Direktor Istorijskog arhiva Subotice, arhivski savetnik Stevan Mačković, objavio je svoju najnoviju knjigu „Abecedar samoubica“, ili Samoubistva od A do Š, koja sadrži imena ljudi iz Subotice i okoline koji su izvršili samoubistvo između 1918. i 1941. godine. Opus obuhvata 766 imena, 766 života i 766 tragedija. U razgovoru za Magyar Szó, autor otkriva da je knjiga nastala kao rezultat spontane ideje.
– Već dugo obrađujem arhivsku građu i tokom rada sam se bavio i lokalnim temama vezanim za Suboticu. Često sam nailazio na dokumenta o samoubistvima. Kada je završena moja prethodna knjiga koja govori o periodu posle Prvog svetskog rata, na jednoj od prezentacija rekao sam da će moja sledeća knjiga biti o samoubistvima.
Nisam tada imao konkretan plan, ali tako se ispostavilo. Trebalo mi je pola godine da prikupim sve podatke i objedinim ih u jednu knjigu. Naravno, imao sam mnogo podataka od ranije. Razmišljao sam dosta i o strukturi knjige. Istoričari obično koriste hronološki red, ali sam ja odlučio da samoubistva navedem po abecednom redu, jer tada nema potrebe da se pravi spisak imena na kraju knjige, a lakše je pronaći imena i ljude – rekao je Mačković.
Autor kaže da je za zadatu temu važno da li postoji dovoljan broj izvora. Tokom svog rada, prvenstveno se oslanjao na matične knjige, jer iako su veoma sažete, sadrže pouzdane informacije o datumu rođenja, venčanja i smrti osobe. Istovremeno, pokušao je da obradi i informacije pronađene u crnim hronikama tadašnjih novina.
– Matične knjige svedoče jedino o tome kada su određene osobe umrle, i samo jedna reč ukazuje na to da su izvršile samoubistvo. Međutim, to su i dalje ljudi koji su nekada živeli, a ne samo podaci, i svako od njih je imao svoj život, svoju priču. Još jedna velika grupa izvora su novinski članci, ali njima se mora pristupiti kritički, jer iako su izveštaji ponekad veoma ilustrativni i detaljno opisuju slučaj, danas više ne možemo biti sigurni šta je bila istina, a šta su bile samo glasine. To su univerzalne priče. U mnogim slučajevima su do samoubistva doveli finansijsko beznađe i ljubavne afere, dok sam se ja fokusirao na konkretne slučajeve – rekao je Stevan Mačković i dodao da se na kraju knjige nalazi statistika o rodnoj raspodeli samoubistava i načinima samoubistva.
Knjiga sadrži i priče nekoliko poznatih Subotičana koji su imali sjajne karijere.
– Među poznatim imenima, pre svih, moram pomenuti Jožefa Brenera, odnosno Gezu Čata. Trudio sam se da što detaljnije pišem o njegovoj smrti na osnovu izvora koji su nam dostupni, ali se nisam bavio njegovim radom i samim delima.
Još jedna zanimljiva ličnost bio je dr Imre Vilhajm, koji se proslavio kao hirurg. Osnovao je privatni sanatorijum, za koji je izgradio zgradu (trenutno je to Ekonomska škola „Bosa Milićević“). Školovao se u Americi i želeli su da ga tamo zadrže, ali se vratio i izvršio samoubistvo ubrzo nakon što je njegov sanatorijum počeo da radi. Pored toga, u knjizi se pominje i nekoliko industrijalaca.
Pisao sam i o deci. Najmlađi samoubica je imao osam godina. Skočio je u bunar jer nije doneo kući onoliko novca koliko su roditelji očekivali. Prodavao je cveće, a onda, nakon što je grad to zabranio, postao je prosjak. Pisao sam o 766 ljudi, to su slučajevi za koje sam pronašao neki izvor, međutim, siguran sam da je samoubistava bilo više. Još je manje podataka o pokušajima samoubistva – kaže istoričar i arhivski savetnik Stevan Mačković.
