Ako ste navikli da na grafitima viđate navijače ili njihove idole, legende sa „vrućeg asfalta“ kojima počast odaju verni drugovi, ili su na zidu poznati sportisti, glumci ili istorijske ličnosti, nešto novo biće iscrtavanje auto lakom crkvenih velikodostojnika.
Da li takvo obeležje ima blagoslov crkve? Da li bi upokojeni patrijarh želeo da se sećanje na njega neguje na takav način? Ono što je sigurno, jeste da je ovaj put bio potreban blagoslov JKP „Parking“ i „Pijace“, na čiju zgradu je oslikan ovaj grafit.
Novost je i to da se crta na prednju fasadu, a ne na zabat, bočni zid ili ogradu, što je neko nepisano pravilo ove ulične umetnosti. Zgrada građena 1935. po projektu poznatog arhitekte Đorđa Tabakovića, pre pet godina je bila predviđena za obnovu, zajedno sa Sokolskim domom. Kao graditeljsko nasleđe međuratnog perioda ona spada u „dobra koja uživaju prethodnu zaštitu“.
Ovako dekorisana fasada sada će imati zaštitu druge vrste.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Turbo folk patriotizam!
Bez imalo postovanja prema liku pokojnog patrijarha. Neukusno i vredja svakog istinskog vernika.
Da li su se tvorci ovog nedela upitali zasto se u istoriji nije desilo da se lik nekog patrijarha islika na spoljasnjom zidinama bilo kog manastira? Mozda na ogradi ili supi? Zasto jedan manastir Zica ne da sebi za pravo da napravi ovakav grafit? Pa prosto, postoje nepisana pravila lepog ponasanja koja se postoju.
Ali ovo nije iznenadjujuce, jer mi zivimo u Turbo folk Srbiji u kojoj je sasvim normalno da se ikone dele u novinama kao posteri, da se slika patrijarha nalazi na naslovnicama tabloida pored prostitutki i kriminalaca, gde se u crkvu ide kratih suknji i razgacen, prica se i zeva dok se obavlja liturgija i Bog se psuje svako malo.
Ovi ljudi sto su ovo naslikali i odobrili imaju potrebu da iskazu patriotizam i naravno izabrali su “Pink”resenje. Oslikati patrijarha na asfaltu. Potpuno pogresan nacin.
SPC ukoliko ne zele da im se neki buduci patrijarh nadje na celofanu nekakvog komercijalnog proizvoda mora hitno da reaguje. Jer sto da ne? Sto pokojni patrijarh ne bi bio na wc papiru, omotu cokolade ili rakiji? Dokle sezu granice loseg ukusa i primitivizma?