaš šta da kažeš, i kad možeš udariti svakog koga ne razumeš… I jedva je čekao da naleti na Prvog. Pre na njega nego na Zvaničnog Neprijatelja….


     -Nema vajde…Takvi ste Vi Ovde…Svileni, brate….


    Davno bi vi bili pomađareni da nije nas…

     

    Ajde?


    Pričaj mi malo o tome….


    Ti si mi baš prava mustra za propoved o tradiciji, slobodi i časti….

     

    Odlomak iz romana Jedan Od Onih Života Đorđa Balaševića.

     

  41. J.B.T. kaže:

    K’o dupla doza ricinusa… Sto je stariji, Djole je sve vickastiji…
    No svako ima svog Djoleta. Vi ste, vidim, nasli vaseg. Uzivajte…

  42. Vox kaže:

    freelancer:

    @ dasHHa…

     

    Sa zanimanjem očekujem članak. Kao da sam osetio (ili mi se učinilo) dozu ironije, sarkazma, šta li… u najavi, ali dobro… 

     

    Zanimljiva je koencidencija da se pojavila priča o 13. novembru baš na današnji dan, 11. novembra. Naime, današnji dan se obeležava kao Dan primirja u I sv. Ratu.

     

    Kao što sam pisao u nekoliko navrata ranije, podaci o svim dogadjajima, ratovima i podelama, seobama i naseljavanjima, gradnji i razaranjima su negde pedantno zabeleženi. Ono što se razlikuje jesu tumačenja tih istih podataka, zapisa, istorije. A razlikuju se prema nacionalnim potrebama (češće nacionalističkim) ili čak i dnevno političkim.

     

    S toga mislim da je malo neprimereno govoriti o ulasku voza za “oslobodiocima” u naš grad (I ne samo naš grad). Možda (kažem samo MOŽDA) bi bilo korektnije: “Tog 13. novembra su i u Subotici rasporedjene trupe Kraljevine Srbije, kao I na čitavoj teritoriji Vojvodine, sa koje su se povukle trupe poražene Austrougarske prema odlukama sila pobednica. Time se zaokružilo rasporedjivanje srpske vojske po teritoriji koja će biti priključena Srbiji (opet odlukom Antanta) do demarkacione linije te I te.” (kasnije poznatijoj kao državna granica). A da se taj datum tako oduševljeno SLAVIO kao dan grada… Pa dobro, koristim pravo da verujem u šta ja hoću L

     

    Dakle, nisam ni ZA ni PROTIV bilo koga. Uostalom, upravo Srbi (ni manje ni više već desno, nacionalističko krilo tadašnje politike) su se PRVI pokajali zbog odluka “skupštine”, koja svakako (u geopolitičkom i istorijskom smislu) nema NIKAKVOG značaja. Besmislena je. Ponoviću, ona se danas tumači ovako, ali sutra može biti suprotno.  Pa i taj Princip (sarajevski atentat) je decenijama slavljen kao junak. Po današnjim merilima, normama i zakonima, on je ipak samo jedan terorista.

     

    Gdin Cinik je sjajno pronašao izvorni tekst. Bravo.

    E moj frajeru lanseru šta li si, kada bi ti znao kakvo je za njih, Subotičane, to bilo zaista oslobođenje 13. novembra, ne samo za Srbe i Bunjevce nego i za dosta Mađara, onda se ne bi zevzečio sa terminom “oslobođenje”. Hrvate ne pominjem, jer su se oni u novoj državi vrlo brzo setili da tu imaju “svoj narod”-Bunjevce, za koje ih je prethodno bolela ona stvar, pa su počeli da rovare. Njima je Jugoslavija dva puta, 1918. i 1945., poslužila da ne budu kažnjeni za zločine u oba rata i ne nestanu sa istorijske scene, a sada baljezgaju kako su u njima (tim Jugoslavijama) bili ugnjetavani i živeli u “tamnici”. Tvoj stav je prohrvatski: negiraš oslobodilački karakter srpske vojske.

  43. Mikuška kaže:

    Lansky, svaka čast na tekstu i fotografijama. Tema prigodna, pristup neutralan, priča lepa i osvežavajuća!

    A za ostale tekstove nisam imao živaca…. 

    Trla baba lan, trla baba lan, trla baba lan, trla baba lan…. da joj prođe dan.

  44. Anonimni kaže:

    svi vi pomalo “serendate” znači svi,bukvalno, od prvog do zadnjeg.
    sve kao neke činjenice,pa pomirljivost i onda pri kraju blago pod”ebavanje nečijeg komentara
    a možda bi trebali da shvatite da je svaka epoha imala u subotici svoje uspone i padove,u svakoj od njih je bilo i dobrog i lošeg.
    uvek je bilo i bit će. 

  45. Sg kaže:

    djomla:

    tomislav matkovic:

    novonastala drzava je finansirala tzv pasivne krajeve, a nas „razvijene“ ko *ebe… 

    Lansky, napravi molim te clanak o subotickim fabrikama, kad su nastajale, kako su se zvale, kako se razvijale… mozda gresim, ali ako dobro znam, malo koja je nastala posle 18te… 

    mislim da si bas ti freelancer rekao da je to mozda Chemos :) koja jos? :)  

     

    Ne da nisu izgrađene nove, već su se pojedine fabrike raselile u druge krajeve tadasnje nam države.

    Čak ni to raseljavanje fabrika nije najtragičniji deo cele istorije Subotice, već činjenica da su nestali oni koji su te fabrike izgradili. Kada je neko sposoban, njemu ako oduzmete imovinu, on će je brzo steći ponovo jer zna da posluje, trguje i radi. Ako želite nekome da uništite privredu onda uništite i takve ljude i svedite priču na „Đorđeviće“ i ostalu boraniju.

     

    i to vecinom u tada nerazvijenu sloveniju..

    ah kakve li ironije..

  46. adkersu kaže:

    Hasenpfeffer, po najnovijim zvaničnim podacima, Vojvodina je NERAZVIJENI deo Srbije.

  47. Drugarica Staljin kaže:

    Imam potrebu nešto da vas pitam, možda će biti oštro sročeno pitanje ali je svakako ozbiljno…Ovako, ako Subotičanima otima svako ko hoće, jel su ti Subotičani ljudi ili živina? 

  48. Drugarica Staljin kaže:

    @adkersu

    Čitava Srbija je nerazvijeni deo Srbije!
  49. Usputachni kaže:

    Znate li zasto Svabe uspevaju a ne mi u bilo kom pogledu zivota i kada im je najteze bilo?
    Jer su rodjeni da se organizuju i kada se svetlo na kraju tunela ni ne nazire!
    Mi smo nase “organizatore” oterali,asimilirali…. pa smo ostali samo mi,mi koji znamo da laprdamo kako smo radni ljudi a kada se osvrnes ni Gradska Kuca nam uskoro nece dovoljno dobra biti da bi smo je ocuvali,da bi smo se ka njoj osvrtali i govorili kako nam je ona nesto najvece sto sa sobom nosimo kad krenemo samo do Bajmoka ili cak dalje,Peste,Pariza…
    Nista mi ne znamo…. ni ne cenimo,bilo da smo Bunjevci,Srbi,Madjari…. nego svoju korist gledamo.I dok god smo takvi propadacemo u ma kojoj drzavi ziveli.
    Svetlo se ne nazire a mi i dalje laprdamo,niko da nas organizuje.
    Lepo Djole isprica o onoj dvojici ali mi se ne prepoznajemo.Sto pre pocnemo,lakse ce nam biti!
    AMEN! 

OSTAVITE KOMENTAR