Kada se saznalo da Franjo Stipić nije nestao na frontu i da je živ, od završetka rata je prošlo već šesnaest godina. Sve vreme je bio tu, na tavanu očeve kuće, skrivajući se u strahu da ne bude proglašen za dezertera.
Njegov ratni put je počeo 1941. godine kada ga je kapitulacija jugoslovenske vojske zatekla u uniformi Kraljevine. Zarobljen je od Nemaca i odveden u ropstvo odakle se vratio novembra te godine. Međutim, rat nije bio gotov za njega kako je mislio.
Na korzou 1941. godine
Na istom mestu 1944. godine
U jesen 1944. partizani su stigli u Suboticu i izvršili mobilizaciju za front u Sremu i na Dunavu, pa je Franjo još jednom obukao uniformu. Njegova VIII Vojvođanska brigada vodila je borbe na Batini i Bolmanu, a kada se jedinica našla na odmoru u mađarskom mestu Berend, on više nije bio na brojnom stanju. Vodio se kao nestao uz mnoge koji su pali u borbi. Bio je januar 1945. godine, Saveznici su već prešli granicu Hitlerovog Trećeg rajha sa zapada i istoka, ali su Nemci još žilavo držali liniju u Sremu i na Dravi.
Rat se najzad završio i svi su bili ubeđeni da Franjo više nije među živima. Sve do leta 1961. kada je slučajno otkriven. Pobegao je sa fronta i osudio sebe na zatočeništvo punih šesnaest godina na tavanu i u jednoj jami ispod čardaka za kukuruz. Zatekli su ga potpuno utučenog i iscrpljenog, u teškom psihičkom stanju. I dalje je uz sebe imao naoružanje zaduženo u vojsci (puška, revolver, osam bombi i 130 metaka), koje je već bilo potpuno zarđalo i neupotrebljivo.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Zar se dotični nije zvao Stipan Stipić ? Šta se posle otkrivanja dogodilo sa njim ?
Priča za film…
Ove price se ne secam. Izgleda da svojevremeno nije okacena bas na veliko zvono ili sam ja imao neka „preca posla“ u to vreme da bi me takve stvari zanimale. Iz sadasnje perspektive cela prica zvuci pomalo dubiozno. Ovaj covek je ocito dezeritao. Ono sto odudara od slike klasicnog dezertera je oruzje koje je poneo i koje ni namenom ni kolicinom ne odgovara klasicnoj slici dezerterstva. Bice pre da je on pobegao iz trupe pod punim naoruzanjem sa namerom da se sakrije dok ne dodje odgovarajuci trenutak da se pojavi i to sa oruzjem u ruci. Naravno sve su ovo samo spekulacije i pravu istinu je samo on znao. Nemci su Sremu i Slavoniji drzali mostobrane (Batina Skela) radi izvlacenja glavnine trupa i tehnike iz Juzne Evrope u Alpski rejon da bi tamo eventualno konsolidovali odbranu, posto su pretpostavljali da bi tamo zbog konfiguracije terena Sovjetska ogromna premoc u ljudstvu bila donekle neutralizovana. Plan nije u potpunosti uspeo, ali su uspeli dobrim delom da izvuku ljudstvo koje se predalo Anglo-Americkim trupama i nakon svega 3 do 6 meseci vraceno svojim kucama gde su bili neophodni u saniranju ratnih posledica. Sta je bilo dalje sa tim nasim covekom i kakvi su bili zvanicno njegovi motivi, nazalost Lansky nam ne saopstava.
Inace poznati su slucajevi u svetu gde je za pojedince rat potrajo jos par decenija pre nego sto su shvatili da je dosao kraj i da je rat zavrsen kapitalucijom . Porucnik obavestajne sluzbe Japanske vojske – Hiroo Onda se je na Filipinima duboko u dzungli, predao tek 1974 godine kada je dosao licno njegov tadasnji major i pretpostavljeni staresina da mu naredi da se preda. Nakon toga naredjenja se je predao i simbolicno izrucio svoju oficirsku sablju koju je sve ta godine imao uza sebe. Njegov zemljak Teruo Nakamura je takodje 1974 godine otkriven u dzugli jednog Indonezanskog ostrva i uhapsen od strane Indonezabnske vojske. Nakon hapsenja, vojnici su se postrojili ispred uhapsenika i otpevali mu Japansku nacionalnu himnu. Obadvojicu je u domovini narod docekao kao heroje. Vlasti su bile mnogo manje odusevljnje nezeljenim ostacima jedne vojske i podsecenjanima na jedan nepotrebani izgubljen rat sa svim njegovim strasnim posledicama.
P S
Hteo bih samo jos da dopisem da je striktno uzevsi, poslednji vojnik koji se je vratio kuci iz 2. Sv. rata izvesni Andras Tomas Madjarski vojnik na Istocnom frontu koji je pao u Sovjetsko zarobljenistvo i nakon 2 godine provedene kao ratni zarobljenik umesto repatrijacije zaglavio u neku psihijatrijsku bolnicu i tamo ostao zaboravljen preko 50 godina jer niko nista nije znao o njemu niti imao neke valjane podatke ko je i sta je i odakle je. To je bila jedna tipicna psihijatrijska ustanova u kojo su drzani beznadezni slucajevi i tamo vegetirali obicno do smrti. Narod bi rekao ludnica. Prilikom posete jednog Ceskog lingviste toj ustanovi, on je odmah utvrdio da je pacijent Madjar po tipicnom akcentu koji je imao. Organizovan je njegov povratak u domovinu gde mu je dodeljen podoficirski cin i odgovarajuca penzija. Ostatak zivota je proveo u porodici svoje sestre. Umro je pre neki 15 – 20 godina. Ne znam vise tacno.
Moj stric je bio mobilisan i ucestvovao je u bici na Batini. Rika topova se cula sve do ovde. Moja majka i dida su tada ziveli na salasu na Klisi i tata, stricevi i tetke su cesto pricali da je majka nocu neprestano plakala i molila se dok su topovi neprestano gruvali. Srecom, stricko je preziveo i doziveo dosta lepe godine.
Moj deda je obisao istocni front kao Honved, trampeci pusku za votku, nasao sebi slicne ruske veseljake za drustvo, zarobljen od istih poslat kuci sa jos dve flase vodke, vratio se kuci da bi ga nova vlast mobilisala , opet se dobro uklopio, stekao vazna poznanstva koja su ga spasila golog otoka kad je pijan u kafani psovao komuniste, rat nikad nije spominjao kao traumaticno iskustvo.. Ocigledno nije bas bio stvoren za ratnika.
Moj otac, kao strani državljanin u Mađarskoj (bio je Hrvat oženjen Mađaricom) pozvan je na služenje radne obaveze, Na njegovu sreću, došavši na mesto gde se trebao javiti zatekao je praznu zgradu, mađarska vojska se tokom noći povukla prema Mađarskoj.
Moj dida je sa nepunih osamnaest godina bio u bici na Batini. Srećom, vratio se kući živ i zdrav, ali te sreće nije bio njegov brat od strica, njegov golobradi vršnjak…
Moj rodjeni stric je sa 18 godina na Batini ostao bez jedne noge. Uvek je govorio da mu je doktor Savić spasio život. Njegov rodjeni brat je dopao u rusko zarobljeništvo (Rostov), odakle se vratio po završetku rata. Posle je služio vojsku u Varaždinu. Rodjeni tetak (mamine sestre muž), odveden je u ropstvo (u Madjarsku) i nikad se nije vratio.
A moj dida je bio u Nemačkoj u zarobljeništvu. Pobegao 1944. Jedan ga komšija prijavio žandarima, a drugi ga spasio jer mu je javio da žandari dolaze. Kad su žandari došli da ga uhapse, davali su bombona deci da ga izdaju. Deca, međutim, ništa nisu znala. Posle rata, onaj što ga prijavio postao partijski funkcioner…
Moj deda je bio poreklom iz Bosne, selo blizu Visokog. Mobilisan je pocetkom rata u Domobrane da bi brzo nakon tog utekao i prikljucio se Partizanima.
Zavrsio je u sedmoj Lickoj diviziji. Ne znam na zalost puno detalja ali je pricao da su na kraju oslobadjali Zagreb i da je tu negde na ulazu u Zagreb pao sa konja i slomio nogu.
Nakon rata su njegovu konjicku jedinicu poslali tu kod nas na Zobnaticu i raspustili je, tako da je tu i dobio nekakav posao. Ne znam tacno kakav. Nastanio se u Novom Zedniku i ozenio moju baku Bunjevku iz Starog Zednika. Tu su i ostali do smrti.
@ Subotic
Sedma licka divizija nije postojala!!! Taj tvoj deda te je mnogo slagao ili ti pojma nemas sta ti je pricao. Postojala je 7. banijska divizija ili si na nju mislio ili na 6. licku diviziju!
Da li se zna kad su nastale prve dve fotografije i ko je autor ?
Hvala svima ako podele neku oinformaciju.
Nikako ne uspevam da shvatim koje su lokacije na slikama osim poslednje.
Prve tri fotografije su snimljene sa iste pozicije, na početku korzoa iz pravca Đure Đakovića (1941-1944)
@Lansky…Hvala, izgleda da sam sad’ uklavirio. Mislim da je to palata Djure Manojlovica, ako se ne varam.
Da li se zna nešto o autoru fotografija ?
Sticajem okolnisti posedujem negative prve dve fotografije (kao i mnogo drugih iz Subotice i okoline).Teme su šarolike od fudbala (Spartak i ŽAK ),vršidba žita na salašu ,kosioci u polju,seoski prizori sa meni nepoznatog salaša,gradske fotografije sa starim automobilima,prolaznicima,Palićko jezero,lovci i td.sve datira po mojoj slobodnoj proceni oko 1930-1941g.
Predpostavljam da je autor isti pa zato i pitam dal neko zna nešto više o prve dve fotografije i ko je autor? (predpostavljam da su i prve dve fotografije nastale od ovih mojih negativa kad i gde ne znam).Jedino ako neko poseduje iste negative,kao i ja mada nisam čuo da je moguće uraditi kopiju negativa.
Pokušao sam da postavim neku fotografiju al iz meni nepoznatog razloga to ne uspeva.
@Vlado
u dnu stranice među kontaktima naći ćete moju e mail adresu. Pišite mi pa da procenimo šta bi moglo da bude to što imate.
@Vlada @Lansky…Nadam se da ce biti interesantnog materijala koji cemo i mi moci videti.