Rođen sam u vremenu kada internet nije postojao u svakodnevnom životu, kada su informacije putovale sporo, komunikacija bila ograničena prostorom, a tehnologija imala jasno vidljivu granicu u odnosu na čoveka. Tokom poslednjih pedeset godina, svedoci smo izuzetno brzih i dubokih promena koje su temeljno preoblikovale način na koji živimo, radimo, komuniciramo i razmišljamo. Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika danas je sastavni deo naše svakodnevice: internet, pametni telefoni, digitalni sistemi i veštačka inteligencija.
Iz perspektive nekoga ko je doživeo i svet pre digitalne revolucije i svet potpune digitalne povezanosti, smatram da je važno osvrnuti se na najveća ljudska dostignuća proteklih pola veka. Ovaj tekst predstavlja pokušaj da se, iz ličnog i društvenog ugla, sagledaju tehnologije koje su najdublje uticale na svakodnevni život ljudi i oblikovale savremeno društvo u kojem danas živimo.
Pa i samo kucanje ovog teksta u velikoj meri se razlikuje od rada na tekstovima iz mladosti, u vremenu kada su misli najpre zapisivane rukom, a zatim, kroz dug i spor proces, pretvarane u konačan oblik na pisaćim mašinama poput Olympije i sličnih modela. Svaka greška tada je zahtevala pažljivo prepravljanje, svaka izmena dodatno vreme i strpljenje, a sam čin pisanja bio je fizički i mentalno drugačiji. Danas, u digitalnom okruženju, tekst nastaje, menja se i deli gotovo trenutno, što na upečatljiv način oslikava razmere tehnološkog napretka kojem svedočimo.
Od druge polovine XX veka čovečanstvo se nalazi u procesu duboke transformacije koju brojni autori opisuju kao prelazak u digitalno ili informaciono društvo. U središtu ove transformacije nalaze se internet i digitalne komunikacije, pametni uređaji i softverski sistemi, kao i veštačka inteligencija i automatizacija. Ovi fenomeni predstavljaju jedinstven tehnološko-društveni sistem koji temeljno menja način na koji ljudi komuniciraju, rade, uče, donose odluke i razumeju sopstvenu ulogu u svetu. Njihov uticaj prevazilazi tehničku sferu i zadire u same osnove društvenih odnosa, ekonomskih struktura, političke moći i etičkih normi.
Internet se razvio iz ograničene akademsko-vojne mreže u globalnu infrastrukturu komunikacije i znanja, čime je radikalno promenio prirodu informacija i njihovog kretanja. Digitalne komunikacije omogućile su gotovo trenutno povezivanje pojedinaca i zajednica širom sveta, brišući prostorne i vremenske granice koje su vekovima oblikovale ljudsku interakciju. Time je došlo do transformacije ekonomije, kao i kulture, kroz ubrzanu razmenu ideja i stvaranje globalnih kulturnih obrazaca.
Međutim, ova nova komunikaciona realnost donela je i ozbiljne izazove. Algoritamsko filtriranje sadržaja i širenje dezinformacija doveli su u pitanje klasične teorije javnog diskursa. Internet je istovremeno prostor demokratizacije i prostor manipulacije, što otvara etička pitanja o odgovornosti digitalnih platformi i regulaciji sadržaja.
Dok je internet stvorio globalnu mrežu, softverski sistemi omogućili su njen prodor u svakodnevni život pojedinca. Pametni telefoni, računari i prenosivi uređaji postali su stalni posrednici između čoveka i digitalnog sveta. Oni postaju trajni pratioci ljudske aktivnosti, beležeći komunikaciju, kretanje, navike i biološke parametre.
Veštačka inteligencija i automatizacija predstavljaju kvalitativno novi stadijum ove transformacije, jer po prvi put u istoriji tehnologije proširuju kognitivne sposobnosti čoveka. Algoritmi mašinskog učenja i neuronske mreže sposobni su da uče iz podataka, prepoznaju obrasce i donose odluke u oblastima koje su se tradicionalno smatrale isključivo ljudskim domenom.
Automatizacija zasnovana na veštačkoj inteligenciji već sada menja tržište rada, dovodeći do nestanka određenih profesija i stvaranja novih oblika zaposlenja, ali i do produbljivanja ekonomskih nejednakosti. Pored socioekonomskih implikacija, javljaju se i duboka etička pitanja u vezi sa odgovornošću za odluke koje donose algoritamski sistemi.
Internet omogućava globalni protok podataka, pametni uređaji njihovo stalno generisanje, dok veštačka inteligencija te podatke obrađuje i koristi za predviđanje i donošenje odluka. Ovaj integrisani digitalni sistem oblikuje ljudsko ponašanje i načine razmišljanja, često na suptilan i nevidljiv način. U takvom okruženju, ljudi se sve češće oslanjaju na algoritamske preporuke i procene, što postavlja pitanje da li tehnologija ostaje sredstvo u službi čoveka ili postaje faktor kojem se čovek prilagođava.
Njihov uticaj zahvata samu strukturu ljudskog iskustva i moralnog rasuđivanja. Budućnost ovih tehnologija zavisi od sposobnosti društva da uspostavi odgovorne etičke, pravne i institucionalne okvire koji će osigurati da tehnološki napredak doprinese ljudskoj autonomiji, dostojanstvu i društvenoj pravdi, a ne njihovoj eroziji.
Borivoj Vujić
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Veštačka inteligencija je mač sa dve oštrice.
Koliko može da pomogne u pretraživanju odgovora na određena pitanja u skraćenoj suštinskoj verziji, toliko, čak, puno više, pruža mogućnosti za pravljenje video spotova toliko vernih, da se čovek zamisli da li je u pitanju stvarni snimak ili snimak generisan uz AI.
Prevelike su mogućnosti za zloupotrebu ovakvih spotova kojima je internet preplavljen.
Nemam pojma kako će se pravno regulisati upotreba ovakvih spotova, jer ovako kako je sada, ovi snimci stvaraju pometnju i zbrku u glavi običnog čoveka koji ove snimke gleda.
Gubi se osećaj realnosti i pruža se mogućnost manipulisanja širokim narodnim masama koji koriste internet.
Treba zaista umeti prepoznati laznu informaciju na internetu. Svako danas moze da napise sta hoce i toga moramo biti svesni. Internet jeste obilan izvor informacija, ali i dezinformacija, ali, ako cemo posteno, tako je i u stvarnom zivotu. Mozete direktno nesto pitati bilo kog coveka, a odgovor ce zavisiti od njegovog znanja i dobronamernosti (ili onog obrnutog).